Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
PUT S OCEM NA JUTRENjE 24 SVE ĆE TO NAROD POZLATITI 38 NA BUNARU 49 ŠKOLSKA IKONA 65 ŠVABICA 100 REČNIK 142 PRIPOVETKE VETAR Bio je red na njega, na Janka.
Uprla pogled u svetoga Savu, onoga istog koji je i u staroj školi stajao. Poznao sam je. U maju 1879. ŠVABICA Kad sam se polani vratio iz Italije, došao mi je do ruku ovaj rukopis.
Talas strasti (ѕіt venіa verbo) sve mi jače dizaše grudi. Ja se nagoh njojzi. U isti par sinu mi kao munja kroz glavu: Švabica, sirota, moja mati, Srbija. Skočim i, ne uzdajući se u svoj glas, bez zbogom ostaj, odem u svoju sobu.
Zamislih sebi moje Valjevo, i nju u njemu, i svet koji priča o nama kad prođemo ulicom: „Gledaj ga, zavrtila mu pamet Švabica”, i moja mati, crvenih očiju, koja svoje sopstvene snahe ne razume, i deca mojih sestara i braće koja se libe doći
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
vrline njegove, od kojih za mnoge niko živi dotle nije znao, a najviše zna da pripoveda kakva Vavika ili Betika, kakva Švabica, koja se tu našla i bila na usluzi zbunjenim domaćinima.
Spominje koliko je njih »supruženski ali nevjenčano živećih« privoleo da prime sv. tajnu braka; koliko je Švabica i Mađarica izveo iz jeretičkih zabluda i priveo (zajedno s bezlobivom im dečicom) u krilo pravoslavlja i privenčao za
iz onog drugog kola, gleda i Sepla i Seplovicu i druge Švabe i Švabice kako smešno igraju, pa otpoče: Igra Švaba i Švabica, A na Švabi kabanica; Bolje igra kabanica Nego Švaba i Švabica!
i Švabice kako smešno igraju, pa otpoče: Igra Švaba i Švabica, A na Švabi kabanica; Bolje igra kabanica Nego Švaba i Švabica!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Hoćete da je uzmem? — Ne bi’ bio protivan, al’ samo ne dopada mi se jedno. — Šta vam se ne dopada? — Ta znaš sam, Švabica je! — Pa vi ne biste hteli Švabicu? — Ne zato što je Švabica po jeziku, već što nije našeg zakona.
— Šta vam se ne dopada? — Ta znaš sam, Švabica je! — Pa vi ne biste hteli Švabicu? — Ne zato što je Švabica po jeziku, već što nije našeg zakona. Šamika se zarumeni, — nadao se tome. Gospodar Sofra je neoboriv pravoslavljanin.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
LAZA K. LAZAREVIĆ Sav Lazarević kao čovek nalazi se u svome književnom delu. Švabica ima sasvim autobiografski karakter, u Verteru, Vetru i u nekoliko odlomaka on unosi lično sebe.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Otkud bi, ženo, takva gospođa kao što je Roza jela mačke kad nosi čizme bole od sreskog kapetana? Da znaš, Roza Švabica jedna je u celoj Srbiji. Gazda je čak iz Kragujevca doveo. I čim se Simka porodi, ide u Peštu nekoj grofici da se nađe.
Đorđe mi razbio gusle, a ja opet nove nabavio. — Roza je bela kao sir. I oči su joj bele. Kad se ona, Švabica i tuđa vera, petla oko Simke, biće nešto gore od ženskog. A naopako je i radio Đorđe.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Madžar si sam, a ja sam Srpkinja, bolja od tebe ! — oseče se na njega gošća. — Madžarica, Švabica — jedna vjera, brate, a za moga pobru došla si kao naručena. Je li tako?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jednoga zimskog jutra, nađen je Petar u svojoj sobi dosta teško ranjen, a starac u svojoj, vezan i zaptivenih usta. Švabica je, za svoju sreću, ležala u bolnici. Petar je ozdravio, a starac nastavio da kunja.
Malo pomalo, o senki je čuo Petar, pa Švabica, pa Mađarica, pa i Ljuba. Ali je tu domaća spletka oko „intimnog” događaja jedne bogataške kuće prekinuta, i Ljuba je i
Lazarići, na primer, držali se vrlo rezervisano. Palanka je tako tek posle izvesnog vremena saznala da je Petrova Švabica prešla na drugi salaš, i da se Petar verio s ćerkom posednika nekog trećeg salaša.
Ama šta je s tim Pavlom? Meni je sve zapleteniji? Nešto ima u njemu tuđe. Ono, istina, mati mu je Švabica, pokrštena Jevrejka, šta li, ali otac mu je pravi Srbin i sasvim naš čovek, i kuća se njihova vodi prava srpska kuća...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
jedan kratak senzacioni — ali za roditelje vrlo poučitelan — roman, u kome su junaci mladi Mitanče Petrakijev i neka Švabica Hermina...