Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On sobom prosi Miloševu kćer za Lazara. I onda ne može bolje biti! Aleksu osramotio, Ivana dograbio, pa sad žari i pali po Crnoj Bari, a vas dvojica sedite skrštenih ruku... — Ne sedimo, Nogiću!... Ali, brate, nismo znali.
Dučić, Jovan - PESME
Sve za suncem kao narodi što sele, Idu deca putem kud su prošli stari, S nevidljivom zvezdom u oku što žari, S njinom strašnom reči navrh usne vrele.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zalupaše doboši i nastade prava jurnjava duž redova gomilica pepela i žari što je još dimila. Ispraviše se i isprsiše. Donesoše im tri zastave.
Radičević, Branko - PESME
“ A moj pobre, ala ti se žari, Al' se kuva, ala ti se vari, Al' se vrti kraj ognja pecivo, Al' se sprema to rumeno pivo.
O, moje srce pevanjem se žari, I tebi misli s tim da blagodari; O ne mož' biti, ne mož' nikad ovo, Jer slabačko je vrlo peva slovo.
Drugu tiska on na grudi, Drugu grlit on se trudi, Druga njemu srce žari — Za me više on ne mari. U sred mora gle vrletak, Onde samcit jedan cvetak; Naokolo morske pene — Nema druga on
“ A moj pobre, ala ti se žari, Al' se kuva, ala ti se vari, Al' se vrti kraj ognja pecivo, Al' se sprema to rumeno pivo!
Lalić, Ivan V. - PISMO
Celina još traje, cela, Al pukotine se množe. Jesi li bolestan, Bože, Od stvaranja i stvari? Vrućica čelo ti žari Dok svud se nesreće množe.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Koga li svjetlo Mačkovo mami i ko bi noćni uhoda bio? Na njemu ćurak, ni nov ni stari, pa tamno crven i sav se žari, tinja u snijegu i čudno sijeva kao da vatra dogorijeva.
Ovo je vile vodene kraj. Obali drugoj nad samom vodom jabuka raste sa zlatnim plodom, žari se, blista, dragulji sami, putnika tužnog u propast mami.
U tom i zora rascveta ruže istočnim nebom, osvita znaci, nebo se žari, iskoči sunce, blistave strele kroz vrbik baci. Mačak je oči dremljive utrȏ: „Pobogu Žućo, svanulo jutro!
Kad, evo, ima dana desetak, i Joci crni osvanu petak: prokašlja kao magarac stari, znoji se, gori, prosto se žari, uzbrdo gura temperatura.
Zlatno zrnce u šljunku se žari, nad njim trepte ribice stražari. Jurili smo pod čadorjem vrba, igrali se koliko ti drago, razgledali virove
Pandurović, Sima - PESME
Danas smo tužno sustali; Pa neka! Ko će još pep’o srca sad da žari? Najbolji odmor još nas čeka. Treba nam leći, snovi moji stari.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Đe se konji biju i igraju, Tu magarcu nigda mjesta nema. Đe se trava niše i pomiče, Tu zaista nešto živo ima. Žari, pali, udbinski dizdaru, Dok i tvojoj kuli reda dođe! Živa glava dugovanje plaća, Živ ikada, mrtav baš nikada.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Idući tako i tražeći ga svuda, dođe k sunčevoj majci i nađe je gde peć žari i golim rukama vatru izgrće. A ona kad to vidi, brže bolje odreže svoj skut pa joj ruke njim umota, a sunčeva je majka
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od tog putovanja! Mi stojimo - mira joj čuvari Gledeć' lice kako joj se žari A tom žaru dopiruju hlada Uzdisaji našeg praznog nada! J.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Idući tako i tražeći ga svuda, dođe k sunčevoj majci i nađe je gde peć žari i golim rukama vatru izgrće: A ona, kad to vidi, brže-bolje odreže svoj skut pa joj njim ruke umota, a sunčeva je majka
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Mi stojimo, — mira joj čuvari — Gledeć’ lice kako joj se žari, — A tom žaru dopiruju hlada Uzdisaji našeg praznog nada.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
No kad bi ti znala kakav ti je Gojko, Kako ti je mladostan mladoženja stari, Kako ljubov kipi i serdašce žari, Vala bi mi rekla: — ,Oprosti mi, starče! Hodi da te zagrlim, vukodlaki jarče!
Kad vojnika primer stari’ Bodrost, hrabrost u nam’ žari, Vid je lepi, vzor je drag Gromom glasnih kad pušaka K’o što molnom iz oblaka Pobije se mnogi vrag.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Primiriše njenu kosu, kao šumu gustu, i posmatra joj lice što se ispred njegova pogleda postupce žari, a oči bježe ustranu. Djevojka se stidi: čula je što o njemu po varoši govore i poniknu stidom saznanja. ...
Iz daljega dopirahu do njega česti udarci mlataca, iz žbuna prhnu ptica i cijuknu. A sunce bolje grije, žari, budi. On se protegli i upije u se puna usta čista, mirisava vazduha ...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
U redu: jagnje u polju, na ražnju pa čak i u rukama sveca. Ali zaboga, otkud jagnje koje žari i pali. To mesto kod Jovana je odveć nerazumljivo: „I opazih silna anđela gde jakim glasom viče: 'Ko je kadar da
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
temperaturi koja je onda vladala na njoj, bili su svi minerali koji danas čine njenu ljusku rastopljeni i usijani do bele žari.
Jedan časak gledanja u to more bele žari zasenio je naše oči, i mi smo naš pogled morali odvojiti od toga prizora. Sada je vreme da u njega odvažnije zagledamo
No, taj raspored boja menja se, pred našim očima, bez prestanka, jer se more žari, komeša i trza, a nebeski svod se prolama od silne buke i grmljavine pri svakome takvom potresu.
Poznato je koju skalu boja prelazi kamen pri njegovom hlađenju kad je usijan do bele žari: on postane žut, narandžast, crven kao trešnja, a naposletku, tamno rumen.
Šantić, Aleksa - PESME
Zaklopi zbornik Pa sedni bliže uz odar moj. Pogledaj kako Vatra se žari, I hukti, i bukti U peći toj. Gle kako njena Koralna pruga Veselo igra Po zidu gore!
Ovdje sam prve stihove napisô, Ovdje je s dušom poletila misô Visoko, tamo gdje se istok žari. Ovdje mi negda bješe raj... A sada? Na moje srce grobna zemlja pada, I ja se rušim kô ti, dome stari... 1906.
! 1910. KOVAČ N mračna i pusta. Mraz hvata i bije. U čađavoj izbi kuje kovač stari; Na domaku ognja lice mu se žari, Niz kosmate prsi znoj potokom lije.
Uz domove niske šumi čempres stari; Po koje se okno polagano žari. Po obali mrežu razgrću ribarke; Na pijesku leže izvaljane barke.
1918. NOĆ U TRPNjU Trpanj ćuti. Pred njim leži voda plava. U daljini s lađe laterna se žari. U obruču spila, kô same utvari Što iz mora streme, mali zaton spava.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Striče, ej Striče! — zvala je Lunja drmajući ga. Od njezina drmusanja neka kopriva stade da žari Stričevo uvo, ali on je samo stiskao zube i junački trpio, a u sebi je psovao: — Đavo je pojeo, trese me kao da sam