Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Jeste! — odgovori kelner. Siromah Mojsilo diže se u svoju sobu. Zamišljen bijaše okrenuo u šupu, pa došav do vrata trže se i obazre da ga ko ne vidi, našto se kafedžijina sluškinja glasno zakikota.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
ali ne! Neću baš ništa! Dakle, vatra se brzo opazila u magazi. Odatle ona dohvati čardak sa šišarkom, šupu s vetrenjačama i s rakijom, pa dućan s celim jespapom, i od kuće ostadoše samo naše dve sobe.
je samoj, kako je htjela da se uhvati za kum-Ninkova kola kad se on vraćao, kako se sve krije od gospođe za drva i u šupu, pa plače sama, i kako, kaže, hoće da umre.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kol’ko je samo frajli baš u ovom istom selu izvuklo batina i begalo u šupu ili u zelenu metlu kad se bába zgrane pri spomenu krinolina, i onda nije nikakvo čudo što su se ljudi čudili kad su
Metla davno počupana i povezana i u šupu odneta, i duž tarabe, koja se pređe u leto sva zelenila i šarenila od ladoleža i vreže koja se uz nju puzala, i od
« I doista je spremljeno svega i svačega. Velika soba i dve pobočne bile su ispražnjene i sav nameštaj odnet u šupu, a sobe ostale prazne da se na Đurđevdan napune stolovima punim svakoga pića i svake đakonije.
(Bio je i šesti, ali je on već do podne tako pijan bio da su ga odveli u šupu da se ispava, a oko gajdi mu se sad deca otimaju, vuku ih po avliji i duvaju u njih).
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
KATICA: Ja sam dosad plakala, a svemu je tomu papa kriv. Koliko sam mu govorila da pogodi za šupu majstore, koji razumevaju. Aja! Oće on sam da zida, da zaštedi. Sad imamo sugubu štetu.
) JUCA: Službenica! KATICA: MIŠIĆ: Ja sam čuo za neki nesrećni slučaj. Je l’ istina? JUCA: Za šupu? KATICA: Ah, kukavni konji, tako sam plakala! MIŠIĆ: To je baš šteta! Ovi su konji prvi bili u varoši.
JUCA: Znate kako naša poslovica kaže. „Skup dvaput plaća.“ Pređe dve godine pravio je šupu, pak čovek neće da pogodi iskusne ljude, nego oće da sam zida, da zaštedi.
MIŠIĆ: Ne treba tako, kir Janja. S otim škodite svom zdravlju. JANjA: Što vi govorite, gospodar notarius? Šupu mi palo, koštui mi više od pet hiljada forinta; konji mi pođinuli: dve hiljade forinta!
MIŠIĆ: Zašto se vi pečalite onde gdi se možete pomoći? JANjA: Da si pomognim?! Da pravim drugu šupu, da kupim drugi konji, što ćim posle da jedim s moju decu? MIŠIĆ: Čekajte da vam kažem što stoji u novina.
JANjA: (Neći da ti čue, prokletu veru!) Gospodar notarius, nećite malo da vidite kako je pala šupu? MIŠIĆ: Malo posle izići ću da vidim taj nesrećni slučaj. PETAR: Ajde, gospodaru, čekaju ljudi!
(Oh, djavolska posla!) Gospodar notarius, oćite vi da se dugo bavite kod Jucu? MIŠIĆ: O, taki ću izići da vidim šupu. JANjA: Sad ćim ja da dođim. (Otide s Petrom.) MIŠIĆ: Čudan starac, kako se on za svaku malenkost zauzima!
JANjA: Gospodin notarius, sad ste čuli moje plan, možete isti kući. MIŠIĆ: Rad sam malo viditi šupu. JANjA: Kala, kala. (Petru.) Vodićeš gospodin notarius kod šupu da vidi konji.
MIŠIĆ: Rad sam malo viditi šupu. JANjA: Kala, kala. (Petru.) Vodićeš gospodin notarius kod šupu da vidi konji. On će ti pokazati kako treba da si deri koža. On je učeno muž, zna elinski. (Otide.) MIŠIĆ: Ha, ha, ha!
Janja, Janja, u nestrećna si se planeta rodio, Janja, oćiš da propadniš kao Velizarios, što piše grečesko mudrost. Šupu ti palo, ubila ti skupi konji! Kukuruz si pokvario, toliki novci koštui.
Što ne drešiš lepo, kao pošten čovek?... Izio si edna kobasica, trideset krajcara... Kad si tela da si pali šupu, uzio si šafoljica sos mleka i ugasio vatra; dva forinta trideset krajcara. Sos voda si gasi vatra!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
ponoći bujica vode prodrla je bila i u kuće i ispreturala krevece, stolove, odnela i poneka vrata, a ponela i po neku šupu, pa i krov.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Znam da me je san, kad sam ktela šupu pooditi nadvladao, ali otkud ovako tvrd san, ja ne znam; opominjem se da drugo nisam ništa pila osim limunade.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Gde ćeš s njim noćas? IKONIJA: Gde ću, nego u kujnu! CMILjA: A gde će onda Anđelko? IKONIJA: Može u šupu, imaju neki sicevi! (Povedu Skitnicu u kafanu. Odjednom, iznenađena, Ikonija se okrene.) IKONIJA: Ama čekajte!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ukrao sam dakle jedno popodne tu dragocenu knjigu, zavukao se u šupu i počeo je proždrljivo prelistavati. Zaustavljao sam se naročito na stranama koje su ovlažile tetkine suze i, na takvoj