Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona nije ni sanjala da je Isakovič ošamućen žalošću, zbog toga što ona liči na njegovu pokojnu ženu, kao sestra na sestru.
Teodosije - ŽITIJA
i sam s blagorodnima poče moliti svetoga govoreći: — Ne ostavi nas u ovaj čas, o oče sveti i ne oduzimaj pre vremena žalošću dušu moju od mene!
vlasti, od gora pustinje, od peštera i raselina kamenih dolažahu k njemu u manastir Hilandar, noseći radost zajedno sa žalošću, hoteći da ih on blagoslovi, a ujedno i da mu dadu u Gospodu celiv ia odlasku od njih.
Sa radošću hvaljahu Boga za ono što je učinio na njemu, i velikom žalošću behu obuzimani, žaleći za svojim dobrim hraniteljem u Bogu, saposnikom i podvižnikom, jer iz detinjstva odraste k njima u
Ali kao uvek, i sada još više, Gospode, Gospode, ne ostavi me da se zbog ovoga u životu mojemu uvek žalošću potapam! I sa plačem velikim na zemlju pripade, i opet ustajući moljaše se, govoreći: „Vladiko Gospode Isuse Hriste,
„Ako sam našao blagodat pred tobom, svojim roditeljem, ne zatvori od mene otačaskoga milosrđa, ne ostavi me da se žalošću u životu potapam. Daj mi svete mošti svetoga gospodina mojega i oca, da ga prenesem u svoje otačastvo!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁶ Dok se rođenje sina dočekuje sveopštim veseljem i radošću, rođenje kćeri praćeno je mukom, žalošću i stidom. Umesto čestitke ocu koji je imao tu „zlu sreću“ da je dobio žensko dete („čobanicu“), rođaci i prijatelji
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tad se rodi jedan koji vam telo žalio istom žalošću neveselo kao duh, on ga diže u prah medan, providan, jutarnji, što bez traga celo nebo rađa jezom čistom.
I, tako, bez tame, duh moj sa mračnim voćkama pokriva me. I, tako, bez imena, sa istom žalošću milujem brda neviđena. Lutam, još, vitak, sa osmehom mutnim, prekrstim ruke, nad oblacima belim, ali, polako, sad već
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Oko gore prestolodržeće četiri su gore od almaza, previsoke, u pravilnom redu; iz njih biju četiri fontana sa žalošću plamtećijeh lučah; debeli se njihovi stubovi u pravilnom podižu razmjeru u opširnu nebodršca sferu.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
kakvo je takvo je — u mraku ne ležalo, preduzeo je sočinitelj Ružičiću neviniju rolu dati, i to u vreme kad je nečajnom žalošću opterećeni duh svoj s otim razgaliti mislio.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
čerta moga temperamenta melanholija i da je delo ovo ponajviše u ona vremena pisano kad je duh sočinitelja najvećom žalošću obremenjen bio.
Petrović, Rastko - PESME
da deluje Nad pokretom svakim i nestvarnošću, I poslednja misao ne može da veruje Da je sprečava smotra razorom i žalošću.