Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ali čiča Pera ćuti n misli u sebi: dao Bog — pšenica je, te joj ne treba ni kopanja ni prašenja, no čekaj dok uzri pa žanji. A dotle, valjad’ će dati Bog, te će se i ova napast opametiti i trgnuti. A ja ću se već čuvati što bolje mogu.