Kostić, Laza - PESME
mu setno zvonom odgovara, i sluša ga sveti ikonostasak, i s njega sluša u okviru malu svetitelj Đorđe na belome ždralu, drkće mu ruka kako oštro sluša, sve žešćim gnjevom aždaju guša; i beli ždrale kô da uhom striže, iz nozdrva mu modar
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Jeseni jedne, tmurnoga dana, kraj mlina ja sam prošȏ tu me sretoše drugovi stari: Žuća i mačak Tošo. O ždralu bajku pričahu plavu, i meni čežnjom smutiše glavu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Tada se primaknuše i nagnuše nad bolesnika i Ilija i Krilo. — Pitaj ga komu ostavlja, — veli Ilija Ždralu, pa ćeš čuti. — Radi, a da kome? — Meni tako reče sto puta u bolesti ... Voli ga, bolan ne bio, kao rođenoga brata!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tad se vrati vojvoda Prijezda, pa za sobom zatvori kapiju, pa potrže sablju navaliju, ždralu konju odsiječe glavu: „Jao ždrale, moje dobro drago! Ta neka te turski car ne jaše!