Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Šta mislim! Šta ja još ne mislim od onoga dana kad sam te onako pokunjena vidao!... Da mi je... da mi je... Nešto šušnu pod prozorom... Kao da se neko nakašlja... Marinko preblede i reč mu zasta u grlu.
— Kad ti kažem da ću učiniti — učiniću! Ne brini! Zavadiću ih onako isto kao što ti zavadi... Opet nešto šušnu. Ču se čak i topot hoda čovečjeg... Turčin izlete napolje. Istrčaše i panduri.
— Dobro! — reče i saže glavu. Zavlada mrtva tišina... Ni vetrić ne šušnu; samo su nemi svedoci sanjivo žmirkali... I Jelica oseti bol u duši. Po glasu Stankovom slutila je da mu nije pravo...
Radičević, Branko - PESME
Ču li, ču li, štano onde šušnu? Lagana l' je onde mile noga, Dano prođe mimo dragog svoga? Vetar laki nestašno to pušnu, Suvi listak s drveta
Sad nešto beše, on stade, oslušnu, Al' vide opet da list samo šušnu, Još drumu upre te nemirne oči, Dva-tri put onda tamo-amo kroči. Al' ko je, pusti? On čeka, al' koga?
— ne znade; Van sebe je tužan, jadan, Sedi kao kamen ladan; Nešto šušnu, on ne čuje, Ne zna ko se približuje, I ne vidi slatka čeda Što sa strane u njeg' gleda, Sa lica mu tugu štije, Pa
Oh molite Božu volju, Da tamo joj kob da bolju! Mrtva, mrtva, istina je, Nešto šušnu, ko je, šta je? Ko to kraj nji plao minu, K bezdanu se pravo munu! Onde stade, pa se saže, Pa gledati dole naže.
“ Tako misli pa oslušnu, Šta l' nablizu sada šušnu? Pravo amo glavu diže, Ko ka njemu ovo stiže? Ko li gleda tako njega? Sav se strese, da l' da bega?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
258 KAD SE HARČI NEK SE HARČI! 259 JAO, ŽENO, IZJEDE ME VUK! 260 NEŠTO ŠUŠNU 261 SLOVO IŽE ALI SIRCA NIŽE 262 ĐAVOLAK 263 SNAŠINA PESMA 264 HODžA SE BOJI ZA KRČAG 265 KAD ĆETE DA VAM PANE KIŠA?
A on se onda raskrivi koliko ga grlo donosi: — Pomagaj, ženo izjede me vuk! NEŠTO ŠUŠNU Nekakav čoek kazao da je tu i tu viđeo deset kurjaka.
— onda rekne: — Nešto šušnu! Meni se učini — ima deset kurjaka. SLOVO IŽE ALI SIRCA NIŽE Zapisao kaluđer na sircu, đe se reže, iže, da bi poznao
JAO, ŽENO, IZJEDE ME VUK: Zabeležio Stevo Ćorović u Ljubinju i objavio u Bosanskoj vili za 1892, str. 15. 93. NEŠTO ŠUŠNU: Zabeležio Vuk St. Karadžić, tumačeći takvu uzrečicu u cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ode sve!... Dete iziđe u dvorište, zavuče se u neki kutak, gleda... gleda... i tek počne se čime zabavljati. Nešto šušnu u dvorištu. Dete diže glavu i usijanim, žudnim pogledom stade motriti: »da nije teta.. ..?« Ah, teško je! ...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ Nešto šušnu. — Nekakav čovjek kazao da je tu i tu viđeo deset kurjaka. Kad ga oni kojima je kazivao zaokupe s dokazivanjem da to ne
itd., onda reče: „Nešto šušnu, meni se učini ima deset kurjaka“. O RAZNOM Daj mi malo hljeba, da pojedem ovo sira; pa onda: Daj mi malo sira da
(Kopriva) 409 — Šta na ovom svetu cveta, a na onom rodi? (Krompir) 410 — Šta prođe kroz slamku a ne šušnu? (Žito kad raste) 411 — Što ima kapicu, a nije kupljena? (Žir) 412 — Što u ženskim rukama ime gubi?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
77. Ni od pedao ni od čeperak, a dva dućana pokrilo. 78. Niti misli, ni govori, samo ti se kaže. 79. Nit' šušnu, nit' bušnu, a u kuću dođe. 80. Od zemlje se diže, a ne može se dignuti. 81. Otac u kolijevci, a sin u svatovima. 82.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Znaš da ćemo da se sklanjamo, da se negde nastanimo, pa da živimo... U taj mah nešto šušnu više njihove glave. Oni ne opaziše, ali Pantovac lagano podiže glavu i oslušnu, pa, kad se šuštanje ponovi, on skoči i
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ive, s kim si došao? —Sam... Ma ni potreba da se dižeš. —Ča ti je? Valja da ti napravim postelju. U sobi šušnu slama i škripnu postelja. Majka se digla i odijevaše se. Dotle je Marko upalio svijeću. Vrata se otvoriše. —Ivo, sinko!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Luka pri prelazu potoka skide šlem sa glave i zamoči ga u vodu, pa ga onako mokrog stavi na glavu. Sa strane nešto šušnu, i preplašena zmija zamače među kamenje. Naš vođa zastade. — Evo, ovde su.