Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nek šurevi bidu u nevolji, el sam, taste, mogu poginuti; kod šureva neću poginuti, jali rane lasno dopanuti“. Kad to začu stari Jug
Pogleduje devet svojih šura, a šurevi u zemljicu crnu. Ban poglednu pašenoga svoga, nekakoga mlada Nemanjića, a Nemanjić gleda u zemljicu.
Međer ima u cara Turaka, međer ima silnijeh junaka, koji zeta obraniše moga, koga danas u daleko nema“. Šurevi se njemu prepadoše.