Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I ljudi bez naređenja dočepaše ašove i počeše riti zemlju. Preko rupe staviše neko prošće, iznad kojeg nabaciše zemlju. Šćućureni u rupi, kao u grobnici kakvoj, čekali smo suđeni čas. Iznad naših glava fijukala su šrapnelska zrna strahovitom cikom.
Suri oblaci spustili su se gotovo do zemlje i iz njih sipi jesenja kiša, uporno, jednostavno... Sedimo šćućureni u zemunici i s dosadom slušamo monotono šumorenje kišnih kapi. Šljapkaju vojnici po vlažnoj zemlji, mokri i prozebli...
duvati planinom, zavijajući na mahove kroz ogolele grane, kao posmrtna pesma onoj beskrajnoj koloni mrtvih vojnika... Šćućureni iza topova i kara, vojnici su ćutali kao da se boje blizine onolikih mrtvaca, kojim je okružena naša baterija.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
On plače zajedno s nama: „Zbogom“, govorio je, „više me nećete videti.“ U poštanskim kolima, šćućureni pod arnjevima, celoga puta brišemo oči sasvim mokrim maramama. Dockan, po mraku stižemo na malu stanicu.
Prilegli smo šćućureni jedan uz drugog, jer na hladnoj noći osećamo laku, neprijatnu drhtavicu. Ponoć je. Svetlo i zvezdano nebo je očekujući
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
sredstva: šarenu družinu, ispaćenu i otrcanu, skinuli su s lađe u tom nepoznatom gnijezdu pod surim planinskim bilom. Šćućureni na obali, izgledali su kao zakašnjele selice što iznemogle padnu na goli pješčani prud.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— razmišlja Tanasije. Sažalio se Tanasije na svoje drugove, koji su sedeli na kiši šćućureni ispod maslina. I jednoga dana je opet potražio Engleze.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
– Predaj se, Jovanče! – ječi sa svih strana. – Ne predajem se! – tvrdo vraća nevidljiv hajduk. Šćućureni u sjenci, puni čudne treme, dječaci očekuju kad će da grune garav top, ali sve je uokolo tiho, nad Gajem se smješka