Obradović, Dositej - BASNE
Ovde gdi su i molitve za novce mora se, moja ženo, lagati kad novaca nema. Ti znaš da ko ne plati, nikada mu imena u crkvi nećeš čuti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Teško turskoj i majci i seji kud prođem ja s mojim pobratimom!... Jelica obori glavu. — Ne saginji glavu, ženo moja! Tako je doba u kome živimo. Ne samo ljudi nego i žene treba da budu junaci!...
Dučić, Jovan - PESME
Za tobom tragam kroz sve prodore, Ženo, zlim morem slutnje tučena — U mesečeve svetle odore I magle zvezda sva obučena.
Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta! Mi smo jedno drugom davno sve već dali. Pogasimo lampe pira! Kao vali, Sve je već proteklo, i
Ljubav bi ti moja bila zatočenje, U tvom bezgraničnom, granica i meta; Takva, večna ženo, kroz život i mrenje U slavi instinkta ti si samo sveta.
Na tvom tamnom moru lepote i kobi, Celo moje biće to je trepet sene; O ljubljena ženo, silnija od mene — Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.
Ja te Ni ne vidim gde si, a sve duge sate Od tebe su moje oči zasenjene. OČI Beskonačne tvoje oči, mlada ženo, Dve duge večeri u pustinji mora; Dve sumorne bajke što uznemireno Imaju šum slutnje u granama bora, Dve mirne
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— pita je gospoja Persa i izašla već na sokak. — Ta man’te me, znam da ćete mi se smejati. O ženo, časni te! Ta pomislite samo!
— Šta mi se to dalo na smej. Čisto vas prestavljam i gledam kako, tako debela, bacate kegle!! O ženo, ženo! — Snevanje, ludorija! Doći će ti sutra Gliša Sermijaš da procunja malo po podrumu. Eto ti gostiju!
— Šta mi se to dalo na smej. Čisto vas prestavljam i gledam kako, tako debela, bacate kegle!! O ženo, ženo! — Snevanje, ludorija! Doći će ti sutra Gliša Sermijaš da procunja malo po podrumu. Eto ti gostiju!
— Ta di su vam oči! Ha, ha! Ta izgubićete suknju nasred puta! O, ženo, bog te vid’o!! — Izvol’te brže u avliju! — ču se treći glas iz treće kuće. — Oh, baš ću vas moliti!
Hahaha! Njegov rođeni zet! O, ubio te bog, Gabriela, otkud samo to da ti padne na pamet! O, ženo, ženo, idi do vraga! Da me ko čuje di se ovako smejem, mislio bi još da sam neka pakosna žena. Sirota, sirota Jula!
Hahaha! Njegov rođeni zet! O, ubio te bog, Gabriela, otkud samo to da ti padne na pamet! O, ženo, ženo, idi do vraga! Da me ko čuje di se ovako smejem, mislio bi još da sam neka pakosna žena. Sirota, sirota Jula!
— Ju, nesretna Gabriela, ta ti kako si počela, ako ovako furt ustraje, nećeš ništa ni odneti do kuće!! — O, ženo, ženo, časni te!... A kako... ha-ha-ha! — Sreća te mi taj maler nije digođ u drugoj kući... ili na sokaku pasir’o...
— Ju, nesretna Gabriela, ta ti kako si počela, ako ovako furt ustraje, nećeš ništa ni odneti do kuće!! — O, ženo, ženo, časni te!... A kako... ha-ha-ha! — Sreća te mi taj maler nije digođ u drugoj kući... ili na sokaku pasir’o...
O, časni te, ženo! — krsti se gđa Persa. — Kakva je to samo pasija: tumarati tako brez nužde po blatu! E, ovo ti je baš prava kaštiga
— Idi do đavola, Persida, otkuda ti ta đavolstva padaju na pamet! Baš ti to nije ni najmanje lepo. Hahaha! O, ženo, časni te utuk’o!... Koliko je lepša slika u pop-Spirinom domu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Živeli ovi u žaketima i gerocima! — U Pešti, u Pešti, doviđenja u Pešti! — Dole! Dole! Doleeeee! — Ženo, ej, ženo; Čuvaj mi obe radnje! — Pošlji fotografiju dece! — Do viđenja na onom svetu! — Stoko! — Drž' polucilinder!
— Živeli ovi u žaketima i gerocima! — U Pešti, u Pešti, doviđenja u Pešti! — Dole! Dole! Doleeeee! — Ženo, ej, ženo; Čuvaj mi obe radnje! — Pošlji fotografiju dece! — Do viđenja na onom svetu! — Stoko! — Drž' polucilinder!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Ja sam mnio da, što pre, grabimo u planinu i prođemo u Polsku, a on kaže, nije, nego sve po snegu! A ti sad ači, ženo! Da se ne porodiš na snegu, dok se iz Hungarije prebacimo. Hoće Paja da nas odsanjka u Rosiju!
Hoće i on da bude kao Rusi što su. Da bismo, kaže, ženo, ljudski živeli, a ne da ostanemo prazdnima šakama! Eto ti dobar otac! I muž!
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Ugledah nad sobom čovjeka velikih brkova, a iznad njega čađavo potkrovlje ukrašeno sa dvije slanine. — Evo, ženo, donio sam ti jednog lovca miševa — zabrunda Brko, a njegova srdita žena samo me pogleda i viknu: — Pa to je neki
Nušić, Branislav - POKOJNIK
AGNIJA: Ja sam išla, boga mi, i kod gospa-Naste, gledala mi u šolju. SPASOJE: U kakvu šolju, pobogu, ženo?!... AGNIJA: U šolju od kafe!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kažem ženi: nema ih već nedelju dana, pa smo se zabrinuli! Sedite, raskomotite se... Sad će ručak! Ženo, hoće li skoro taj ručak? Stigli ti gosti! Da pomognemo i mi? Ma, ni govora! Samo vi lepo sedite i uživajte!
Matavulj, Simo - USKOK
Sve zna! — Koje je doba noći, Janko? — zapita pop. Janko pogleda na časovnik: — Ura do ponoći! — Hajde, ženo, doma! — viknu pop. Na to Gojača prva ustade, pa sve za njom. Sve redom počeše pristupati i ljubiti kneza u ruku.
— Što to? — Ništa manje no to: Miraš Cuca, brat Radojev, ište Milicu za svoga sina Stojana. — Što reče ženo!? — viknu Drago. — Eto to!
No da je udamo u njeki dobar dom, dok smo na vrijeme! Milica pobježe u kolibu. — Neka, ženo! — viknu knez. — Zar od nječijeg straha da je udajemo.
Janko mi je mio kao da mi je od srca, ali što nije prilika, nije! I on bi cijelog vijeka bio prijekoran. — Polako, ženo! I ja čuvam svoj obraz, a jedno je što se sad u ljutini tebi čini, a drugo je što je istina.
Kakav, dakle, zazor, zašto? Nije, bogami, ženo, no čast, i mi ćemo imati zeta, kojim ćemo se ponositi! Reci: nije li tako?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
PROVODADžIJA: E, šta ćemo više, to jest. OTAC: Kad je tako, nega Bog blagoslovi. Ajde, ženo! MATI: Oprostite, bogme nismo se nadali pa devojka nije ni prepravna, a i mlada je jošt.
MUŽ: Dobro, dobro. ŽENA: Sad te mogu milovati koliko oću, je l’? (Oće da ga poljubi.) MUŽ: Ali, ženo, - ta dosta već. ŽENA: Meni nije dosta, ti si moj muž. (Opet mu trči.
(Otide.) ŽENA: Eto i oca mi oterao, jošt malo pa ćeš i mene. MUŽ: More, ženo, šta si ti počela? ŽENA: A šta si ti toliko uzeo jediti me? MUŽ: Prestani jedanput, more, to nije lepo.
Sremac, Stevan - PROZA
— Sed’te, gospodin-Pajo, što stojite! — reče glasno domaćica. — ’Ajde, ženo, posluži rakijom, pa da se to ruča, da ne dangubimo — veli Jova, koji se već izvukao ispod kreveta s papučama i
— E, dobro je — reče Jova. — Ženo, čorbu na sto, a eto mene sad. — Zatim skide pištolj s čiviluka i ogrnu ženinu bundu (Jovan je uvek voleo da se
A tek kad prođem, čujem iz avlije kako neko peva: »Jòvâne, prvo glèdânje!« Hehe, šalim se, ženo, šalim! Ne boj se! — E, već ja... — Vojnik, ja, jakako!
Paja uze čašu i kucnu se s domaćicom i domaćinom, i svi ispiše. — Ženo! — viknu ozbiljno Jovan, da se gospoja Kaja trže, pa izvrnu čašu i stade je razgledati prema prozoru — a kakva si mi ti
Gledaj! — E, tebi je sve do šale! — Hehehe! — smeje se Jova zadovoljno. — Šalim se, ženo, šalim. Udarilo bogme vince u lice, pa Jova neće da stane, nego tera dalje, iako je ženi dosadno.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
A kad ujutru, nema slike na njezinu mjestu. — Ej, ženo, ovamode, šta ste uradili s Vilsonom ? Izgalami se domaćin na ženu, izvika na djecu, pade i neka ćuška, premetnu se
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I da mogu, kad na onaj svet odem, da mogu, sine, da kažem, kad me moj čovek a tvoj deda zapita: „Ženo, koga ostavi tamo? Da se ne ugasi naše ognjište?
Kostić, Laza - PESME
Šta, Ruvarac? je li, zveri? Ha! po tom sam te poznô, bludna kćeri: Ti ženo, ti si stara godina; a ti, aždaho, ti si duša joj, izdahnula te umirući sad, pa, bludnica, u času poslednjem još ima
ukaza se bled: askalonski se mladi čini knez, i jedan gled i jedan živi gred — na Delilu je pošô u polet: „Devojko, ženo, druže, delilo! objavljen liče svetoga mi sna, međ ženama ti jedna delijo, iz ovih ruku ne puštam te ja!
III U po šeste bujne noći što mu svesti ne dad' oči, iz ljubavnog neodvaja Delilina zagrljaja Samson skoči: „Ženo, ženo, kaži pravo je l' u tebi bog il' đavo?
III U po šeste bujne noći što mu svesti ne dad' oči, iz ljubavnog neodvaja Delilina zagrljaja Samson skoči: „Ženo, ženo, kaži pravo je l' u tebi bog il' đavo?
što ti sa nje mnogoj braći kratki večak posta kraći? Ženo, ženo, kaži pravo je l' u tebi bog il' đavo?” Kô Mojsije na Sinaju kad ugleda u osjaju snova svojih ovaput što naroda
što ti sa nje mnogoj braći kratki večak posta kraći? Ženo, ženo, kaži pravo je l' u tebi bog il' đavo?” Kô Mojsije na Sinaju kad ugleda u osjaju snova svojih ovaput što naroda prvom
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
258 KAD SE HARČI NEK SE HARČI! 259 JAO, ŽENO, IZJEDE ME VUK! 260 NEŠTO ŠUŠNU 261 SLOVO IŽE ALI SIRCA NIŽE 262 ĐAVOLAK 263 SNAŠINA PESMA 264 HODžA SE BOJI ZA
I PARALAŽ 273 ERO S ONOGA SVIJETA 274 DOBRO JE KAD-I-KAD I ŽENU POSLUŠATI 276 ŠLjIVE ZA BUBRE 277 POMOZ BOG, ZLA ŽENO!
Kako doleće u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista! Kako uđe, odmah zove svoju ženu: — Ženo, — veli — ovdje čoečja kost miriše; koji imade, kazuj odmah! Ona mu reče: — Nema nikoga.
A on joj sve po istini kaže, i veli: — Bježi, ženo, da bježimo! No ona mu na to odgovori: — Kud ćeš kad će nas Baš-Čelik stići odmah pa će — veli — tebe pogubiti a
Kad Baš-Čelik kući dođe, žena ga stane pitati: — Boga ti, đe je to tvoje junaštvo? Baš-Čelik joj reče: — Moja ženo, moje je junaštvo u sablji mojoj. Onda se žena stane moliti spram sablje bogu.
Onda se žena stane moliti spram sablje bogu. Baš-Čelik kad to vidi, udari u smijeh pa reče: — O, luda ženo! nije moje junaštvo u sablji, nego je u mojoj strijeli.
A ona se onda okrene bogu moliti spram strijele, a Baš-Čelik joj reče: — O, ženo, dobro li te neki uči da me kušaš đe je moje junaštvo! Ja bih rekao da je živ tvoj čoek, pa on te uči.
Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja kad to vidi, udari u smeh pa joj reče: — Luda ženo, nije tu moja snaga. Moja je snaga u onom drvetu pred kućom.
Onda baba opet pritisne grliti i ljubiti drvo, a aždaja opet u smeh pa joj reče: — Prođi se, luda ženo, nije tu moja snaga. Onda baba zapita: — Da gde je?
— Dođite sjutra, — reče kralj — pa ću vam platit. Pošto odoše od kralja, on zovnu ženu pa joj reče: — Ženo, naoštri mi dobro nož: doveče ću zaklati onu trojicu. Žena ode, naoštri nož i donese ga kralju.
Pošto mu kralj viđe prst, reče ženi: — Ženo, evo ja odoh po moga prijatelja, i doći ćemo sjutra ranije, a ti rano ustani pa zakolji Grbu i ispeci ga.
Ali ženi ne bude to dosta, nego saleti muža da joj kaže zašto se nasmejao. On se stane braniti: — Prođi me se, ženo, bog s tobom, šta ti je? Ne znam ni sam.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
10. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI SOFIJA: Prepravi se, Leposava, da idemo na bal. MAKSIM: Jesi li ti poludila, more ženo? SOFIJA: Kažem ti, ti ostani kod kuće, ako te mrzi; ići ćemo nas dve. LEPOSAVA: Kako ću ići, kad nemam ni belu aljinu?
(Viče): Soko, o Soko! 5. SOFIJA, PREĐAŠNjI. SOFIJA: Evo me, Makso, šta me zoveš? MAKSIM: Hodi, slatka ženo moja, evo ti ključ od sanduka s novcima, evo ti kuća; raspolaži, uređuj kako znaš, kuvaj, peci, drži balova koliko
U prisustviju mome, razumete li, takva dehonestacija protiv advokata? Patіentіa me deѕerіt. Znaj, ženo, da ja najbolje znam gdi imaš pravo, gdi nemaš, ja ću Femin proces na sebe uzeti, a svim ću kolegama mojim raspisati
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Viksovali te pred varoškom kućom, psino jedan, ne vidiš ti tko sam ja? SRETA: More ženo, a vidiš li ti tko sam ja? Oćeš i ti da pobesniš kao ona aspida. SULTANA: Pobesnio ti, kad niko ne besni.
SULTANA: Nipošto, volim ovde poginuti nego da se smeje svet od mene. SRETA: More ženo, šta je tebi danas? SULTANA: Na bal, ja, koja sam nekada na barone preko ramena gledala, sad s čizmašima da igram?
(Peva.) Ti, serce, ne muči me, O, samo daj mi mir, Jer ljubiti ja ne smem Nit kazati ja smem. SRETA: Ti, ženo, ne muči me, O, budi pametna, Jer Sreta nema šale On oće da lupa! Pelo! SULTANA: Čujem. SRETA: Dad’ mi onu forditu.
TRIFIĆ: Idi, luda ženo, ja nemam s tobom ništa! (Na strani.) dobar lek. SULTANA: Slatki Trifiću, samo mi sad oprosti, pak ako se odsada
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
GINA: Pa ne moram, al' tako, kad se setim, a mene guši. SARKA: Ostavi, boga ti, to, nego šta je tebi, ženo, te si se prilepila uz taj zid kao taksena marka? GINA (zbunjeno): Kako da ti kažem...
Ona prebledi, prestravi se, zbuni se, uzvrda se i cikne.) Iju, iju, iju! SIMKA: Šta ti bi, ženo? AGATON: Ama, ti kao da nešto zvoniš, Sarka?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko skoči. — Ehe, bratiću moj, kažem ja njoj: daćeš ti meni, Smiljka! Jok, veli ona. More daćeš mi, luda ženo, pa makar se svu noć vukli po kući. Ne dam ti, kaže ona, pa da si još toliki...
Samo ta sudnica prokleta!... — Jesi li čula, ženo, upamti jednom za svagda: nisam te ja uzeo da mi budeš tutor, nego žena!... Da me slušaš, a ne da mi tutorišeš!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
A što ne bi ti bio poslanik; kad može Jevrem, valjda možeš i ti... SPIRA: Ama ne ide to tako, ženo! SPIRINICA: Ne ide kod tebe, tebi ništa ne ide, kad si ti... SPIRA: Jevrem, vidiš, ima poverenje...
SPIRA: Tako, brate. To si trebao odmah. SPIRINICA: Ne mešaj se ti! SPIRA: Ama, ostavi me, ženo... jedanput... SPIRINICA: Šta imam da te ostavim, kad neprestano govoriš...
SPIRINICA: Taman, ako ti pođeš, onda joj nećemo ništa kazati. SPIRA: Molim te, ženo, valjda toliko umem... SPIRINICA: Pusti ti samo mene, a ti ćuti, jer ti kad počneš... (Zalaze iza kulise prepirući se.
SPIRINICA: Jest, tako smo i mi mislili. SPIRA: Ama, ne prekidaj, pobogu, ženo, da kažem šta sam hteo! SPIRINICA: 'Ajd', baš govori!
Rakić, Milan - PESME
I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda Slušati rado ove reči lažne, I zahvalićeš bogu što te sazda, I oči će ti biti suzom vlažne.
Pandurović, Sima - PESME
ŽENA Ja sam svoju dušu u tvoj život pren’o I sve tvoje mane, grehe i vrline Zavoleo tamnom strašću, draga ženo, Strašću radi koje živi se i gine.
Ali ti si uvek, mila ženo, bdela Burnom noći i kad dan zlokoban svane, Otmena, umna, i časna i smela, Nad domom našim očima dijane.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Bog, sinko, Bog te blagoslovio... Odi, ženo, odi!“ reče joj, videći e se snebila i ustavila. Žena brišući suze prstima, pregnuta, primače se, pa dohvativši skut
„Gospodare!“ zapita onaj čovjek, obrćući kapicu među prstima. „Govori, ženo, što ti je!“ reče Vladika, obrativši se njoj. „Gospodaru!“ odgovori jedva ona...
Ajde ženo! Bog neka blagoslovi tebe i tvoje sirote!“ Jadnica preblijeđe i ponese obje ruke na srce, tako joj neočekivano bi to.
“ „Lezi dijete!“ reče on. „Čudna li je ponekad!“ primjeti lagano mati joj. „Osorna, brate, kao divokoza!“ „Neka ženo!“ prekide je serdar. „Nevolja joj je, bogami! Od sabaha: sjela ni počinula nije...
Serdar se ne šće dalje o tome, no se naže da se digne. Ona ga povuče za skut, pa se odlučno zagleda u nj. „Kani se, ženo, nije mi milo o tome razgovora voditi, noćas najskoli!“ „Ni meni ne bi milo bilo, ni noćas, ni sjutra, Pejo, ama...
“ serdar će osorno. Joka se objema rukama uhvati za kose, a suze joj briznuše potokom. Njemu se ražali. „Ama ženo, bogom te kumim, što ti je noćas? Nije li te stid da ljudi čuju?“ „Pejo! Pejo!
— Miraš Cuca, dobar, poš... — Pa zašto da po tebi on poručuje? rekoh ja, pa se prekrstih od čuda. — Ma eto, ženo, ti se jediš, a nećeš da me čuješ do kraja! — Ne ijedim se ja!
“ Joka se pred Pejom prekrsti dva puta. I serdar, u najvećemu čudu, izvadi čibuk iz usta, pa to isto učini. „Šta bi, ženo? Šta reče?“ „Eto, bogami, to! Miraš Cuca ište Stanu za sina svoga. To ti je po poruci, a on će, zar, glavom to sjutra.
“ „Milo svima, bogme!“ prihvatiše ostali. „Daj, ženo,... kamo to? Daruj mi popa!“ Joka predade već priručeni dar, nazunke jedne. „A sad zbogom!“ reče pop.
On sjedao nije, jer običaj ne da. „Neka, ženo! Ovo su mrki vuci! Najeli bi se i sirova mesa u nevolji... Elate, ljudi, pa ajdmo!... Neka ženska glavo!...
Elate ljudi, tako gladni ne ostali! Junački pregrizite po koji zalogaj, pa da se ide... Neka ženo! Slaninu i zelje ostavi za doveče. Biće slađe prigrijano... Elate ljudi!
Prošao me ijed. Zbori slobodno, samo ne sramoti. Svaku ću ti čuti. Ti reče da ti je nevolja. Da čujem, ženo, kakva?“ Otkad on započe te riječi, ona se pomalo pribra, pak najzad, uzdahnuvši još jednom, odgovori: „Kako mi nije
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ Nema bolećega. — Nekakvoj bolesnoj ženi padne na um usred zime na bukovu mezgru. Kad joj muž kaže: „Bog s tobom, ženo! otkuda sad bukova mezgra? Sad bukve pucaju od mraza“, ona mu odgovori: „E moj čoeče!
, a on odgovori ono. Pomoz’ bog, zla ženo! — Udarivši nekakvi putnici pored mnogo žena koje su u društvu sjeđele, jedan od njih reče šale radi: „Sad ću ja
šale radi: „Sad ću ja poznati koja je zla žena među ovim ženama;“ pa onda kad im se prikuče reče: „Pomoz’ bog, zla ženo!“ A jedna između njih, koja je upravo bila zla, odmah odgovori: „A kako sam ti zlo učinila? Jela te bolest!
O nevjeste, ljubice, ljubice! Moja ženo, dušice, dušice! Stare babe, groznice, groznice! (Pjevajući ovu pjesmicu počnu ga zvati sa sviju strane, najprije
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
I. ZLA ŽENA. Putovao nekud čovek sa ženom, pa udare preko livade skoropokošene, onda čovek reče: „Ala ženo! lijepo ti je ova livada pokošena!“ A žena: „Zar ti je napalo na oči, te ne vidiš, da to nije košeno, nego striženo!
“ A žena: „Zar ti je napalo na oči, te ne vidiš, da to nije košeno, nego striženo!“ A čovek opet: „Bog s tobom, ženo! kako će se livada strići? to je košeno, eto vidiš otkosa.
” Ali ženi ne bude to dosta nego saleti muža da joj kaže za što se nasmejao. On se stane braniti: „Prođi me se, ženo, Bog s tobom! što ti je? ne znam ni sam.
” Kad to čovek čuje, on ustane iz sanduka, pa uzme batinu i dozove ženu u sobu: „Hodi ženo da ti kažem.” Pa sve batinom po njoj: „Eto to je, ženo! Eto to je, ženo!
” Pa sve batinom po njoj: „Eto to je, ženo! Eto to je, ženo!” I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže za što se smejao. 4.
” Pa sve batinom po njoj: „Eto to je, ženo! Eto to je, ženo!” I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže za što se smejao. 4. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA.
” Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja kad to vidi, udari u smeh pa joj reče: „Luda ženo! nije tu moja snaga. Moja je snaga u onom drvetu pred kućom.
” Onda baba opet pritisne grliti i ljubiti drvo, a aždaja opet u smeh pa joj reče: | „Prođi se luda ženo, nije tu moja snaga.” Onda baba zapita: „Da gde je?
je, a on joj reče da mu se razbio san, pak se digne, stane | na prozor, pa onu čudesnu goru kad vidi, upita je: ,,Ma ženo moja! kaži mi što ona gora gori.” Ona mu odgovori: „Za Boga, da li ti nijesam još onu večer kazala kakva je gora.
” A on joj odgovori: „A kuda je znamo, ženo, poslati? kud je devojka sama pristala?” Ona mu reče: „Ti, čoveče, ako ne ćeš to učiniti, ja ne ću s tobom živeti,
” Čovek | je stane blažiti: „Ta nemoj ženo, za Boga! kuda znam s njima?” „Makar kuda,” odgovori žena, „odvedi ih u planinu, pa ih ostavi u planini, što im drago.
37. ZLA ŽENA. Putovao nekud čoek sa ženom, pa udare preko livade skoro pokošene, onda čoek reče: „Ala ženo! lijepo ti je ova livada pokošena!” A žena: „Zar ti je napalo na oči, te ne vidiš da to nije košeno, nego striženo!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Lažeš! — reče Osinjača kroz plač. — Muči, ženo, muči, nemam ja kad, a mogâ bi lipi stvari izređati... Dakle, razumija si sve, pa sad ga vodi!
“ Bakonjine oči govorahu: „Strašna ženo, ja sam u Cvitu tako zaljubljen da ne bi na to pristâ kad ona ne bi bila tvoje dite, kad ne bi znâ da je ona na to
Ćosić, Dobrica - KORENI
Alal ti mleko, sestro! Vidi se, muško su srce greškom u tebe zakucali, udri bar ti, ženo, kad je Prerovo bez muževa.
“ Ni za kesu dukata ne bih ti ja dala da zakolješ mačka, rekla sam mu. — Otkud bi, ženo, takva gospođa kao što je Roza jela mačke kad nosi čizme bole od sreskog kapetana?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Šta, Ruvarac? je li, zveri? Ha, po tom sam te pozn'o, bludna kćeri: Ti, ženo, ti si stara godina; A ti, aždaho, ti si duša joj; Izdahnula te umirući sad; Pa bludnica u času poslednjem Još ima kade
A ti ćeš, bedna ženo, kao vazda, Slušati rado ove reči lažne: I zahvalićeš Bogu što te sazda, I oči će ti biti suzom vlažne.
Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta! Mi smo jedno drugom davno sve već dali. Pogasimo lampe pira! Kao vali, Sve je već proteklo, i
Pustimo ljubav slobodno nek' cveta. „Koleginice! ljupka, mlada ženo! Zašto kopniš tako u odaji sama? Iziđi da vidiš draž aprilske noći! Zar ti mije teška samoća i tama?
srce... ono na Vas čeka! „Ta zabravite prošlost, dužnost, muža! Dođite amo, lepa mlada ženo! I u mojim grud'ma žar mlađani tinja, I moje je srce čežnjom opijeno.
Sit sam selskih cura! Ja bih da Vašu naklonost prisvojim! „Dođite amo, lepa mlada ženo, Da srknete ljubav sred noćnoga mira! Ne bojte se ništa! Jer ima daleko Od Vašega muža do Krivoga Vira!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Čestitam, o čestitam! — uzviknu student kao da je jako tronut. — Ženo! — progovori trgovac, sav crven i posle podužeg i mučnog uzdržavanja kao strahujući da uvreda koja će pasti ne bude i
Pa koga me đavola onda ne slušaš? Zar sam ti jedanput govorio: pazi ti, ženo, na svoju kuću i obraz svoj čuvaj, a parade ostavi onima što zjala vole da prodaju.
I tada Jaćim pogleda u ženu, zatim pogleda u tanjir, a zatim progovori: „Slušaj, veli, ženo, sve znam, znam sve. I ništa nemo da mi govoriš. Bole me i noge i ruke, da otpadnu. Propao sam ti kao Janko na Kosovu.
A oni se tamo dosećaju. — Pomakni se, — vele joj — ženo, prekrsti se: sve te to Ika prevario. Kud se crkva prenosi!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Dete je, brate, pa ne zna; treba je naučiti — reče mu žena. — Ćuti, ženo, da od Boga nađeš; kakvo dete! Ono je Bog stvorio da bude muško, pa ga anateme pretvorile u devojku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
351 ŠTA JE 3APOVIJED — ZAPOVIJED JE 352 SVOJSTVA LIJEPE ĐEVOJKE 353 I VRIJEDI 354 POMO3̓ BOG, ZLA ŽENO! 355 MOJ JE PREDNjAK 356 DJEVOJKA I KNEZ JOVO 358 BOROVIČANI SKAČU U MAGLU 359 SELjANI I VODENI RAK 360 ZA OKU SOLI
Ali ženi ne bude to dosta, nego saleti muža da joj kaže zašto se nasmejao. On se stane braniti: — Prođi me se, ženo, bog s tobom! Što ti je? Ne znam ni sam.
Kad to čovek čuje, on ustane iz sanduka, pa uzme batinu i dozove ženu u sobu: — Hodi, ženo, da ti kažem! — pa sve batinom po njoj: — Eto to je, ženo! Eto to je, ženo!
— pa sve batinom po njoj: — Eto to je, ženo! Eto to je, ženo! I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže zašto se smejao.
— pa sve batinom po njoj: — Eto to je, ženo! Eto to je, ženo! I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže zašto se smejao.
Onda baba pritisne grliti i ljubiti ognjište, a aždaja, kad to vidi, udari u smeh, pa joj reče: — Luda ženo, nije tu moja snaga. Moja je snaga u onom drvetu pred kućom.
Onda baba opet pritisne grliti i ljubiti drvo, a aždaja opet u smeh, pa joj reče: — Prođi se, luda ženo, nije tu moja snaga. Onda baba zapita: — Da gde je?
Kako doleće u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista. Kako uđe, odmah zove svoju ženu: — Ženo, — veli — ovdje čoečja kost miriše; koji imade? Kazuj odmah! Ona mu reče: — Nema nikoga.
A on joj sve po istini kaže, i veli: — Bježi, ženo, da bježimo! No ona mu na to odgovori: — Kuda ćeš kad će nas Baš—Čelik stići odmah, pa će — veli — tebe pogubiti, a
Kad Baš-Čelik kući dođe, žena ga stane pitati: — Boga ti, đe je to tvoje junaštvo? A Baš-Čelik joj reče: — Moja ženo, moje je junaštvo u sablji mojoj. Onda se žena stane moliti spram sablje bogu.
Onda se žena stane moliti spram sablje bogu. BašČelik, kad to vidi, udari u smijeh pa reče: — O luda ženo, nije moje junaštvo u sablji, nego u mojoj strijeli.
A ona se onda okrene bogu moliti spram strijele, a Baš-Čelik joj reče: — O ženo, dobro li te neki uči da me kušaš đe je moje junaštvo! Ja bih rekao da je živ tvoj čoek, pa on te uči.
Petković, Vladislav Dis - PESME
U crnoj kosi crveni cvet. Crvenog traga po licu eno! Šta to učini s tobom svet, O moje drago, o moja ženo? Brzo priđoh bliže: bez pogleda oka oba, U dva oka leže deca k'o dva groba. II Ne javlja mi se. A ima kad.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— govori joj on već nekoliko puta. — A ti si se plašila. Ha, sad si već moja!... Nema već razloga da se otimaš. . ženo moja! — i, govoreći, vuče je k sebi. Antica se čudi njegovu zanosu: ona ga poznaje kao mlakonju.
Ona se odlučno brani. Onda se on smisli: — 'Ajdemo, — veli joj, — požurimo da čim prvo kući stignemo! 'Ajde, ženo moja! Diže je za ruku i nizbrdicom vuče za sobom. Kad stigoše k moru, u hitnji ukrcaše se u čamac i voze prama školju.
— Muči, ženo, to su naši muški posli! — prekide sanjiv pošljednju Zdravo, Marija Žižica i utrne svijeću. DANGUBA Pun mjesec s vedra
Pusti moga čovjeka u miru! —Nije on čovjek kao drugi ljudi... —Kakav je da je — moj je! —Anđo, ženo, driješi me! — osvesti se Pavle i trznu životom. — Hoću, Pavle!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Zdrav si! — nekako veselo i preobraženo iskapi Bogdana čašu, odmah je nali i nagna čoveka da je ispije. — Tako, ženo! — A da, bogme!... Okreni, Gospode, na onu drugu stranu! Tako...
Tako... Evo još po jednu — dim u dim: oveseli Bože, a zdrav si, Moj Miloje!... — Šta?... Kakav Miloje, ženo?... — Takav, ako Bog da!... No ispij je najprije!... Tako!... Na zdravlje!... Hoćemo da se napijemo večeras.
Pa nas laže sve nekim oslobođenjem. A kamo ga? Zar da čekamo do Boga i do vijeka? Nijesam ja lud, ženo!.. Pođem u ljude ili na sabor. Sve izgubilo pamet.
Drži se Turčin, ženo!.. Ne brine on što Avram Luković i Nastasije Krompir uz gusli ne ostaviše ni đavoljega Turčina...
— Bogdana, čuješ li, ne zbori više, Turčin sam i već turski sin, la ilj-Alah, Alahu ećber! Tur-čin, ženo, do vijeka i amina, ako ti oči pomažu!... Zakameni, pa samo daj rakije!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Za jedan trenut više jada stvori Neg’ što bi mogle stotine gromova. Ima l’ se kuda? — Ako imaš krila Ženo, što blediš? — Gde je dete moje? U crkvu hrli! — Srušila se većem. Bolnici beže sa postelje svoje...
Na putu je šumar srete: „Ti si krala, pusta ženo!“ I knjižicu svoju vadi I beleži ime njeno. Udovici s’ grlo stište Kâ da j’ gŷši mòra neka, Pa ne može da izusti:
Miljković, Branko - PESME
A mi idemo ispred nade koju lutajuće pustinje proganjaju. Oni smo što su sve izmislili i ostali sami, ženo od svetog mermera bela uteho kojoj se priklanjaju.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
SPASENIJA: Siroti! A brata moga jesi l’ video? ISAK: O, divna ženo! Da kažem: „Nisam“, ja bih lagao; A: „Video sam“... O, gospo, gospo! Blago onima koji ne vide!...
Razbijen pehar svake milosti!... — To ti je remek, ženo nesrećna!... ISAK: Ubijte je! POBUNjENI NAROD: Ubijte je!... Posecite je!... Neka izgori!... Pod kamen s njom!... itd.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
STANIŠA: Ćut’, ženo!... Da nisi žena Al’ i kô žena — Samo da nisi žena Đurđeva, A muškoga bi gneva udarac Na bezobraznom ti prsnô
Da je sa bratskom krvlju nasitim?... Oh željo, ženo!... Zmijo, idole!... Kuda me zane, kud li povede? Kako li uždi oganj pakleni Što sažaljenja svaku kapljicu Sa svojim
] ŠESTA POJAVA U kneževu dvoru. — Knez Đurđe i Jelisaveta. KNEZ ĐURĐE: Ne, ženo, ne! Nemoj uzdahnut više nikada, Ta krvav ti je svaki uzdisaj!
JELISAVETA: Ja ću kleti. KNEZ ĐURĐE: Oh, kuni, ženo, kuni, proklinji! Tvoja je kletva zemlji blagoslov!... JELISAVETA: Blagoslov kletva?.... A suza mi je smrt?...
Odgovor mu je hučno besnilo Kojim ga orkan mrazno pozdravlja — Tvog uma, ženo, čedo pakosno Uzburkalo je besne valove — A valovi su ona plemena Kojima tvoja slatka nemilost Progoni brata, oca,
Oh, sunce, ženo, jaoh, Svetlosti, Još ne znaš plamen moje milosti, Goleme strasti, želje nesite, Ljubavi silne, muke večite.
Ljubim li, ha!... Ubij ga, Đuraško!... Đurđe!... Kneže! KNEZ ĐURĐE: Šta je? O, saputnico moje nesreće, Govori, ženo — grešan idole, Da te poslušam. — JELISAVETA: Ah, kući, kneže, — mati me čeka. Zar je ne vidiš?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Šjedemo 'vako, ja i ona moja babetina, uveče kraj ognjišta, pa počnemo, štono vi velite, študijerati: ovo je, ženo, po zakonu, ovo jope' nije; ovo bi moglo biti po 'vom paligrapu, ovo jope' ne bi. I tako do neko doba noći študijeramo.
“ ,,Pa vidiš, ženo da sam pošô.“ „Kako ti ideš sudu?“ „Pa idem kô i ostali svijet, na dvije noge. „Dobro, kaže, ama jesi li ti sredio u
“ „Jesam. Tužiću ga što se dalje i teže more.“ „U koji misliš sud?“ „Pa ja mlim, ženo, u okružni, jer je šteta velika.“ „Eto, Bog te ne ubio!“ — vrisnu ona, kô da je nešto ujede za srce.
„Uvijek se 'vališ: ja ovo, ja ono; pametan sam, učevan sam, znam zakon! Jadna ti tvoja nauka i znanje!“ „Čekaj, ženo, nauči me, slušaću te. U koji ti misliš sud da bi trebalo ili?
Vidim ja, veli da će To doći i do samog cara.“ — „Ama, ženo, oklen ti tolika pamet, krst ti tvoj ljubim?!“ — čudim se ja, glavati gospodine.
A kad uđeš u veliki, okrugli sud, duboko se pokloni...“ „Nijesam ja, ženo, mlada, pa da se poklanjam. Šta je tebi? Da ti nećeš prećerati s tom tvojom naukom!“ — velim joj ja.
“ i dodô: „Sluga sam prepokorna!“ Taki je danas red, i tako se carskim službenicima odaje čest.“ „Ama, ženo, oklen ti tolika pamet i nauka, postove ti tvoje ljubim!“ — zapanjio se ja od čuda.
U'vati me za grlo, da me udavi. Sjeti' se ja osvjeta: Živila naša premilostiva Zemljana Vlada! Ostavi ženo, Bog te ubio. Živila naša premilostiva Zemljana Vlada! Ostavi ženo, 'Ristos te ubio.
Ostavi ženo, Bog te ubio. Živila naša premilostiva Zemljana Vlada! Ostavi ženo, 'Ristos te ubio. Živila, prodera' se iz svega grla, naša premilostiva Zemljana Vlada u Sarajevu!
Bojić, Milutin - PESME
Jer ja nemam srca, a go razum šta je? Ironija moći. Zar njoj da se divim?'' (1910) TI, CRVENA ŽENO, S OČIMA OD VATRE ZALjUBLjENI DAVID I pred veče usta David sa postelje svoje, i hodajući po krovu carskoga dvora ugleda
Krik Cara Judeje prigušen se čuje: ''Ženo mlečna tela, žedan sam te vrlo! Moj dan pun je zime, starost krv mi truje, S raspuklih usana ruj mi vreme strlo,
— i odjednom on se strašću zacereka. Sa jelovih gora slazila je Žena. (1911) GRIFOS Ti, crvena ženo, s očima od vatre, Strasna kao more, razbludna kô zmija, Tražiš moje hoću, da tvoj žar ga satre, I siktanju tvome
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ne budali! — odgovori mirno Rade i, nasmijavši se, reče: — Ne zameće se noćašnji trag tako lako!... Već 'ajdemo, ženo moja! I, uhvativši je za ruku povede je tragom noćašnjih stopa svojoj kući.
Kud si nakastila? — Svojoj kući... Ne mogu dalje izdržati... Što će mi ludo dijete. —Ne budali, ženo! ... Rade primiče svakoga dana... Ono je moje dijete! — htjede Ilija da Mašu navede na šalu.
A sve što na spas duše uradimo, nikakova je žrtva prama žrtvi našega otkupitelja ..... I ne griješi, ženo, ni mišlju, ni djelom!... — I što dalje govori, njegove riječi dolaze mekše i pitomije...
— A oprosti i meni ako sam te gdjekad sablaznio, kao što i tebi bog, preko mene, ženo, oprašta... Oprosti mi! — Bog da nam prosti! — reče u plaču Maša k krene niz crkvu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
dvadesetpetogodišnjici bračnog života, dakle, prilikom srebrne svadbe, ovakvu prigodnu reč održao svojoj ženi: „Vidiš, ženo, da sam ja tebe pre dvadeset i pet godina, na dan naše svadbe, ili, recimo, sutradan, ubio, ja bih odležao svojih
Petrović, Rastko - PESME
u reci plača tuđa, Starče, čije su kose zabelele sasvim u danu, Mladiću, očiju božanskih iz kojih ljubav svanu, Tiha ženo, koja sa anđelima mešaš svoja sanjanja, Teškoga srca katkad u dnu čudnih smrkavanja, Ne pomišljajući da u rukama samim
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Sav zbunjen dođe Drvoseča do svoje kuće, još sa ulice viknu: — Šta je ovim ljudima, ženo? Žena odškrinu vrata, zatim ih brzo zalupi. — Šta ti je, ženo? — viknu Drvoseča. — Gledaj!
Žena odškrinu vrata, zatim ih brzo zalupi. — Šta ti je, ženo? — viknu Drvoseča. — Gledaj! — poteže on ka licu, ali maska za lice prirasla.
— Otkuda ti ovde, ženo? — zgranu se Sunčeva majka. — Ko te je preneo? Šta hoćeš? — Sama sam došla! — reče majka. — Tražim sreću svog sina!
Šantić, Aleksa - PESME
'' 1907. PRED MODELOM Hoću li tebe svojim skromnim kistom, O divna ženo, naslikati moći? Kô žedna biljka što mre u samoći, Za tobom i ja ginem žeđu istom.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Možda će nam poljar o tome nešto znati da kaže — reče knez. — Ej, ženo, je li tu negdje stari Lijan? Na poluotvorenim vratima pomoli se starčevo špijunsko lice. — Tu sam, kneže viteže.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego zapanti ono zlo mesto, te i drugom kaže da se čuva. RAAVA Tebe, ženo, našao sam u kurvarluku i u mehani kano lep, skupi biser u blatu zagažen, i kano zlato u vodnoj tini zamešato, kako
Premudra i mužastavna ženo, svagdašna devo, da bude ta luna, njino znamenje, pod tvojim nogami, i satri rogove Toj varvarskoj luni, kakono si
»Što govoriš to ženo, da ja nejmam ni črpala? Ta izvešćuje ti prorok kojino veli: — Zemlja je sva gospodinova, i svaka punost što god je na
Ama svaki taj sasud može sebe oprati ako je i pogan, da čist bude i svome gospodinu da je pošten. Tako i ti, ženo samaranska, teke isto očisti sebe od zločesta posla, pak ćeš mi taki biti lep sasud u počast, osvećen.