Obradović, Dositej - BASNE
„Zlo si pribežište našao”, — reče mu vuk. — „Kako te tu popovi nađu, zaklaće te na žertvu bogovom. „Volim“ — odgovori jagnje — „bogovom žertva biti, nego tvojim krovožažduštim čeljustima hrana”.
146 Lisica i vran Čest vran lećaše na altare bogova, uzimaše slobodno gdi koje parče mesa na žertvu prinešena, i niko mu ne bi smetao, počitujući ga svak za pticu koja buduštaja proriče.
kakovih jošt i danas ima na svetu, koji su u takove bogove verovali i njima služili, kojima su sinove i kćeri svoje na žertvu prinosili, klali i na vatri pekli, o čem i Psalmopjevac napominje govoreći: „I p o ž r o š a s i n i s v o j a i d
Večne sramote i pokora šta to učinismo? Daj, sazidajmo mu hram, vozdvignimo mu altare! Koljimo sto junaca na žertvu njegovoj pravednoj duši! Sve to već kasno i u nevreme.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
ćutali, a onaj nemirni trbušati Francuz skoči sa stolice i rekne: „Da moja nacija tako strada, pa da mene sebi na žertvu zove, ja ne samo da sam profesor u Harkovu, no da sam imperator u Petroburgu, ja bi̓ prestol carski ostavio, a mojoj
lišen: nam pišut, čto otečestvo nas potrebuje v sebe imet, zato mi za dolg sebi priznajemo i nemedleno otečestvu na žertvu pospešit budemo; no poslednjago rešenija prosim — i pračaja.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Melhisedekov i samoga preblagoslovenoga spasitelja našega, črez koji hleb i vino vsevišnjemu bogu na čistu prinošava se žertvu kad se s ljuboviju daje i prima.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
car mu je Satana, mračna duša, neba nenavisnik; zlo je njemu jedina utjeha, on se sa zlom vječno obručio; zlu je žertvu prinio veliku, šesti dio nebesnog voinstva: lišio ih blaženstva svetoga, u mračno ih carstvo povukao na bez konca
ništožnošću nijemom zasuto, smrt bi na grob njegov očajala; ne bi Adam svoje legione u okove smrtne okovao i na žertvu sebe preda s njima užasima, smrtnim nasljednima!
Čas suđeni zazvoni svjetlosti; na veliku i užasnu žertvu gladne bezdne otvoriše usta. U trenuće oka laganoga sva božestva s prestolah padoše, svi strmoglav miri polećeše,
užase mnogo nadvisilo: kad padahu kriveći se polci u dimljiva žvala tartarova, žedno tartar drhteći ječaše, grdnu žertvu radosno žderaše.
sinovi, vas svjetila luče životvorne nose k tvorcu, lučah istočniku; luč je sjajna bogoslovija vam, luč vam žertvu u nebo uvodi, luč vam tvorca osvjetljava dušu! Gle divnoga sada vidjenija!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ti, srećni, vide krasno pozorište, Na čas gde vergše Marsa ljubimci mač, Minervi čistu žertvu nose, Njoj preporučuju čeda svoja.
Već Matici da idemo. Nju nam treba pomagati, Na njen oltar žertvu dati. Da nam sine sjajno sunce I ozari srpsko lice! Dajte! Nos’te!