Jakšić, Đura - PROZA
S njime dođe i njegova Stojna — divna ženica, nema joj više nego dvaest i dve i tri godine; ceo se sabor zagledao u nju, ne baš toliko sa njene lepote, koliko zbog
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Nasmejaše se i putnik i ženica. I ova uze jedno po jedno, i potrpa ih u kola, koja sad izgledahu od silnih detinjih glavica kao da se iz bostana
— No, no — smeje se putnik — može se to još i popraviti! Dakle, molim... — Dakle... dakle... — poče ženica, a ne može nikako dalje, jer se sve klanja od smeha gledajući na decu koja se potrpala zadovoljno u kola, pa se smeju od
Jel’ te, popo?.. ’Ajde, mama, i ti u kola! — zove je Rada. — E, ne sme mama, râno; mama mora da čeka bábu! — reče ženica smešeći se. — Pa neka i popa čeka bábu! — odgovori Rada. — Pa kad neće gospodin-popa ni da svrati, — reče ženica.
— Pa neka i popa čeka bábu! — odgovori Rada. — Pa kad neće gospodin-popa ni da svrati, — reče ženica. — A što se ne bi baš i skinuli malo s kola... bar dok se konji odmore i narane?... Da otvorim kapiju, ’oćete l’?
— ’Aj’te, deco, s kola, ’oće gospodin popa da ide — veli ženica deci, i htede da ih skine s kola. Ali deca neće s kola.
— umiruje ih putnik. — ’Ajde, râno! Čuješ šta kaže gospodin-popa: da će se vratiti — reče ženica skinuvši već ono troje manjih. — Ajde, Rado, snâgo moja, sad će doći bába!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U kući je, negde, moralo biti mnogo veselog sveta. Gospoža Huml učini se Pavlu vrlo čudna. Bila je to ženica, valjda pedesetih godina, uvela ruža, polugola.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE: Čini mi se da sam je video jedanput kad je dolazila k vama na građevinu. Koliko se sećam, lepa i prijatna ženica. ALjOŠA: Ona mene ostavila. PAVLE: Napustila vas? ALjOŠA: Da. Bio je tu jedan pevač, operski pevač, Pijerkovski.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Radunović, M., 1988, s. 77) — Neka ti je živa ženica i dečica, sinovi, ćere! (Đorđević, D. M., 1958, s. 528) — Na čukun unuci da ostaviš! (kolač) (Đorđević, D. M.
Sremac, Stevan - PROZA
sa jednim kraljevsko-srpskim beamterom, da je s njim bio »per-tu«; a i našem Jovi dopalo se sve kod Švabe, i njegova mala ženica Katika, a još više voleo je da čuje kad Švaba stane da govori srpski, ili kad se kao malo naljuti pa psuje srpski.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
FEMA: Razumem, gospodine, nemajte brige. Zbogom. ADVOKAT: Sluga. POZORIJE TREĆE ADVOKAT (sam) ADVOKAT: Lepa ženica, bolja nego njena partaja, jer prvi put mi je taki par golupčića donela. Sad treba gledati da joj se pomogne.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Jezera suva - nebo izmaknuto. SUBOTA І Zelena, živa, Subota je kristal: uz zverku zver je, ženica uz muža, uz krda stada.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Stojan mi nabavio neku debelu kokošku, a ja rekoh biće dobra za čorbu. — More, pametna si ti ženica i krasna domaćica, samo te to ne drži za dugo, nego naiđe neka luda, jogunasta daska, pa čovek da beži u svet.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Žena mi je prava lepotica. Kad idemo ulicom, svako se u nju zagleda i vidim baš na svačijem licu misao: »Lepa ženica !« A ja se topim od radosti. Pa kako mi je kad pomislim na rastanak!... Prvo mi dođe u pohode pop Cuca.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zaova joj, mlada udovica Miluna Pejova, koji pogibe na debelome Brijegu u Konavlima, bijaše osrednjeg rasta ženica, jedra, plava lica nekako preširoka, ali ipak dosta prijatna i dobroćudna izgleda.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zar ne? Jer muž treba da zna gde njegova ženica, uglavnom, provodi posle podne. I jer meni prosto može pasti na um da dođem tamo gde si ti, da te obiđem, prosto da te
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Što li sve malograđanska glad za senzacijama i gusta, paklinasta fantazija pučkih ženica nisu izmaštale i saplele oko te smrti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sutra, biću tvoja mala ženica. Au revoir! Dragiša je oborio glavu i zaćutao. Onda je uzdahnuo duboko i dohvatio se za glavu.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Koj si ti? — zagleda je Mane. — De, nesam kumita!... Što, jošte li me zar ne poznaješ? — smeje se ženica. — Ja sam si Vaska... Vaska Gmitraćeva, zar me ne poznavaš...
Imam jedan aber za teb’ i pozdravlje... Mane se tiho iskašlja, pa se krene i pođe polako, a za njim pođe i Vaska, mlada ženica, koja se silno prolepšala otkako se udala..
— Posle kraće počinke, razmišljajući kako da otpočne, progovori ženica: — Mori, zašto me ne nituješ, bata-Mane, od koga si je, ete, aber i pozdravlje? — Pa toj si je tvoje znanje.
Znaš: Manulać i Manča slično mu dolazi, — ta može da si zab’ravila za koga ti rekoše... — Ama, de! — smeje se ženica. — Mori, kakav Manulać?! Ešek... pule čorbadžijsko! — Ja se veće jedanput prevari’...
„Kako je, reče, ovoj cveće bledo i vene, takoj, reče, bledi i vene i njojno lice od karasevdah“... — reče ženica i predade mu kitu belih hrizantema — Jošte te je pozdravila da gu prošćavaš, zašto je prolet damno minulo, jesen
Bilo cveće — bilo i Zone!... — završi dršćućim i zagušenim glasom mlada ženica i obrisa krišom suze, pa mu pruži kitu zimskih bledih ruža.
Kujundžija sam, ama... „noseno zlato“... biva li?... — Mori, ćuti si, nesrećo kujundžijska! — prekide ga ženica i pljesnu po ramenu. — Kako pa to zboriš!... Zašto, inćariš, inćaru nijedan!... Sve si ti toj napravija!
— Što je ovoj?! — kliknu Mane začuđeno kad razvi maramu. — Šeftelija ?!... — Šeftelija! — prošapta ženica i ustuknu poplašeno dva-tri koraka ustranu. — Šeftelija?!... — prošapta Mane i zaljulja se od neočekivane sreće. — Ee!
Zone ti, ete, dade ovuj šefteliju? Za men’ ti dade?!... — Zone... — L’žeš me, mori! — Ne l’žem te, — kune se ženica — dve mi oči, ne l’žem te... Ovakva da se naprajim — ako te l’žem! — reče i savi kažiprst kao kuku. — i Zone pratila?