Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
ovaj idiličan i sentimentalan spev, [pisan] po ugledu na sentimentalne idile i pastorale kakve su se, pod uticajem Žan-Žaka Rusoa i njegovog »vraćanja k prirodi«, pisale na kraju XVIII veka.
vaspitanja, koje on hoće »prosto i prirodno«, i njegov Lюbomirъ u Elïsïumu po pedagoškim idejama podseća na Emila Žan-Žaka Rusoa. KNjIŽEVNA VREDNOST. — Čisto književna vrednost romana Milovana Vidakovića je mala.
čistom i uglađenom jeziku davao sentimentalne i prigodne pesme, gde su pomešani klasičarski elementi sa idejama Žan-Žaka Rusoa, i od kojih su se neke po narodu pevale. 1816.
Evropski romantičari su prihvatili ideju Žan-Žaka Rusoa: da civilizacija kvari čoveka, da je čovek najbolji u primitivnom stanju i da se zato treba »vraćati k prirodi«.
Ali on nije voleo šalu radi šale i zabave, no ju je stavljao u službu svojih viših ideala. Za njega, kao za Žan-Žaka Rusoa, »duhovitost je posoljeni razum«, i on se daje na prigodnu političku i socijalnu satiru, služi se njome kao oruđem
Pod tim opštim uticajem prevode se veliki slobodnjački pisci evropskih književnosti. Emil Žan-Žaka Rusoa preveden je na srpski 1872, Lamartinova Istorija žirondinaca 1875. Od 1872.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
prosvetiteljstva podrazumevala prilagođene verzije/odlomke romana iz epohe prosvetiteljstva i ranijih epoha (Emil Žan Žaka Rusoa, Don Kihot Miguela de Servantesa, Robinson Kruso Danijela Defoa, Guliverova putovanja Džonatana Svifta i dr.