Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
bili, (zaboravila sam onaj poslednji dan), one intimne večere ovde ispod našeg drveta, one šetnje po mesečini obalom šumne Morave, onaj poslednji zalazak sunce, sećaš li se onog divnog zalaska, sve to činilo mi se kao odlomak nečijeg tuđeg,
Milićević, Vuk - Bespuće
kako ga mahnito napadaju, bole, žegu i bacaju na koljena pred životom koji stoji ozbiljan i miran, sav u noći, iznad šumne rijeke. U izvjesnim časovima on bijaše sasvim tuđ samome sebi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Samo pokatkad zaćarlija vetrić sa Pljačkovice i Krstilovice, donoseći svežine i mirisa sa zelene i šumne Ćoške. Čaršijom se čuje žuborenje vode što teče olukom, a na ćepencima dremaju momci i drugi besposličari.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Hvata se inje po rubu teksta, pa pršti, veje, dok ne obveje domove šumne, strofine streje, podriv-slikove i mračna mesta pod snegom duše, što su košnice potmulog tutnja, špilje poroka, nad
lebdim opijen: nesvestan cilja očima listam imenik bilja. Gradino rodna, čuješ li žamor postelje šumne? Lisko širine, s kadulje Tvoje odiše kamfor.
- Šta je vidik? - Čun teskobe ledne, šumne jeze žbun, u obruč-stanju sjaktav val i sled od žurnih mena - njihov sjaj i žuč: gde vidimo se kao plamsav luč, u
Jakšić, Đura - JELISAVETA
S najlepše bule paše skadarskog, S Istoka sobom što je poveo Da mu života duge časove Na obalama šumne Bojane U zagrljaju žarkog Istoka Na šećer-usnicama rastopi, — Skinô sam ovaj đerdan alemov... JELISAVETA: A!
— pjano posrćuć: Sa Arslan-pašom i sa Osmanom Nevernici se tvrdo složiše, I veće krvlju braće rođene Talase hitre šumne Morače Krvavo mute... I Topuzović, Braneći muški tvrdu granicu, Od izdajničke sablje pogibe.
— DRUGI SERDAR: Al’ ćemo silu silom odbiti! KNEZ ĐURĐE: Dušman je blizu. PRVI SERDAR: To znamo mi — Morače šumne tvrdo korito Mnogoj je seji pokazivalo Oštroga noža besne tragove Na mrtvim grud’ma brata njezinog.