Jakšić, Đura - PROZA
A škola? Škola u ono vreme jedva je gde i bilo... U celome Levču beše samo jedna jedina, u selu Planincu, pa i ta je žalosno izgledala: prozori hartijom izlepljeni, vrata neofarbana, a po duvarovima se tek ponegde video trag od kreča; a sva je
Obradović, Dositej - BASNE
Malo potom vrati se lisica i upazi žalosno pozorište: krov koja jošte vruća iz gnjizda teče, bedni lisičići plačevne glase dajy, a orao im noktima utrobu depe i
A šta u alkoranu nejma?” Onda on namah zapovedi: sve te knjige na vatru! I tako je i bilo. Evo, braćo, žalosno i plačevno sostojanije gluposti, slepote i varvarstva!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
u 4 sata po podne odem g. Nedobi, pokažem pisma i očitam pred njim žalosno stanje srpsko, kako poslednjega od nas govora ištu, u poslednjem svom izdihaniju, i pitam da me sovetuje šta ću im na ovo
Dučić, Jovan - PESME
Njen će mirni korak da žalosno prati Šum jesenjih voda. No senka što mrači Mramorno joj čelo, niko neće znati Otkuda je pala i šta ona znači.
Taj eho kog jedva čuješ iz daljine, To još ona zbori u tebi duboko — U samotne noći, kad žalosno šume Reke pune zvezda, gore pune sena... Do sluha ta pesma ne dopire njena, No duša je sluti, čuje, i razume...
Daleko ću poći od te kobne gore, Gde očajno slušah, po sve noći pune, Da sto vrela sumnje žalosno romore Glasom koji jeca i pesmom što kune.
PESMA TIŠINE Zborim ti nestaloj, dok žalosno plavi Mrtvi sjaj mesečev na planinskoj rti. Ti si još uza me; vrata su ljubavi Uvek otvorena, kao vrata smrti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— uzdiše Gliša, iskali čašu i spusti glavu na sto. I svi tresu žalosno glavom i hvale pokojnika. Iznose mnoge vrline njegove, od kojih za mnoge niko živi dotle nije znao, a najviše zna da
stoji njihov Gaga, stari gavran, onoliki koliki i jeste, pa i on tužan jako opustio krila, pa samo ćuti, pa i on gleda žalosno na nju.
— reče i ostavi svu uplakanu nesretnu Julu, kojoj te mámine reči ugasiše i poslednji zračak nadežde. Jula je žalosno provodila dane posle ovog razgovora s ocem. Niko joj nije bio naklonjen; ni otac pa ni mati.
sve obešenjaku jednom salašarskom!« Prođoše kola kroz selo; ostaviše ga i udariše preko vašarišta. Kako pusto i žalosno izgleda to mesto sada, a kako je veselo i živo izgledalo pre sedam nedelja, kad je tu bio trodnevni vašar, na kome je
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Ne mogu čekati. — Dužni su mi, ne mogu da inkasiram. — To je baš žalosno. Ali ja neću da dobijem manje od hiljade. — Dakle, vi nemate prema meni poverenja?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
nekim crnim talasima, video je samo neodređene utiske stvari pa mu se činilo kao da svi sni prostori oko njega mirni i žalosno-pusti u istini i ne žive.
Pa, jel' to muž i drug i prijatelj, najbolji drug i najveći prijatelj? Žalosno zaista. Život čoveka i žene treba da bude život jedne jedine duše, protkan jednim tkivom koji se ne može nikad
„Kako je veseo, vedar i razdragan ovaj svet — mislio je on. Samo se ja žalosno vučem mlitav, bezživotan, gladan i odrpan.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To mora da prestane. MORA.“ Engelshofen se ćutke oblačio i mislio, u sebi: „Imamo dakle papagaja. Žalosno je da carevina, zbog ovakvih, gubi toliko valjanih vojnika.
A deca bi otišla na spavanje, oterana rano, i legla bi, u mraku, šapćući jedno drugome, žalosno. Posle bi, u noći, katkad, dolazilo i do plača dečijeg, gorkog. Krila su to od matere, kao da imaju mater tuđu.
Za Pavla je to bilo prirodno. Čak mu se nije činilo ni naročito žalosno. Za nju je to bilo teško, ali pristade, brzo – Isakovič vide samo da je prebledela, da ga je gledala širom otvorenim
fratar, otac Celestin, jadao se da je čuo da će Rusi slati novac, i za crkve u venecijanskom primorju, što je još više žalosno, u njegovom životu. Isakovič im onda reče da on, o tim stvarima, ni pojma nema, i nikad nije imao.
Brišući svoje naočari, mlađi mu fratar, onda, na nekom čudnom nemeckom jeziku, ispriča da je to žalosno, da to žali čak i Sveti Otac, koji je čovek prosveščenija.
Želi mi svaku sreću u Rosiji. Žalosno je, kaže, žalosno, da su tamo toliki otišli. Srbi su, kaže, služili, verno, Austriji, pa će služiti, verno, i Rosiji.
Želi mi svaku sreću u Rosiji. Žalosno je, kaže, žalosno, da su tamo toliki otišli. Srbi su, kaže, služili, verno, Austriji, pa će služiti, verno, i Rosiji. Žalosno. Žalosno.
Srbi su, kaže, služili, verno, Austriji, pa će služiti, verno, i Rosiji. Žalosno. Žalosno. Pavle je pričao da su, posle toga, Engelshofen i on, mirno, razgovarali.
Srbi su, kaže, služili, verno, Austriji, pa će služiti, verno, i Rosiji. Žalosno. Žalosno. Pavle je pričao da su, posle toga, Engelshofen i on, mirno, razgovarali. Starac ga je pitao koga sve vide u Beču.
rata, a da neće moći, ni malim prstom, da utiče na događaje u Rosiji, i u svetu, to se Isakoviču činilo, prvo, žalosno, zatim i strašno, a na kraju smešno i ludo.
Nedeljom je išla i u, papežničku, crkvu. Tražila je od Isakoviča da je tamo prati. Žalosno je, kaže, da on neće u crkvu. Ni gospoža Julijana, ni gospožica Dunda Birčanski, nisu znale da jašu i nisu jahale.
Bio je potresen sudbinom, koja je postigla tu lepu i mladu ženu. To, da je tako debela, i smešna, učini mu se žalosno, kao da je čuo da po Tabanu prosi. Hteo je da joj se vrati, da je još jednom vidi.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
muhamedanskim begovima, često njihove odane sluge, danas su deo stanovništva sa vrlo malo preduzimljivog duha i žalosno žive po strani od nacionalnog života.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Izvukli smo se iz vrbaka noseći čitave naramke u naručju, ali naša odela bilo je žalosno pogledati. O cipelama da ne pričam.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofra gleda na Krečara, a Krečar na gospodara Sofru; Čamča tek izvrće oči i žalosno lice pravi. — Biće mlogo, gospodine. Valjda bi dosta bilo pedeset forinti? — Ne može biti, sto je taksa.
— Dajete i vi! — Al’ ne svakom gogi, kartašu, nego sigurnim ljudima. Pa vidiš li se kako žalosno izgledaš? — Kad noću moram na nogama biti! — Ne moraš baš cele noći.
Njeno srce vene. Padne u bolest, i to bolest srca; užasno žalosno joj kuca srce. Pa onda Pera sasvim se zabatalio, otpadno se od kuće, od matere, od oca, niti je izgleda da će otac na
Vrativ se s puta, Šamika plače, jadikuje, ide materi na grob. Sve je badava, odletela je ptica. Sve je žalosno u kući gospodara Sofre. Tako se provodi žalosno. Gospodar Sofra ima jednog starijeg šegrta, taj je sad u dućanu.
Sve je badava, odletela je ptica. Sve je žalosno u kući gospodara Sofre. Tako se provodi žalosno. Gospodar Sofra ima jednog starijeg šegrta, taj je sad u dućanu.
Sve prazno vreme provodi među damama, bez obzira na godine. To je žalosno kod momaka da kad su mladi ne misle da će ikad omatoriti; kad omatore, još se drže za mlade.
Matavulj, Simo - USKOK
— Jao meni za njim — zakuka đakon i načini lice tobožnje žalosno. — Sjutra oni gorski vukovi popiće ga svega! Sjutra u ovo doba kapi ga već biti neće — zato, strikane, ded još po
svatu, koji joj natakne prsten na prst, a ona se onda počne klanjati pred svakim i svakoga od njih u ruku cjelivati... Žalosno je to gledati!... Janko se začudi i nasmeja tome nenadanom završetku. I zapita: — Šta je tu žalosno, Krcune!?
Žalosno je to gledati!... Janko se začudi i nasmeja tome nenadanom završetku. I zapita: — Šta je tu žalosno, Krcune!? — A to, što postaje tuđa! Ono, istina je, krv ostaje krv, ali od toga trenutka tuđim ljudima postaje pokorna!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Ja mislim, to je dosta, gospodine Lepršiću. LEPRŠIĆ: Vidite, gospodo moja, kako je žalosno naše stanje bilo u Madžarskoj.
Ah, pa sad da ne smem govoriti madžarski,... to je žalosno! Al kad on misli da je dobro, moram da ćutim. 2. ŠERBULIĆ I SMRDIĆ (stupe sa srpskim kokardama), MILČIKA
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U to vreme, Srbija, gotovo pusta, bila je samo beogradski pašaluk, u kome dve austrijske okupacije nisu izmenile žalosno stanje stvari; malena Crna Gora borila se bez prestanka sa Turcima za svoj opstanak; u Bosni i Hercegovini nije bilo ni
Vladislavъ (1842), iz bugarske i srpske istorije, stara istorijska legenda o Vladimiru i Kosari; Lahanъ (1842), »žalosno pozorije« sa predmetom iz bugarske istorije; i Skengerbegъ.
(1850), Preodnica srbske slobode ili srbski aіduci, »žalostna igra u pet delova« (Karlovci, 1863), Smrt cara Miіaila, »žalosno pozorije u pet delova« (Beograd, 1866), pored toga poviše prigodnih inscenacija.
Milićević, Vuk - Bespuće
— Nema. — Nema! — reče on više nego žalosno. - Šteta, šteta! — mrmljaše on. I iskapi novu čašicu. I on je zasio u toj sobi, kao da je stari gost kuće, slobodno se
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Osjetio sam: čim iziđem, u toj prostoriji više me niko neće pamtiti, nikom neću nedostajati. — Jeste, žalosno je to, iako su u pitanju samo zečevi, obični pitomi zečevi, glupi i spori ...da, da.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Zar je njoj onde mesto? LEPOSAVA: U hitosti ostavila sam, pak sam posle zaboravila. SOFIJA: Žalosno je za svaku kuću, gdi nema reda. (Briše figure.) Gle, gle, toliki pra!
A budući da mi novaca nemamo, zato nemamo ni počitanija. Žalosno pozorište! Počitanije jest pravo urođeno, koje svaki s punom vlašću zaktevati može, i zato nam niko neće moći
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Spusti se dole, zašumi trska, ledena skrama na vodi prska. Žalosno vetar u trsci šumi i zimska tuga raste, a ždrala pita osamljen patak: „Da li ćeš stići laste?
Kad Vinko cvrca i Triša pije, peva se, igra, skače i bije. Kod mlina dotle skamuče Žuća, žalosno mačak frči: „Čuješ li dedu kako se časti, a nama trba krči.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U susednom dvorištu ostavljeni psi žalosno su zavijali. Preko zelenih i napuštenih pašnjaka, tamo, u daljini, u plavkastoj izmaglici, naglo se uzdizao Cer, kao
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Ona meni odgovara tužno i žalosno: “Makni mi se, mlado momče, ja sam žalosna, Dragi mi je na daleko, u tuđu zemlju, On mi piše tužno pismo, tužno i
“Makni mi se, mlado momče, ja sam žalosna, Dragi mi je na daleko, u tuđu zemlju, On mi piše tužno pismo, tužno i žalosno: Ja sam ti se oženio, bolju uzeo’!“ 174. Jovo, brate, žao mi je na te!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Šta on dokazuje, ako smem znati? — upitam ga. — Ne dokazuje on ništa, gospodine moj! Žalosno je to dokazivanje kad on veli da je stara granica s južne strane išla severno od grada Kradije; a to je nepoštenje; jer
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! Čisto vas gledam kako se ipak ne sećate šta znače one njegove poslednje reči. A to i jeste žalosno što naša srpska publika ništa ne zapamti što čita. E, dakle slušajte!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Šest kapi! Majko moja, Ko da ih lekar odbroja U bolesnikova usta! Grmljavina žalosno podbaci: Odoše tamni oblaci Čak tamo, na kraj avgusta.
Osmehuje se žalosno deda Dok mu džambas tabane gleda. Džambas je star, pravi Valtazar, I biblijski se, uopšte, vrlo dojima: „Uh, nokti:
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Plamen je veselo igrao usred te snuždene čeljadi, te je muževno a žalosno lice serdarevo čudan izraz primalo od toga blijeska. „Pejo! podaj čovjeku čašu vina, napio si mu!
“ „Mniš e bi pobjegla?“ „To ne, no grđe; ona bi, odista, nešto od sebe učinjela.“ „Hm! sve je to žalosno!“ reče vidar. „A da rekoste li tako onome čovjeku?“ „Rekosmo, valaj.
„Ne!... ne zna niko do Boga, kako mi je ovoga časa!“ reče on žalosno. „Kamo sreća da nijesam prebolio. Danas bih barem mirno u grobu počivao!
Oboje mučahu za nekoliko. I njega i nju obuze jedna misao. Učinje im se čudno i žalosno to što im se dogodi, jer to bi prvi put u njihovu dugu vjekovanju.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Idući tako dođe u drugo selo i prolazeći krozanj vidi gde je u njemu sve žalosno i plačno, pa reče jednome: „Ja prođoh kroz jedno selo, i videh sve veselo, a za što je u vas sve tako žalosno?
njemu sve žalosno i plačno, pa reče jednome: „Ja prođoh kroz jedno selo, i videh sve veselo, a za što je u vas sve tako žalosno?” Seljak mu odgovori: „Kako ne će biti žalosno, kad nas tuča tuče svake godine, pa nemamo ništa.
” Seljak mu odgovori: „Kako ne će biti žalosno, kad nas tuča tuče svake godine, pa nemamo ništa.” Kad iziđe iza onoga sela, nađe dva bravca a oni se jednako kose.
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Priče 8, 32-34, 9, 6-11) I podigavši ruke svoje blaženi, položi ih na vrat moj grešni, i poče plakati žalosno, slatko svoje celovanje darujući mi, poče govoriti: „Čedo moje ljubljeno, svetlosti očiju mojih, i uteho i čuvaru
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Šimeta Oškopica? — prekide ga Bakonja. — Pa, vire mi, dobar i lip mladić. Baš se radujem! — Žalosna mi lipota, žalosno mi radovanje, kad je nemam čim opremiti! Triba mi najmanje dvadeset talira gotovi’ osim domaćega troška.
Oni se sad prepadoše od pošljedica. Bakonja sklopi ruke i načini žalosno lice. To privuče pažnju Baleganovu, te oćuta. — Striko moj!
Ćosić, Dobrica - KORENI
onda je ono opet tupo lupilo u prozor, video je da je to lasta, i prvi put je bila lasta, pijuknula je razljućeno i žalosno, a u velikom ogledalu s lukom sedeo je neki starac koji je naglo oronuo i obema rukama jedva držao bradu.
Ne srami se zbog toga, jer oni To nemaju. Nek vide šta je seljački sin!“ Vukašin se žalosno osmehnu: gleda svoju fotografiju iz Pariza, okačenu više kreveta. Gunj i opanci!
Bolje je da me ubiješ... Vukašinu drhti ruka. Jedva se potpisa. Gadno mu je i neizdržljivo žalosno, ostavi priznanicu na stolu, brzo uze svoje stvari, strpa kesu u džep i bez pozdrava pobeže napolje.
Kad se jednog proleća truli direk srušio, on je verovao da se pas počešao i oborio ga, mati je rekla, žalosno i strogo: „Ne dirajte ga. Neka ga tako dok se bagrem ne osuši.
Sad je red da mi platiš, gazda. Ja sam slavuj, iako sam sluga. A kad se ti ono proletos vrati kući, e, pamtim... Žalosno je! Gazda, prvi gazda pored Morave, a kao lopov ulaziš u svoju avliju. I prvo kod sluge Mijata, vernog.
A sutra ću od jednog Bačinca morati sudskim putem da naplatim dug. To, Adame, nikako ne volim. Mnogo je to žalosno. Kad god se popisuju stvari, žena i deca udare u pisak. Meni je dece žao. Nisu veći od tebe a plaču kao pilići.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Smejačko radosno zaleprša krilima i polete uvis, ali Plačko ni da se odlepi s mesta. Žalosno opuštenih krila samo se vuče po stazi, i pišti: — Kako da poletim? Neću da budem vrabac! Zašto vrabac?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kao uspomena na pomrle dane, Bleda, i u crnom, javiće se nama. Njen će mirni korak da žalosno prati Šum jesenjih voda. No senka što mrači Mramorno joj čelo - niko neće znati Otkuda je pala i šta ona znači.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ovde su se mrske mračne sile u komate grdne razdrobile i iz vlade bića izbježale u žalosno stanje hladne smrti; odavde se sa svjetlošću prva svemu biću nasmijala zora; ovde se je besmrtijem pravda na
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Izgubio si, sinovče, nedavno oca“, reče Nikija posle malog odmora Aristotelu. Ovaj žalosno obori glavu. „Beše to dobar i valjan čovek“, nastavi Nikija, „pobratismo se na dvoru u Peli.
„No izgubila svoju nekadašnju čistotu i dobila pege“. „Da, čistu uspomenu neće Laplas ostaviti za sobom“. „A to je žalosno“. „No zato je Monž bio druga, čista, duša“. „Pričajte mi, molim Vas, i o tome izvanredno simpatičnom čoveku!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
a... a... Đorđe... Žalosno, braćo, vezan srpski vojnik. Majko moja, da vidiš... o... o... osvetnika Ko... Ko... Kosova!...
On se, veselnik, uvek prvi budi. I sa grana žalosno kaplje, a sa krovova teče prljava voda, i kapi stalno dobuju po crnom krovu od smole i zasipaju, prskaju i miju prozore
prinudnom i nevidljivom nekom silom, ali je bio nemoćan da umakne i da se ma gde sakrije, jer je svaki zaklon postajao žalosno bedan i debeli, ogromni zidovi iza kojih se, kao ovo u ratu, krio od granata pretvarali su se u kutije od kartona, a
razboleh od gripa, a morao bih se razboleti inače, jer sve što sam video, kad smo se ovamo vratili, bilo je tako žalosno i sramno.
što su zaklanjale vidik pun snežne magle, zahvatiti i okusiti, pa će onda ovaj ovde, mučan i sumoran, ostati samo kao žalosno sećanje na takav san prošlosti kad se životarilo tako da bi se dočekalo bolje, i kad je sam odjek crkvenih zvona duboko
U parku, raju tica, kroz raskošno zelenilo granja, vetrić je donosio blago brujanje zvona i podizao, žalosno, opijao dušu uzbunjenu čudno bojama stvari kojima smo bili okruženi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ma koje od lica nadnesenih nad ogledalom jezera može da nestane. To će biti bolno, to će biti žalosno, ali, na koncu, to je samo nestanak jedne jedinke, i ništa više. To je, najzad, i sasvim prirodno.
Ili samo do časa kad se pomoli prvi nagoveštaj uspjeha. „Uspjeh je grob ljubavi.” (Genijalno je to rekao neko!) Ali žalosno je kad u svemu tome muškarac mora da preuzme na se ulogu žene, kad je on taj koji mora da s hiljadu malih suptilnih
— He, što ćemo!... — uzdahnuo bih prelazeći u elegično-meditativni ton! Žalosno je to biti mala zemlja, s još nerazvijenom vlastitom proizvodnjom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Devojka mu odgovori: — To je žalosno polje. Petar je opet zapita: — A kakvo je to cveće tamo? Idem da uzaberem onaj cvet što na brazdi stoji.
Idući tako, dođe u drugo selo i, prolazeći kroza nj, vidi gde je u njemu sve žalosno i plačno, pa reče jednome: — Ja prođoh kroz jedno selo, i videh sve veselo, a zašto je u vas sve tako žalosno?
sve žalosno i plačno, pa reče jednome: — Ja prođoh kroz jedno selo, i videh sve veselo, a zašto je u vas sve tako žalosno? Seljak mu odgovori: — Kako neće biti žalosno, kad nas tuča tuče svake godine, pa nemamo ništa.
Seljak mu odgovori: — Kako neće biti žalosno, kad nas tuča tuče svake godine, pa nemamo ništa. Kad iziđe iz onoga sela, nađe dva bravca, a oni se jednako kose.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Naprotiv, sudeći po mišljenju nekih poznatih ljudi, njen učinak može biti upravo suprotan. Naročito je žalosno što je prilikom utvrđivanja mirovnih uslova usvojena kaznena politika, kao osnov odredbama mira, jer će od sada, za
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
je sutradan posle pisanja slova na pekarevim kolima padala kiša i sva sveža boja bila je sprana pa su kola izgledala žalosno.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Nigde života!... I toke ove Na mrtvim grud’ma neme žalosno, Nemaju glasa; nema svetlosti, Gde se u svojoj valja tečnosti! Razbijen pehar svake milosti!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Vladan me upita: — Šta je? kako izgleda? — Svakojako — odgovorim mu ja. Vladan poćuta malo, a posle reče dosta žalosno, i ako se usiljavao da se kao našali: — Ej, moja mikroskopijo! zar sam te zato učio da me sad ovde iseku Čerkezi?!...
du, du, du... jedna udari ulevo, druga udesno, a treća posred našega lanca. Granatska parčad žalosno fijukaše, a dva Crnogorca, ulevo od mene samo ce prokriviše kao ranjeni lavovi i stropoštaše se na mestu mrtvi...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Samovati, bolovati, Jadovati... oj! Al’ si strašan, al’ si dobar, Čudni Bože moj! Mala sveća gorila Tužno, žalosno, Crna me je slutnja stisla Kad sam pogledô.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A pred njim manje ostrvo, sigurno Vido, ili kako se to već odomaćilo: Ostrvo Smrti... Obuzelo me je neko žalosno raspoloženje. Ta pučina pred kojom stojim progutala je hiljadama naših vojnika...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Gdi su cari moji? Gdi vojvode preslavne sa hrabrimi voji? Jedna čada u Turskoj, a posvuda druga stenjut ljuto, žalosno, — ah, pregorka tuga! Po tolikoj ja slavi i mojoj hrabrosti, porugana stala sam, — o, moje žalosti!
PJESN NA MOROVUJU BOLEZN U 1796-m LjETU BIVŠUJU O, užasno vremja i nesnosni dnevi: Cerkvi zatvoreni, narod vozmuščeni žalosno vopijet. Učiliščna mjesta vsja opustošena, Učitelji veljat djetem ne prihoditi v škole učit eja.
“ Okrestnaja mjesta žalosno ridajut Gledajući domi vsja opustošeni, v njih že njest živuščih. Toržiščnaja mjesta ni vo čto že stali, Njest bo
Jakšić, Đura - JELISAVETA
S kolevkom tvojom, sa Venecijom, Okeana se burni valovi U svome gnevu besno igraju...“ Ta vest bi stegla srce žalosno, Zaledila bi gorke rečice Što se na tužnu duše svečanost U tavan oltar srca slivaju...
KNEZ ĐURĐE: „Kad?...“ Tako i brodar mučne pučine, Uprvši pogled, pun očajanja, U bezgraničje gleda žalosno; I zalud pita burne valove: Kojeg će dana zemlju ugledat?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja ne znam da li je to smešno ili žalosno što su takvi. Znamo kakvi bi trebalo da budu. Smerni, to prvo. Skrušeni. Ponizni.
Tlo se sasušilo, ispucalo, i kroz pukotine se s mukom probijaju žute, uvele vlati korova. Manastir izgleda žalosno. Zidovi su napukli, malter je opao na mnogim mestima.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Treperi žalosno granje nad glavom Niobe plačne, Što tupo preda se gleda, bez iskre nadežde zračne, I samrt sumornu kliče I onda kad
je postao mrzak sa ovoga plačevnog vida, Jer ova žalosna luda ni boga nema, ni stida: Gde god me uvreba samo, a on se žalosno smeje, Pa mirno iz džepa vadi daktile i horeje.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola poče tiho i žalosno da pevuši: Ne kopaj me, nano, U to šturno groblje; Već me kopaj, nano, U zelenu bašču ... O-o-o-o-oh, Savaote!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ta treća konjugacija, najbolje se vidi po teškim posledicama koje učenje latinskog jezika ostavlja na našoj omladini. Žalosno je po koji put pogledati tu decu osuđenu da uče latinski.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Očajan i zbunjen sjahao sam i stajao pognute glave. Toliki moj trud i napor i naposletku da se sve tako žalosno završi. Prokleto pseto! Obuzet sramom i očajanjem u nemoćnom besu, lupio sam pesnicama što mogu jače o kameni zid.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Ej, uloviću ribu Srebrenku! — zareče se starac jednoga jutra, a Marijan žalosno obori glavu, moleći se u sebi da riba na vreme opazi mrežu i pobegne. Koliko je ribara na svetu! Koliko riba!
I zaista: kada se sneg stao topiti pojurili su olucima i ulicama potoci crne, prljave vode. Bilo je žalosno posmatrati posivelo drveće i cveće koje je venulo onoga časa kad bi se izvuklo iz pupoljka.
— Korali se jedino za stene lepe! — reče i pocrvene. — Jedino s njima u brak ulaze — žalosno Grana saže glavu, a Belutak se nasmeja: — Pa, ja sam stena! — reče. — Zar ne znaš?
— reče Velika Zvezdana Majka, ali Zvezda nije mogla da prihvati njen savet. — Moram da je napustim, majko! — Zvezda žalosno obori glavu. Zvezdanu Majku to u prvi mah naljuti, zatim uplaši. — Šta je to s tobom, kćeri? Jesi li bolesna?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Naopako kolo povedoše, tj. kolo zdesna nalevo, tzv. žalosno kolo, poznato mnogim narodima (nalazi se i na stećcima u Bosni, a Vuk ga je video u Paštrovićima).
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Iako je iz „razgovora“sa svojim Nikolicom shvatila da joj valja ostati u logoru, Žuja ipak stade žalosno da cvili kad je vidjela da mališan zaista odlazi.
Nikolica se spusti na najdonju granu i proviri. Kuja je netremice piljila u pravcu njihove bukve, zatezala uzicu i žalosno cvilila. Mališan viknu: — Mir, Žuja, da ćutiš! Sad ću ja doći.