Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kako na njih pucaju, ali ih ne pogađaju. U snu. Kad su kola prišla predgrađu, kroz koje je drum iz Švehata u Beč zalazio, Pavle pogladi brke, po svom običaju, a niko nije video da mu ruka drhti, primetno.
Čestnjejši Isakovič se, zato, u tim kolima, na drumu, kroz prašinu, između šumaraka, bara, i slatina, dolazeći iz Švehata, a prelazeći hungarsku granicu, još jednom zavetovao da će ostati udovac. Da neće zaboraviti svoju pokojnu ženu.
A da hoće da odspava. Rano s jutra, mora, što pre, otići iz Vijene – trebaju mu kola, bar do Švehata, a šta košta ne pita.