Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lišće je šuštalo lagano nad njim... On se pruži po travi, pa slušaše kako konj gricka, i to ga uljuška. Zaspao je... A jedan čovek iđaše
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
T Pod nama lisje šuštalo je žuto, Kraj mene, dušo, stajala si ti; Mirna si bila, — ah, i ja sam ćut'o, Oboma nama tužni behu sni.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Dave ga. Bilo mu je svejedno što ga dave. U mraku ga ništa nije bolelo... Pod njim i oko njega je šuštalo. Živ. To što šušti propipa rukom: seno. Seno, šapnu i oseti plevu u ustima. Ko je pucao? Na koga? Noć je.
Krakov, Stanislav - KRILA
Dim rastera vizije pobuna. — Da bar pošta samo dođe... prozborio je i drugi. Nad njima je lako šuštalo lišće ogromnoga hrasta. Senka lišća mešala se sa senkom sumraka. Vatra je puckarala pored porušenog zida.
Bajoneti su upadljivo svetlucali. Iz sela je zalajao pas, potom drugi. Vojnici su ulazili u kukuruze. Žuto lišće šuštalo je oporo, i drhtalo od straha. Pod nogama su stabljike puckarale n uzdisale.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1885. T* Pod nama lisje šuštalo je žuto, Kraj mene, dušo stajala si ti; Mirna si bila, - ah, i ja sam ćutô, Obojim nama tužni behu sni.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Od kada zvezde za sebe pamte — nijednoj u grudima nije šuštalo, nije kucalo. Više se nije moglo oklevati. Pozvaše Mudre starce, ali ni oni nisu znali šta bi to moglo da bude.