Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Što je na zemlji nikad se potpuno ne odmara; Mirujući, potok se na istom mestu toči. Šumore grane: vetar se s drvećem dogovara Na koju će stranu sveta sutra da kroči.
Za ogradom, u zreloj tuzi, Šumore žuti kukuruzi. Ti kukuruzi u predgrađu S vetrom se, u ponoć, nasamo nađu, Javi se, u septembru, njiva cela Hukom
Rakić, Milan - PESME
Gledaj kako mesec nad poljima sija I oblačke retke rastura i vedri, I trava miriše i rastinje klija, I šumore tužno kukuruzi jedri!
Gospo, ne znam čije, Na severu mrtvom, gde se mrzne more, Gde nijedna tica propevala nije, Gde prastare šume nikad ne šumore, I gde snežne jele što stoleća broje Kao bele duvne nepomično stoje...
Pandurović, Sima - PESME
Mesečina. Kroz aleje sane Tuga veje, i šumore grane. Išao sam. Al’ svemirom celim Bled se nemar, tiha tuga širi; Svet sa bolom života se miri; Ruže ćute,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Gledaj kako mesec nad poljima sija, I oblake retke rastura i vedri, I trava miriše, i rastinje klija, I šumore tužno kukuruzi jedri!
Krakov, Stanislav - KRILA
Samo je u virovima mirna kao zenice. Kraj obala se vuku gladne vrbe, i šumore priče ribolova. — Pst... Vojnici se ustavili. Ugledali su na obali golog Grka, koji se neodlučno okretao.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A dole Dunavo bruji i gusti šumore luzi, I smeh, i pesma grmi, i život treperi mlad... O pojte sumornu pesmu, o pojte pesmu O tuzi, S uzdahom ja je
Pod toplim nebom azijatskih strana, Možda na morskoj visokoj obali, Gde tiho šušti kiparisa grana I klikće galeb i šumore vali Grob njezin stoji...
Stanković, Borisav - TAŠANA
I ona u njenu crkvu, ja u moju džamiju. Oh, a ista reka teče, u koju se kupasmo i brčkasmo, isto trepere i šumore topole pod kojima smo se odmarali. Oh, de, beže: »Veselo, Stojno, Veselo«.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ljudi sa strepnjom pomišljaju na tu neman, koja nas može lako presresti... Sunce zalazi, a talasi šumore, kao da nas mame. Prišli smo uz obalu. Nagađamo na koju li će lađu nas odneti, pošto su pešake raznosili na dve lađe.
Šantić, Aleksa - PESME
se, slazi U lisnu goru — u zavičaj mio; Rađa se mjesec i po dugoj stazi Padaju sjenke, i san trepti ti'o. Šumore breze, dršće list do lista, Mrmori potok ispod vrba stari'; Odbleskom mekim dijamanta čista Modru mu trsku zlatan