Dučić, Jovan - PESME
I dok nosim želju otrovanu svoju, Kao ples zlih vila život šumi, vrvi; I sve ima ritam moje žedne krvi, I sve mojih snova ima strašnu boju.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
divljač od svojih zuba Da love da vreme ubijaju Kakva mi je to pa igra 6 Koren ti i krv i krunu I sve u životu Žedne ti slike u mozgu I žar okca na vrhovima prstiju I svaku svaku stopu U tri kotla namćor vode U tri peći znamen vatre U
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
bezazlene, za njine začuđenosti nedogledne, za ljude večno maloletne, za utopiste, za preko vode prevedene žedne, za preko blaga prevedene čiste, za onoga što snove vazdan dene, za tihe, za setne, za one sasvim drukčije od mene i
Dušane, tražim pomilovanje za tragikomične gnjurce i vodiče kroz labirinte srca beskrajne, za poniranje u sebe žedne, za nedosledne zbog doslednosti neke tajne, za verolomne zbog vernosti neke unutarnje, za skromne zbog nekakvoga u
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
naslonjena na motiku, i ništa nije videla, pa čak ni vodu koja je došla i, romoreći, šušteći, upadajući u suve, žedne rupice, tekla u drugu, susednu njivu...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Šta li se ljulja? Možda još traje spiranje mulja?) Ne vidim s trona Drvo života. Žedne mi oči trnjem se pune. Stvorih li mnogo svakojeg skota? Mrači se istok - nadiru šume. Čujem li pisku?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Trepte tihe vode, i s čežnjom dubina Upijaju u se zvukove što žedne, Dršćući k'o krune vodenoga krina, Pod dojmom blaženstva misterije jedne.
Kandilo moje, mi smo sreće jedne: I moje grudi za životom žedne, K'o ti za uljem; moj duh, svake noći, I svakog dana, i svakoga časka, Puckara, pišti - ali toga glaska Nit' čuju,
I moje oči, zemne slasti žedne, Upreše u Vas pogled dosta smeo; Taj smeli pogled kao da je hteo Da izda tajne jedne duše bedne. Upoznasmo se.
U ružičnom senu kupala je lice, I pustila da je žudno sunce ljubi; A kroz žedne, sočne, i drske usnice Uporni i beli blistali se zubi.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
fište, mnogoglave, na velika jata, dignutijeh nad pučinom glavah; tamo mrske bez broja ehidne iz prostrane i žedne utrobe dižu mukle i plačevne glase; himere su tamo i drakoni na velika stada razasuti, sa užasom lete po pučini
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Samo ako nema vežbanja, ili ako su teorni časovi te vojnici manje žedne, on je u varoši. Obično po ručku, o najvećoj vrućini, kad sunce prži da proključa mozak, dok zuje muve zunzare u
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
No on se, na sve oguglao, nije ni osvrtao. I opet su nicali mladi petoprsti listovi kestenova i pružali svoje žedne dlanove kapljama novih proljetnih kiša, a on je svejedno gazio i gazio — i plakao. A ko zna?
iza glasa izrasla je visoka, tamnoputa pojava žene širom otvorenih i mirno prodornih očiju kao one dvije beskraja žedne luknje na pramcima jedrenjaka. Stajao sam iza vrata i susprezao dah.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
braću svoju (kak' Anaharzis za Nelene Skite), revnošću, podvigi, Ne zlatom bogat; vkusiv nektar Istine, pojiti žedne nača.
Bojić, Milutin - PESME
moje usne za usnama žedne, A izmrvljen mozak traži smrt u bludi: Dršćući te grlim rukom što sva peče, Propinju se tebi ispucale usne, Duša
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ako meni nije dato da uživam u onome u čemu može uživati najbedniji sebar, mogu makar da napojim svoje žedne oči na jednom takvom prizoru i da pošlamim otud nekakvo jadno, šturo zadovoljstvo.
Jer, njegovo otkriće namah nahrani gladne i napoji žedne sa samo dve reči. Verovatni budući iguman, a sada podvižnik, nadoknađuje vreme probdeveno u pećini slatkim
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
krene Stado za njim ide Tutnje brda od kamenih koraka Zastane na proplanku Žutom bez prilaza Kamen po kamen muze Poji žedne vukove Gustim kamenim mlekom Što se u sedam duginih boja preliva Jaki zubi i tajna krila Od kamenog mleka
Šantić, Aleksa - PESME
do rijeke strča — Prilegnu zemlji i na dušak sami Žeđ vrelu smiri; dok sjajno, kô srma, Treperi jutro i sve žedne mami. U radovanju stremi gora strma, I vode njene, grmjelice pune, Probijaju se iz hridi i grma. Sve kliče.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
pojasa, — po njoj plove konji i junaci: konj do konja, junak do junaka, a mi tice doletismo gladne, doletismo i gladne i žedne, ljuckoga se naranismo mesa i krvi se ljucke napojismo, a moja se krila zakavasiše planu sunce iz neba vedroga, te se
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Na mak, na konac svemu vešti. Što dostaše ono i klaše. Žedne od vode otržu. Gotove ražanj za zeca, a zec ko zna gde je; u polju, u šumi li!