Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
VEST Preko ljubičastog polja, u kasnu jesen, brzo i šumno, prelete jato vrabaca iz bukve u hrast. VIDIK U SLUTNjI Da li je vidljivo maska nevidljivog, poznato magla oko
Dučić, Jovan - PESME
Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova. Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja Svetlost, kô padanje neke bele kiše; Maslinova šuma u daljini sanja...
DUBROVAČKI KARNEVAL Ogroman karneval, kao more šumno, Prosu se na Stradun; i ni tren da mine, Siplju već u bitci što poče bezumno Konfeti, poljupci, cveće, serpentine.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
puta, jedan za drugim i u onom raspoloženju koje obuzima ljude kad zatvoreni preko celog dana, stupe na zrak, oficiri su šumno napuštali svoje službe.
Afrika
Sa granja, sa lišća, sa krova od trske pada šumno rosa kao pljusak. Moram da iziđem na slobodno zemljište, da bih zaključio da kiše niti ima, niti je bilo.
Čim se osvrnemo oni šumno i složno nestaju u dalje krune drveća. To su čitava jata koja odleću kao ptice. Švajcarac ih više ne vidi.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Čuo sam brodove u snu, pisak vozova, šumno, divno žuborenje putovanja, u stvari. Zatim sam video kako pored mene proleću bandere, reke, vrhovi planina i usamljene
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U zagrljaj mi, Kosioče, kreni. III Ti oblik moj si - dalek sadržaj mi. O Tkaljo lepa s razbojem u stasu, u šumno tkanje sva vremena stkaj mi.
Petak se krije. Cvokoću zubi Sedmici celoj. („Subota“ - čujmo „mori me tuga“. Skrušeno, šumno „prolazi sprovod“.) - Zev bi da zevne, jabuko tvorbe, tupo, široko. Prigrli, dušo, okrajke pevne.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Tek na kraju, jedan starac pozdravlja iz mraka neke kapije: — Dobru noć, gospodine! — Dobru noć. Izgleda mi šumno na vodi? — Tramontana malo, gospodine. — Znači ništa od ribolova? — Noćas ništa od ribolova, gospodine.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sve je tu čisto, nežno i šumno, I sve sam negde već sreo: Prazno dvorište, kotar, gumno, I pod suncem sneg vreo, Tren sjaja u kom se dotiču leno
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Oprosti senci što te prati I vetru što te u krug vodi. Zagledaj se u tanke vlati I reci nečem malom: hodi Šumno kao što ptice slete Sa plavog mira na suncokrete. O VRATI SE O vrati se u sobu Iz blata pod beli krov.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova. Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja Svetlost, k'o padanje neke bele kiše; Maslinova šuma u daljini sanja...
i pokoj, i miris od cveća, I kad me s nebesa mesečina zaspe, I vreli dah noći što me tebe seća, U mojoj se duši šumno dižu s nova Nekadanje žudi; i kličući glasno, K'o veselo jato belih golubova, Poleću u nebo zvezdano i jasno, I tamo
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ne znajući ni sam zašto će baš tuda, sve se nešto izmešalo, zgužvalo, ispremetalo na tom mestu gde se onako isto šumno kretao i bučao život ulice.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Sa granja, sa lišća, sa krova od trske pada šumno rosa kao pljusak. Moram da iziđem na slobodno zemljište, da bih zaključio da kiše niti ima, niti je bilo.
Čim se osvrnemo oni šumno i složno nestaju u dalje krune drveća. To su čitava jata koja odleću kao ptice. Švajcarac ih više ne vidi.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
što si disao, Sa nestrpljenja umljem bolesnim Iščekujući ponoć veselu Što će polugâ teške šipove Slobodi tvojoj šumno pomerit!... Da l’ ti je puška dobro spremljena?... ISAK (pokazuje na valju): Sve je u redu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Oko deset časova paviljon se umiri. U neko doba noći budi nas neka larma pred paviljonom, vrata se širom otvaraju, i šumno ulazi sobni starešina Voja „Fikus“, sav okićen lišćem, u obema rukama drži po flašu konjaka i komanduje: — Mirno!...
Poručnik Rajko širokim zamahom ruke prinese cigaretu ustima. Onda hitro povuče ruku i udahnu. Ispuštajući šumno dim, on se obrati Kosti važnim glasom: Barone, primo: vodili su računa o mome gospodstvu...
Ilić, Vojislav J. - PESME
I kopni sneg. Razbivši srdito led, s planinskih visova tavni' Srebrni potok šumno upravlja svetli skok, I burno mumla i vri - i pada u cvetne ravni Blaženi tok Kako je čarobno sve!
1889. SA FORUMA Čuj, sa foruma, eno, vika se radosno hori, Pred silnom svetinom rimskom to Tiverije zbori. Šumno se pljeskanje širi podobno burnome moru, Hrabreći mladoga Graha...
Sa dna se podižu morskog Olimpa visovi tavni. Mirtove šumice tamo sveštene obale kriju, I sanjalački šumno talasi podnožja biju.
U večnome hodu šar ognjenog sunca Nežno vas oblači u purpurnu rizu; Il' pojili rosom visove Livanske, Il' šumno padali u Kedronsku nizu Vama je svejedno.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ispod karte Bosne i Hercegovine čulo se šumno struganje i čitava teritorija odizala se i spuštala u ritmu Stričeva disanja kao da to dolje, u podzemlju, šišti pritajen
Jovančetu pođe uz tijelo čudna, dotad nepoznata jeza, zapali mu čitavo lice i šumno ga ponese nekud naviše. — Možda je s njima i naš Nikoletina! — pomisli sav ošamućen, u vatri uzbuđenja.