Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Bez reči, ulazi Drobac. Uprkos velikoj vrućini, obučen je u suknene čakšire i gunj. Nosi opanke. Maše volujskom žilom.
Moraću još jednom da perem iza njega! VASILIJE: Ovim ih tuče? GINA: Tuče čim stigne! I toljagama, i nogama! Al ovom žilom najviše! Od nje najviše i boli, useca se do koske! VASILIJE: Da ga sretnem na ulici, mislio bih da je običan seljak!
DROBAC: Ja ne saslušavam. Ja samo pomažem. GINA: Kako pomažeš? Batinom? Ovom žilom? DROBAC: Ne diraj mi tu žilu, kad ti govorim! SIMKA: Sekula nije ništa skrivio!
I da te odvede... DROBAC: Kuda? SOFIJA: Ne znam! (Drobac, sa stručkom vidove trave i volujskom žilom, odlazi levo, prema vodi. Sa desne strane, na scenu ulaze Dara, Tomanija, Gina i Blagoje.
Obesio se na Tatincu, o neku krušku! Jedna velika jeribasma, rađa po vagon! Obesio se onom žilom, kojom je tukao! A u ruci mu našli vidovu travu! Ne čuju... (Svetlost se polako gasi) Zavesa Kraj Jelova Gora, 6.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Izišao je iz zabrana opijen vlagom njenog mleka. Dolina između dva venca, prorezana mutnjikavom žilom Morave, sva se utisnu u raširene oči, a meke jagodice prstiju pređoše po neuštrošenoj nežnosti.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ropac, stropošta niz kamene stepenice što se spuštaju u mračan hodnik duž ćelija; onda šljiskavi odjeci udaraca žilom pa ponova začu glasnim izgovorom: — Nepolitički, prosti krivci.
Onda su ga svukli i po golom telu, dokle ga je neko držao za gušu, tukli mokrim užetom, daskama, žilom, nogama i pesnicama, a on najpre urlikao od bola i kad su mu vezali kamen za mošnice, pustio strahovit krik i činilo
A jedne noći dok su svi ćutali i krvav znoj razlivao se po koži, začula se opet ona reč „politički“, pa udarci žilom, uzbuđeni krici, vrisak, bolno stenjanje i neka neobična larma u hodniku.