Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kroz razbijene pukove, kasom i galopom, niz poljane, dižući uvis prepelice i vrane, noćevajući na mesečini, kraj žara, na konju jedući, budeći dobošara, s Lima i Uvca na Povlen i na Maljen, kroz poštu srušenu, kroz mlin do temelja
LANjSKI SNEG Na beogradskom Trgu Republike, koga neki, bez mnogo razloga, al s mnogo žara, zovu Trg slobode, bronzani knez Mihailo Obrenović svečano jaše na bronzanom konju.
magla niz Lužnicu teče brzo ko da je neko pije naiskap, potok, i kruška nad potokom, zažuboriše u mraku, puni žara.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mara mu prinese, u zemljanoj kadionici, žara. On uze s police zrno tamnjana, prilepi svećicu uza zid, spiri puhor sa žara i spusti zrno...
Mara mu prinese, u zemljanoj kadionici, žara. On uze s police zrno tamnjana, prilepi svećicu uza zid, spiri puhor sa žara i spusti zrno... Podiže se plavičast, mirisan dim, a starac se prekrsti. — Va im̓ oca i sina i svetoga duha, amin!...
Presta šala i smeh. Sve se diže na noge i stade po redu i starešinstvu. Stanko prinese harambaši žara na jednom iveru, a ovaj iz svog jandžika izvadi zrno tamnjana, spusti na žeravicu pa poče kaditi sebe i družinu.
— reče i zatvori vrata. Gorilo je grlo Aleksino od one slane ribe i pasulja. Kao da je neko žara nasuo. Najedanput ga obuze jaka vatra, obujmi mu glavu, žile na brekoše a krv poče strujati naglo, besno.
Dučić, Jovan - PESME
i Atanasiji Šoli SENKE PO VODI ZALAZAK SUNCA Još bakreno nebo raspaljeno sija, Sva reka krvava od večernjeg žara; Još podmukli požar kao da izbija Iza crne šume starih četinara.
RADOVIŠTE Kad car Kantakuzen beše gostom cara, S kimvala i harfa sve muzika veja, S bronzanih tronošca mirisi iz žara, S mletačkih zrcala odsev polileja. Zlatno suđe puno ribe s Belog mora.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
hladan, mešao se naglo i gubio u onom žarkom crvenilu požara što je buktao kao da je zbilja pun plamenog i krvavog žara.
Pa se gnjuram u najskrivenije jazbine duše i po onom smrzlom pepelu tražim jednu jedinu bar živu varnicu staroga žara. Hteo bih još ja od one stare vere i hteo bih uvek da se nađem u ovom crnom mraku pred crvenom olujom.
Crveni jezici ližu, sikću, vitlaju i plamte visoko, a ja znam da moja kuća gori. Ja sumnjam. Ali ulazim unutra da iz žara ž svoje drage uspomene. I usred sobe svoje vidim vešala spremljena za m ene. I smejem se. Boga mi, sumnjam i ne verujem.
Afrika
Nad malo žara, duvajući u sasvim primitivne mehove, potpuno nagi, nasmejani, džinovski mladići, obasjani su od ognja, usijanog gvožđa
Pod njima derani duvaju mehovima, razvlačeći ih kao testo, u ono malo žara na sredini. Veliki snažni mladići, detinjskih likova i vitkih džinovskih tela, sasvim nagi, kuju pod otvorenim nebom.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
To čime je mahao bilo je moje pismo za Melaniju, puno žara i molbi da nijednim pokretom ne oda svoju tajnu ljubav. Te molbe bile su čista glupost.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Gledala ga je modrim očima, hladnim i divnim i tada, u kojima nije bilo ni trunke žara. Pa ipak, Aranđel Isakovič je tim više ludeo, što je i tada, u tom hladnom pogledu, nazirao njenu volju: da sve to tako
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Na koju stranu bude žara prevjesila, vjeruju da će se na onu stranu i udati.“⁴ Nestrpljive devojke na razne načine odgonetaju kada će im doći
Čim se dete rodi, u Svrljigu, pozove se „vračka“ koja spremi žara na ašovu. Ona ovim žarom nagori bosiljak i načini detetu krst na čelu, izgovarajući tri puta ove reči: „Ne gorim Živka,
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
bez duga, bez kolibara, bez prolećnih gromova i odjeka; za sedam gladnih krava bez mleka, za sedam godina bez sunca i žara, za ohlađenih sedam vulkana, za sedam prašuma suhoga granja, za pogašenih sedamdeset i sedam lava - pomilovanja!
Ako je doista nevin, bog će mu biti na pomoći, te će komad železa usijana, ljućeg od žara, osim svih ljudi, moći izvaditi iz ključale vode i odneti do časnih dveri, a da mu ruke ostanu bez rana i na licu se
Radičević, Branko - PESME
Plamti nebo, a plamti i kamen, Plamti izvor i ponosna reka — Zaigra se srce u meneka: Reko, goro, nebo puno žara, Oj večeri, de je tebi para!
(3) Lisni gaju, ti za me nejaka Dikojega odgaja poletara, Tamo-amo ja veselo skaka, Branjen ladom od sunčana žara; Oj izvore, da dosta šljunaka Ti imade za me velja dara! Nemirno ovde žubori tok tvoj — Taki je onda bio i život moj.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— A kako si ložio vatru kod kuće, bog te u šumu okrenuo? — Zaprećemo uveče vatru, pa se sve do dana nađe žara, a baš ako se i ugasi, trknemo u komšiluk i donesemo ugarak. — Hm, ugarak. I ti bi sad s ugarkom tamo pod me ...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U tom jednoj babi, koja beše zadremala uz „mangal“ žara, ispade lula iz zuba. Svi se nasmejaše. Baba se trže, zbuni, pogleda me plašljivo i ponizno.
A on još nije savio cigaru. Skut mu i kolena posuti duvanom i razvijenim cigarama. — Č’a-Tomčo, hoćeš žara? — oslovih ga. On se trže. Bi mu tako neugodno što sam ja tu i. gledam ga.
Kostić, Laza - PESME
Karlovac rumen; je l' od radosti, il' je to zraka srditog žara? sunce već seda; kroz oblak gusti prodiru svetli njegovi zraci, kô zračni, sjajni podupirači, što sunce drže da se ne
i paklenički plam, neproniknuta biser-jezera uz nedogledna visa urnebes, slavuja glas, sikuta gujskog bes, sred letnjeg žara zimogrozan jez, uz ružin miris otrovan zadaj; i sve to čudo, sav taj komešaj, u jedan lik da složi, jedan log, i
ledenim stari plam se budi, u grudma ledenim, ispod razvalina negdašnjih snova, negdašnjih milina, upali se iskra prvoga žara, usplamti ljubav žestoka, stara; al' ona guja, ona podmukla, guja nemilosti, što se tu uvukla, izleti ispod buktiva
' Te namignuv izmičarom, postiđenim ženskim karom, ti zavitla, ja prihvatih; — al' kako si bila divna u zanosu žara kivna: da te vidim još jednome, slatki grome, oružje ti natrag vratih, udri, rekoh, sloboda ti!
„Na toliko moga žara zar se ništ ne odgovara? Na toliko strasti prave, na toliko zbiljske jave, zar odgovor lažni san?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A BISTRICE, TRI BISTRICE Gluvo jutro - gluhi pevci. Ne čuju se zemljodelci. Tu ko nije - nigde nije. Klanja žara sa kapije. Gde je venčić, ranilice? A Bistrice, tri Bistrice. (Udomljujem pečal tihu davorijom u distihu.
Žar-krilima dusi biju o planinsku misteriju: prosipaju diljem dola živog žara troja kola. Od sijanja širom gore božji kuti zažubore.
Sa čamov-daske pišu mi čavke. O tmurno podne lađom udaram i brodim, brodim bez jedne javke. Nije li biće gašenje žara, pelinov cvetak u krilu majke, pahulja žarka što se razara i hrli, hrli od želje žarke?
UTORAK І Iz vode blesne nebesko ostrvce, rezervat žara, dirljiv uzdah vatre. Kad jednom plane moćno palidrvce, tajanstven dah će sintaksu da natre, u brsnoj krošnji
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Posluje tata garav i znojav, lice mu puno žara, al zato noćas nad svakim stolom po jedno sunce stvara. Nad radom starog naučnika prosipa sunčan zrak, šetaču
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Devojke pevaju, ljudi se šale i zadirkuju, žene im usrdno pomažu, a neženjeni momci, puni žara, podvriskuju i viču, da dadu oduške uzavreloj krvi...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jedino što je bilo još svetlosti, to je dolazila od onog velikog kupa žara, koji se crveneći žario i svetleo i oko koga su se sušili pištimalji. Za Sofkom uđoše i ostale.
će i sada, kao i nekada, isto ovako kroz visoke prozore jedva dopirati svetlost, tamo u dnu treptati onaj veliki kup žara, ispod minderluka biti hladnoća od vlažnih ploča, tamo na ulazu stajati testije hladne vode, poređani redovi nanula i
Po ceo dan tako provede sedeći do ognjišta u kujni, nagnuta nad njim, čeprkajući mašicom, odvajajući kupice ugašenog žara, onda po čistom i mekom pepelu povlačeći neke meke, nežne poteze. Iz toga ako bi je tek koja komšika trgla.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
GVOZDENZUBA U Srijemu gvozdenzubom plaše djecu, a osobito mlade prelje, govoreći da ona nosi u loncu žara i da će spaliti prste onima koje dobro ne predu. KUČI-BABA I Kuči-babom straše majke djecu, da ne idu po mraku.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
U pristaništu sam lutao po kafanama punim mornara. Slušao — glas od leda. Gledao — oči od žara. Budio se u nekoj sobi uz škripu starog ormara. Na peronima sam čekao: crn od samoće i gara.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kakva li mu je ta kojom se ženi? Gospodska! Prezir joj pređe preko lica, rujna od svetlosti žara. I on, sada, došao da podeli imanje... Njemu će ionako sve da ostane. Sada kad je Đorđe počeo nju da zlostavlja.
I on... Zbog tebe! — udarao je pesnicom po glavi, leđima, svuda, sve nemilosrdnije, jer spazi da joj je pri svetlosti žara iz peći lice lepo, i zato što se ne brani, zanemela u zaprepašćenju od njegovih prvih udaraca, tuče je i jauče zato što
Truba je cičala i frktala, svi vetrovi na zemlji protinjali se kroz njen pisak, dva žara letela su na njega i pala preko noža u luku Posle, kad je svanulo, on je na svetloj dramliji urivenoj ispod čela video
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
kolo, Kolo mlado, kolo novo, Nove klice stara nada, Novo cveće stabla stara; Duše čiste, srca mlada, Naslednici sveta žara; Tu se sleg'o život mladi Da se s grobom razgovara. „I ti pade, brate dragi!“ - „Nisam, deco, vas dok traje!
“ Oko svakog svetlog groba Prikuplj'o se život novi, Naslednici sveta žara, Kupili se sokolovi, Pijuć' dušom svetle zrake Jest, tako je, braćo draga, Ti grobovi nisu rake, Već kolevke novih
DOBA (Posle 1880) L ZALAZAK SUNCA Još bakreno nebo raspaljeno sija, i crveni reka od večernjeg žara; Još podmukli požar kao da izbija Iz crne šume starih četinara.
davno, pre v'jekova mnogo, Na plećima su hitrih dromedara Tu dvoje dragih stigli iz daljine, Sa srcem punim ljubavi i žara. Ja nemam ništa da ti pričam za njih; Bez priče tihi život im je bio: „Ljubav je vječna!
O pamtiš li, starče, koga majka stara Tad u strašnoj kletvi spominjaše tudi? Da li jedno momče što sa ludog žara Otrže se u sv'jet, da veselo bludi, Raskinuvši prije oštricom nevjerstva Nježno srce jedno?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
novih građevina na koju prvo naiđe a) pošto u oba revolvera, kojima je raspolagao, nije bio siguran, b) pošto toliko žara koliko mu je trebalo da izgori svu glavu nije bilo i v) pošto ni o žrvnju nije moglo biti reči.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Religija je poezija koja se vrši ozbiljno. Vrelina vjernikova žara, vrijednost odistinskog i presudnost koje on pridaje svojoj metafizičkoj preokupaciji, isključuju svaku zlu vjeru i
Petković, Vladislav Dis - PESME
k'o u doba stara, Da se narod listom za oružje hvata, Ispod trulog carstva da izvede brata, U mrtva ognjišta da unese žara, Da probudi zvona s umrlih zvonara!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Pred oči mi je izašla i slika Baba Batikina, očiju punih žara i živih pokreta ruku kojima je propraćao svoje zanosne priče o Kraljeviću Marku.
carevinu, bili veoma zadovoljni što su sa mnom proveli mesec dana u svakodnevnim konferencijama i što su, sa puno žara, učili od mene ono što sam im mogao pružiti.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I to neka mu je s jadom prosto. No taj čovek nagnao njegovu popadiju da napuni kadionicu žara i tamnjana, pa da pođe ispred njega i kadi oko smetlišta u dvorištu, koje je on triput obišao, mrmo– leći neke reči
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pred ćivotom, pred raspećem Srpskoga oltara, Tu još gori kandioce Rodoljubna žara. To s’ kandilo pripaljuje Rad’ spasa i leka, Od kolena do kolena, Od veka do veka.
VІ Ja sam, braćo, starovolja — Iskre moga žara, Moje težnje, moja volja Ostala je stara. Što sam negda zagrlio Dušom na uranku Pratiće me crnom grobu, Večitome
Dar je ovaj golem, punan blagoslova, — I Srbin ne pamti ovakvih darova; Dostojan je velja žara ti i sjaja, Dostojan je tvoga novog zavičaja.
Dok god traje pobožnoga žara, Pravoslavnih hrama i oltara, Njenom grobu poslaće se sveća, Venci viti od svežega cveća.
Neka ti se bršljan dugo Nad grobom zeleni. »Starmali« 1886. LAZA NANČIĆ Mlada snaga, srce puno žara. Rob ničiji do svog uverenja, Uverenja koje ne dâ dara Već te bilo od stenja do stenja.
— Čuj, čoveče, moga svȅta Na uranku nova leta: Ako ti Januar ne ispuni želju Pokraj svega truda i znoja i žara, Nemoj da se ljutiš: možda će to doći Tokom Februara.
Miljković, Branko - PESME
biti vatra Pobožno je biti ništa Prljav od suviše opevavane šume Pesnik peva uprkos poeziji Bez srca bez nasilja i bez žara Kao reč koja je prebolela muziku Sloboda je zastarela Moje pravo ime čeka da umrem Ptico iza sunca usred
bogatiji što imamo manje Nepravda ima pesničkoga dara Istina je lepa al dok ne ostari Pesme nam nemaju pameti al imaju žara Ptica ko dosetka nad njima krstari Pogrešno uzeta reč jedna čuda stvara Nečitak svet Pevamo ne brinući za smisao i
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nad malo žara, duvajući u sasvim primitivne mehove, potpuno nagi, nasmejani, džinovski mladići, obasjani su od ognja, usijanog gvožđa
Pod njima derani duvaju mehovima, razvlačeći ih kao testo, u ono malo žara na sredini. Veliki snažni mladići, detinjskih likova i vitkih džinovskih tela, sasvim nagi, kuju pod otvorenim nebom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
danka bela Po setnom licu blede ropkinje Zatrepti zračak kao izgubljen, I tu na hladu ljudske žalosti Toplinu gubi žara sopstvenog; Gde mača nema da se zarije U bele kosti crnog tirana; Gde hrpe nema zemlje grobovske, Kojoj će svaku
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Znaš li gde na svetu Anđelsku priliku, Anđela po duši, Anđela po liku. Pune oči žara; Puna usta slasti, Mirisava nedra Puna bujne strasti; Milo čedo, kome U pogledu piše, Da ni samo ne zna Za
malo, Dok se nije samom Bogu dodijalo, Pa nas dvoje diže, sastavi nas bliže, Da ogrije hladni svet Plamom našeg žara, Da pokaže kakva je Ljubav bila stara. HHIH Daj mi ruku, da je vidim...
Eno, eno, već se gube, Pa se opet vrate, Pružajući oštre zube Na mene i na te. Vitlaju se gori, doli, Od muke i žara, To su moji stari boli, Jadovanja stara. Pobegli su od tvog oka, Pa s’ obziru na te... Jedan časak... jedna rečca..
“ Tek to reče, a istok se Zarumeni, — divna slika — Da l’ od žara moje sreće, Il’ od stida s vena lika? LXVII Ovaj leptir zlatokrili, Što s’ na pehar krina naže, On je srećan i
Sa toplotom u vis leti, Što se ne pepeli, Što ostane, žara prima Više se ne deli. Staklen-žara rado prima Tu spojinu jaku, Pa nek stoji ma gde bilo, Samo ne u mraku.
Sa toplotom u vis leti, Što se ne pepeli, Što ostane, žara prima Više se ne deli. Staklen-žara rado prima Tu spojinu jaku, Pa nek stoji ma gde bilo, Samo ne u mraku.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kud Toplica i Kosančić ga prati, I njima reče: „Evo, braćo, zgode, Smertju se samo može smert oterati, A duh pun žara, česti i slobode Ne trpi ljage, nit će vragu dati Da skorpionskim jedom ono truje Što čoveka od zveri odlikuje.
Borojević PITOMICA Dočekavši majka s puta Pitomicu instituta, Svoju milu Femu, Kliknu srcem nežnog žara: „Ima li joj, Bože, para U čitavom Sremu?
Dižu se žara iz čistijeg sile Zemnika umnog tamo kud ji milo Poziva pogled tvoj; dižu se, Al’ badava! Sve više letiš ti.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Potresi mozak Zviždanja svoga piskom nesnosnom, Pa ako i tad razum sanjivi Ne htedne javu priznat miliju: Ti žara kakvog vrelom iskricom Po nagoj koži nežnog ramena Potraži mesta svoje milosti, Po kojima si vrele poljupce Načinom
Bojić, Milutin - PESME
I strpljivo su snosili pauke, Što pili su im krv bogovskog žara I Bogu Sebe pružali su ruke. I, osamljeni, kraj svojih vatara Vere su našli u pesmama snova.
I tad kao heroj posle strasne bitke Odmorišta hoću bez strasti i žara, Već da mi se duša na duši odmara I da miluju me blage ruke vitke. Jer u suton grudi pune su mi plača.
Jakšić, Đura - PESME
stresa, Vihor diže urnebesa, Riče strašno, ječi, stenje, Lomi drvlje i kamenje; A sa krova zapaljena Puno gara, dima, žara Povijajući, sila njena Često sipa iz nedara A u nedro graničara. „Na bajonet!... Na noževe!...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Oh, to je, i subote ovaj bat nedotrulu te razgara. I kosti, te do kostiju me opeku, gomila su žara. Oh, to je, pokoja nê, van iza rođaja negde i mrenja. Živ premrem tobom, mrtva pregoriš mnome do spasenja.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Sa jednim mangalom žara u maloj sobici, saračani, sedi. Sluša grmljavinu topova oko Dva Brata. Tri noći bila gužva i vreva po varoši.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ko b. ukrade i jede, dobiće vodenu bolest (SEZ, 40, 228). U koru od b. meće se žara i time kade rubine na pragu, da se ne izderu pri luženju (ZNŽOJS, 7, 1902, 184). Kad se b.
Tej od k. lek je od »goropadi« (epilepsija; ZNŽOJS, 11, 266). KOPRIVA Brenneѕѕel (urtіca urenѕ). Kopriva, žara. Kopriva ima jaku apotropajsku moć.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vazdušni pritisak pada naglo. Vekovna kiša lije bez prestanka, ali se smlačila; i žara vazduha je skoro sasvim popustila, isto tako i njegov pritisak.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
joj sagradila Sedam suncomolja Zapalila si ispod kubeta Sedam staraca hrastova I prelila ih vinom Oslobodila iz žara sedam gugutki Otpojala sa njima sedam večernji Pomirisala si cvet perunike Zatvorila se u nebesku krunicu I
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako i do Sunčevog Brega stiže. Kako je samo treptao sav od živog žara sazdan! Kakva je jara iz njega udarala! Je li čudo što ljudska noga na njega nikada nije kročila?
Pristaješ li još uvek? — Neka bude! — žena uzdahnu i golim dlanovima zahvati prvu gomilicu žara. Kako je žarilo! Kako bolelo! Sa dlanova su joj kao latice makova otpadali parčići kože.
Šantić, Aleksa - PESME
No ne, take usne, taki Sjaj čarobni oka tvoga, Tako slatko dete nije Delo žara pesničkoga. Vasiliske i vampire, I aždaje, čuda stara, Te zle zveri basnoslovne, To pesnička vatra stvara.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
ČAČAK Kapetan je pitao mornara Zašto mu probleme stvara Zašto ne ide u Split A mornar ajkula stara Reče sa puno žara ŽELIM U ČAČAK I KVIT JER U ČAČKU JE MOJA DRAGA LEPTIRI SA LEPIM GLAVAMA Leptiri sa lepim glavama Ne mogu da