Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ah, Venecijo!... (Vujo perjanik ulazi.) VUJO: Dobro ti jutro, gospođo! Ždrav’ osvanula!... A nu, ždravlja ti, kako ti se dopada ova naša zemlja?... Prostićeš, kamen...
KNEZ ĐURĐE: Šta je, Vujo? VUJO: Dobro je, gospodaru — a bolje ni je u božjoj ruci!... Tek, velju, nije lijepo!... Ždravlja mi, nije!... Sijed čojek... p’ onda... možda je i grijeh?... Al’, velju, bolje da si ga kâ skota ubio!...
VUJO (pokazuje mu leva vrata. Okrenuv se Bošku i Bogdanu): Ne dalje, Boško! Nu odbijte se, đeco, jer, ždravlja mi i časa mi pošljednjega, volijah vam oca kâ ono zenicu očiju mi!... te mi se ne šće ogriješit o vašu krv...