Jakšić, Đura - PROZA
tvrde ljudi da je mađistrat pozajmio od nekih belgijskih kapitalista novaca, mnogo novaca, pa da su za te novce kupili žita i brašna i da će razdavati sirotinji, kako bi je od gladi sačuvali!...
Obradović, Dositej - BASNE
| 72 Čvrčak i mravi Čvrčak dođe u zimnje doba k mravom, moleći ih da mu uzajme koje zrno žita da se prehrani i da od gladi ne pogine. Pitaju ga mravi: „Što si letos činio?” — „Svirao sam,“ kaže. — „Svirao si?
zemlje za oranje, gdi više nego polovina naroda po nekoliko meseci gladuje i s kojekakvim korenjem živi: kad mu ono malo žita dospe, navale ne samo domaći nego i sa strana kaluđeri i fratri, i s guvna razgrabe mu hranu.
dočepa vremena, ode u starčevu bašču zlato saspe u torbu, a kotao napuni šljunaka, zatrpa ga brže bolje, pak ispod žita, nikom ni reči.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Koliko ti mukama treba, toliko disao! z. Na svim ti putevima oklopnici osvanuli! Ujahali u tvoja žita! u tvoju postelju! u tvoju crkvu! Sve tvoje digli na tebe! Sve hajke na tvoj trag! Sva zla na tvoja dobra!
Razvaljena kola, bačve, protivkolci, pun konjske i ljudske mokraće i gaze zavičaj; i plamte još ambari puni žita i miševa; nekošena trava, trune grozd na grani, zrno u mahuni, a pet seljaka, zabačenih glava, leži, u hladu jabuka,
b. Tebi, leto zagušljivo puno žita i munja, vama, brezo i šljivo, jeseni puna plotuna, vama, hlebe i vino, vama, mudra iskustva, i tebi, domovino
IV ČITALAC NA RAJCU Kruške, s krive kruške usred žita, žute mu se na plavom tanjiru. A on neku belu knjigu čita, sa skakavcem na slamnom šeširu!
Doneo si nam seme vina, seme žita, al nema ko u zemlju da ga baci! Napisao si, al nema ko da čita, znak u kome se sabiraju svi znaci!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
njegovi stari pričali, a on nije zapamtio: — Kad su same spa’ije s carskim beratima u Srbiji bile, uzimali su od svakog žita, krome sitne proje, desetu oku; na oženjenu glavu uzimali su po jedan groš, i to se zvalo glavnica, i baštenicu 20 para
Kolubare i Tamnave, gde gode noće po jedno goveče zakolju, a selo im mora ̓lebac namesiti, odakle po neki tovar žita ponesu, jerbo su, kaže, imali u planini Klještevici zbeg.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A šta si to ćario u čaršiji? — upita onaj što je na kaišu izgubio. — Prodao sam malo žita i vune... Ide Đurđevdan, pa ti, bogme, imam muke.
Neka ga kad je toliko navalio! On im reče da mu samo spreme dosta žita da vodenica svu noć melje, a za njega nek se ne brinu. Zarožani se raziđoše, sumnjivo mašući glavom i sležući ramenima.
Strahinja naložio u vodenici vatru. Jednu vreću žita sasuo u koš, dve mu stoje spremne. Iziđe još jednom te razgleda da li je dobro oko žleba, ukarari kamen da sitno melje,
Mesiće od nje česnicu, kolač za krsno ime. Najlepše je brašno od staroga žita. — Samo ako dobro rodi — reče Ognjan. — Znaš i sama, nano, da nam je ova njiva ponajtakša...
Dučić, Jovan - PESME
MRAK Ide red crnih jablanova Svu noć kroz mračno polje žita. Kraj puta negde huknu sova, Mesec se javi iza rita. Mrak teče gust kroz crnu draču; Talasić kliznu ispod graba.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— I dobro je i ne valja, dragi susede — veli pop Ćira — što je tako ponela godina. Žita puni ambari, a kotarke očekuju kukuruz, a kukuruz izredan, pa nađikao, gledam ga baš juče; hulaner na konju da prođe
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Drago nam je. Pa kako kod vas, pošto rana? — Skače. — Tako i ovde. Kamo sreće da sam pre dva meseca žita nakupovao, mogao sam dosad najmanje dve hiljade hasniti. Sad se dva trgovca uzduž i popreko razgovaraše.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
U tesnoj sobici, na podu, večera je bila spremna: med, orasi, smokve, bonbone, sardine, masline. U situ je bilo žita. Na stolu je drhtala mala dojana svećica. Jedan kraj badnjaka štrčao je iz peći.
Afrika
Radilo se u polju, i ja sam rekao da se od mene ne očekuju velike pomoći, jer sam hteo samo da gledam, a prašinu od žita ne trpim. Mala je radila i, prolazeći pored mene, stalno me gledala.
Put od Bamaka do Badumbea je velike lepote. Velika žuta trava savane, zlatna kao naša zrela žita, ali toliko viša i krupnija, njiše se između džinovskih grčevitih stabala fromažea koji će se uskoro krvavo raspevati.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona, potrča uzbrdo, a kapetan vide kako odskoči, kao čigra, ili neki plav cvet iz žita, sa svojim svilenim cipelicama, i zadignutom suknjom.
goluba, prevrtača, uvis baca, a zatim ga dočeka na ruke i baci na vatru, koja se na proplanku gasila, kao što sejači žita bacaju, na oranje, zrna. Svi su putnici videli šta je učinila. Celo društvo, iz kola, smejući se, zakuka.
Pavle je poslednje korake, do Garsulija, mogao da učini samo kao da pliva, kao da rukama razgrće žita, a gomila se oko njega sklapala. Garsuli se, na zemlji, u crnom kaputu od svilenog velura, još trzao.
Nigde pesme, nigde Sunca, nigde vazduha. Kumrija je štalara. Sad je našao bulku sred žita, žito se talasa, vetrić ćarlija, bagrem mu cveta. Milo mu je da živi, od jutra do mraka.
Svima je kriva, što je živa. Nikud iz ovog kućerka Ananija. Napolju su žita, pesma, Mahala, ljudi, ali njoj povratka nema. Nema više ni kućerka Zekoviča.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Namesto obrađenih polja raških dolina, na kojima uspevaju sve vrste žita, u oblastima crnogorskih plemena nema drugog zemljišta za obrađivanje osim uskih dna vrtača i uvala, gde se zemlja
godine drži, jer ga metnu u bakarne sudove, preliju slojem masla i hermetički zatvore), sve drugo kupuju, počevši od žita pa do najobičnijeg povrća, kao paprike.
Znatne je plodnosti Vardarija, ravan oko Vardara, na kojoj žita uspevaju kao po boljim dolinama moravske Srbije, a kukuruz je, zbog dovoljne vlage, iste plodnosti kao tamo.
Zima je oštra i sa maglama koje traju nedeljama. Leto je toplo i povoljno za gajenje žita. Osim tresetišta, skoro je celo dno kotline obrađeno: 30,5% njene površine je zasejano raži i pšenicom, a docnije, u
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
koji je obuzimao dušu, polazio je otuda i stizao ga, kao da je, jašući ma kud, obilazio sa svojim hrtovima sve samo ta žita, iz kojih se, na bregu, taj grob tako dobro video.
se zaljulja zid, iza tog priviđenja, ona još vide neko zlatno klasje i brda što se prosuše kroz zid, zajedno sa talasima žita, raži i zobi, sa tavanice.
Kao i Vuič, Markovič, i drugi zapovednici, i on je povazdan čečio pred šatorima Komesara, da nabavi malo žita. Sa svojim pocepanim šatorima, nešto malo kola u logoru, punom podivljalih pasa, on se stideo od ostalih vojnika.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
od najčešćih najpoznatijih i najraširenijih svadbenih običaja u našem narodu koji se vrši plodnosti radi jeste bacanje žita, voća i drugih plodova na mladence.
). Isti drevni običaj bacanja oraha, žita, badema, maka i drugih plodova javlja se u mnogim svadbenim ritualima svih slovenskih naroda.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Pogaze li konji najezdni vlasteoska sena ili carska žita, da se pognaju u carske ergele. Pogaze li kudelju kudeljnice sirote, da im se zabije trnje u kopita, da im se polome
ZA MAĐIONIČARE Pomilovanje tražim, care, za mađioničare, što ugledaju li sunca pramen u čijem delu, ili zrno žita, ili cela leta lelujava, što spaze li kome na čelu milosti znamen razveju maglu iz rukava, izgovore neku čaroliju, i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Te ptice. Starac prosipa zrnevlje žita i one ga hvataju u letu. S druge strane grada doleću nova jata. Jedna sa mirisom kupusnih bašti, druga sa ukusom
Matavulj, Simo - USKOK
— Znam ja to, Janko! Znam ja da bi pravo bilo da nam Rusija daje po njekoliko dukata na godinu, da kupimo koji bagaš žita, ali šta možeš! Eto si čuo da uzeše i vladici!... Ali, svejedno, najposlije! Najmanje je smrti od gladi!
Jârog žita, kanda, biće dosta, ali sijena žlje! Stoka biće zdrava, nâko se telad neće održati! Krtole, kupusa, duvana na pretek!...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
I kad deda umre, pesnik će se još dugo s njim susretati, prepoznavati njegov dah u lelujanju žita, osluškivati njegovu reč u svim važnijim situacijama životnim, jer dobrota i radost postojanja, koje je deda Rade
vujaljka (vučja kucaljka, gungula); ohohnuti (uzviknuti oho-ho); paspalj (najfiniji prah koji se rasipa pri mlevenju žita); zavagivati niz put, (zanositi se u hodu, poput bogalja); ganjak (balkon); slatkovina (trava iz kukuruza, slična
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Platila je kasa odborska. Ali ja ni službe, ni vraga, pa da mi odnesu dvesta merova žita i sto akova vina. SMRDIĆ: Čujem da je zato što su vas tužili oni koje ste opljačkali. ŠERBULIĆ: Šta sam pljačkao? Lažu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ništa za to što sam bio na začelju kolone, iza kobilina repa, i što se često nisam ni vidio iz visoka žita. Ipak sam bio nerazdvojan djelić najponosnije povorke koja je plovila poljem ispod mlada jutarnjeg sunca.
Na Savu nije trebalo dugo čekati. Čim se javi kukavica, evo i njega s praznom torbom, traži žita. — Rade, brate, samo da se spasim do prvog snopa, a u mene ječam, eno ga, još malo, pa će ušiljiti brkove ko Mađar iz
Pogleda samo djeda i sjetno uzdahnu: — Bogme, kad proljeće dođe, a u čemernog Save nestane žita, nema on da se umoli nijednom drugom svecu osim Radi Ćopiću. Molio se, ne molio, nijedan drugi ne pomaže.
Za jednim stolom raspravljalo se o cijeni ovaca, žita, a za drugim o motorima, benzinu i vremenskim prilikama. Ni sam rat nije donio nekih naročitih promjena u svakodnevni
— O, bako, bako. — Jest, bogami, dušo. Onda lijepo podijelimo ono nešto žita i kokošiju, poklonim joj englesku bluzu i konzervu kave, pa ona ode svojoj kući, sinovima, a ja ostado plačući i za
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Svakad joj je poklanjao ponešto, davao — krijući od oca — žita, brašna i drugo, da ona odnese svojim sirotim roditeljima. Beše on blag, miran, tih i raden kao niko. Ah, ti dani!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Anđeo im odgovori: — Ništa za to, ja sam zadovoljan onim što ima. Oni onda šta će da rade? Žita nisu imali da mese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga hleb mesili.
Kad ovaj dole iziđe iz vreće, i po jami tuc tamo tuc amo ne nađe ništa do žita, pomisli u sebi: „Ako ja pobratimu sad kažem da nema ništa, on može otići i mene u jami ostaviti, pa što ću sutra od
A ćoso brže bolje uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta, te i u onoj vodenici malo zaspe. Kad dijete dođe u drugu vodenicu i vidi da je
Kad dijete dođe u drugu vodenicu i vidi da je i u njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćaso opet uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta i u treću vodenicu, te zaspe; tako i u četvrtu.
Kad ga sasvim ograde n plate majstora, donese svaka kuća po breme žita, a knez seoski reče: — Hajte, djeco, u ime božje, puštajte jažu, ja ću prvi sasuti moje žito da se melje.
— Dobro, — odgovori drugi. — Što imam para sve mi je u žitu; a što imam žita sve mi je u brašnu; što imam brašna sve mi je u hljebu; a što imam hljeba sve mi je u trbuhu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Niko me neće od moji misli odvratiti. Pređe će reke izgubiti ramena, pređe će prestati žita rađati se i patiti se; pređe luterani i kalvini neće verovati zapadnu crkvu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
KRUG RAČANSKI, DUNAVOM I PUT PANONIJE Priždilo leto bulke nevene a sliku slutim kroz oči žita: ikonocrven, s međe plemene, ponire Osat u splet rakita.
Ja trošim strasti prosca što skita: s međe mi grane rujna gorčica; kruni se oblak, krune se žita, kruni se u me ruža božica. U čednom času čulnoga čina cvati mi, cvati Roѕa canіna.
Zujkaju pčele s grančice vresa. More pod suncem. Carstvo se đubri. Zverinje peva. Rude čudesa: bundeve, žita, mirisno voće. drobe se patnje, venu teškoće.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Ali kad od jednoga izvaram sto forinti, vidim šta mi se piše, pak — ispod žita. Zatim se dam na doktoriju. MITA: No, tu znam da si sve pokojne izlečio.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sad je umoran kako i ne bi, i njemu malko dremnuti treba, izamljeo je raznoga žita visoko brdo, do sama neba.“ I tu se deda za leđa primi, zastade časkom pa će ti reći: „I ja sam, kanda, umoran
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
100. Žetvu žele tri jetrve, Legoše mi pospavati, Dok sa žita rosa spane; Kad se one poprenule, Ali sunce na zaodu; Otud ide svekre Petre, Da on vozi trudne snae, Trudne snae
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ko redovi zarđalih kosa kukuruz je na suncu zreo. Teška si bila, vrela i bosa kao snop žita kad se razgrne. Oči ti behu male al crne kao rupice na fruli.
A zidovi mrtve i oblake što plove blago mi miluju ruke. Jednako ćarlija kao dalek vrt tragom mojim senka moja, puna žita i neba vedra, vrela kao jedra nedra tvoja.
Bio je čuveni igrač i pevač svog vremena, i kad je napustio školu pošao je u Ilanču, peške, i vratio se, kroz žita, pevajući uz tamburu. Kad je pop Mita ugledao skitnicu, svog sina, hteo je da ga poseče kosom kojom je kosio žito.
Mirisu rublja ženskog i belog kruha, iz kojeg ćarlija bogatstvo banatskog žita i smeha Banaćana, koji je tvrđi od kamena.
Trava je meka, kao ona što kod nas niče iz žita oko kandila, o Badnjem danu; ona drhti kad je uzmem u ruku. Iza vensenskih šuma prevrću se avioni.
Nebo slavonsko. Spušteno pod brda, u žita i šumarke, sa toplotom luga i plavetnilom šljivika. Nebo, što se pojavljuje iza šuma, kao voda.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Šum žita i pleve, smej i govor radnika, a vetrenjača trešti i lupa: tika-taka, tikataka, tika-taka. I opet jutro, i opet njego
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Jok ja! Ovi moji može biti, ali ja ne, ja volim da se ćuti i da se radi. IVKOVIĆ: Onako ispod žita? JEVREM: A nije, nego kao vi, na talambase! IVKOVIĆ: A zašto ne bi istinu kazali javno? JEVREM: Ovaj...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MIĆUNOVIĆ Ja ti ne bih predavao bira, da se slušam, zrno dađavolje. POP MIĆO I ne daju žita ni u šaku, do po runo i po grudu sira; pa i to mi daju kâ na silu. Da li ne znaš naše davaoce?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Štale, što su bile isprva odmah do kuće, sve su se dalje iza kuće pomicale u krajeve, da se prilikom donošenja hrane, žita, ne bi remetio kućni mir i raskoš.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Kaže se kad ko ne vidi neki predmet koji mu u blizini stoji). Što imam žita, — sve mi je u brašnu; što imam brašna, — sve mi je u hljebu, a što imam hljeba, — sve mi je u trbuhu.
9 Pitala popadija Ciganku: — Ali ćeš s blagoslovom malo hljeba, ali bez blagoslova vagan žita? — Volijem žito, ako li i jest teško kositi. 10 Pitao Ciganin fratra: — Hoćeš li mi dati vreću žita da se prekrstim?
— Volijem žito, ako li i jest teško kositi. 10 Pitao Ciganin fratra: — Hoćeš li mi dati vreću žita da se prekrstim? — Hoću; prekrsti se! — U ime oca i duha svetoga! — A đe ti je i sin?
polaznik gata domaćinu u ovčije pleće): Kutnji ti je stožer jak i tvrd; u ajvanu i u uljaniku napredak; ranog žita i ozimog biti će na pretek, ali jaroga i kukuruza poredno; u livadama i u šjenokosima nećeš kosu unositi nego košjerić
kako je ovi orah pun jezgrica, tako da je puna kuća zdravlja, tako da je pun obor goveda, plug volova, tor ovaca, ambar žita, mlekar smoka, i sav moj mal svake sreće! (Ako je orah pun, dobro je, ako je prazan, ne valja).
3 Pobratim se pobratimu ’vali: — Imam žita više nego lani: Dva košića — do svetog Božića, Dva ambara — do svetog Lazara; Šarka mi se koka opilila, A riđa se
tj. koje je žito. Onaj odgovara: Pšenica. Na to će vodeničar: Ne može. Ovaj ponovo pita i nabraja razna žita, a vodeničar ga svaki put odbija. Tek kad je rekao da je zob, vodeničar odobrava: ’Ajde poteraj, može.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
A ćoso brže bolje uzme malo žita, pa otrči drugim putem prije đeteta, te i u onoj vodenici malo zaspe. Kad dijete dođe u drugu vodenicu, i vidi, daje i
Kad dijete dođe u drugu vodenicu, i vidi, daje i u njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćoso opet uzme malo žita, pa otrči drugim putem prije đeteta i u treću vodenicu, te zaspe; tako i u četvrtu.
” Anđeo im odgovori: „Ništa za to, ja sam zadovoljan onim Što ima.” Oni onda šta će da rade? žita nisu imali da mese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drveća i od toga hleb mesili.
A ćoso brže bolje uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta, te i u onoj vodenici malo zaspe. Kad dijete dođe u drugu vodenicu i vidi da je
Kad dijete dođe u drugu vodenicu i vidi da je i u njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćoso opet uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta i u treću vodenicu, te zaspe; tako i u četvrtu.
Kad ovaj dole iziđe iz vreće, i po jami tuc tamo tup amo ne nađe ništa do žita, pomisli u sebi: „Ako ja pobratimu sad kažem da nema ništa, on može otići i mene u jami ostaviti, pa što ću sutra od
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Šabac, Timok teče ko zlato, bački kukuruzi prepuni suncokreta, Beograd svetli kao belo grožđe, svetli Prizren, pun žita svetli Srem, reke se ulivaju u reke, prolaze lađe, s Dunava se puši velika svetlost, uz Drinu blistaju dželepi
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Osinjača se prekrsti i prošaputa: — Oprosti, bože i majko kandelorice! — pa zapali svijeću i usadi je u čašu žita. Brne naslonio pleća na poviju od tronožne stolice, prepleo prste na trbuhu i obrće palac oko palca.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Sa strane: samo trske i bare Sa žabljim i gušterskim skokom. Mi idemo pomno kroz sve to, A slutimo: žita, raži, Hlad, neku ljubav bez laži, Neki cvet, nešto sveto.
Život će odsad biti više predah. Ja zatvaram oči i dozivam: cvet — Bulku, iz ruskih žita koja gledah. U ZIMSKI SUMRAK Kuda pobeći u ovaj dan? U gusti sneg? U pusti vrt?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Žene joj više ne prebacuju pakosno da je nerotkinja, da je Bog kaznio zbog krivomerstva njihovih svinja, žita i rakije. A sin, ne sin, već sinovi, rađaće ih ona kao zečica, biće bogati i moćni.
“ Istinu je rekla. „A što je moj otac umro u vodenici, ubijen vrećom žita? Jeste li vas dvoje na sprudu počeli trgovinu?
Luka sasu u koš vreću žita i uze katran da podmazuje točak. I pre nego što se vreća žita izmlela, Ti, sinko, bapnu na gubericu i zavreča kao jare.
Luka sasu u koš vreću žita i uze katran da podmazuje točak. I pre nego što se vreća žita izmlela, Ti, sinko, bapnu na gubericu i zavreča kao jare.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Morala je u grad na glavna vrata, kroz Stambol-kapiju i, obično skrivena među vreće žita, ulazila je pravo u gladna usta.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Sigurno!“ „Kako da ga stvorim i opremim? - Mi imamo ovde žita, drva, vune i ribe u izobilju, ali nemamo kujundžija i tkača koji bi se mogli meriti sa aleksandriskima i feničkima“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Do pojasa visoko žuto klasje sazrelog žita lomi se pod našim nogama i zapliće nas. Po koja uplašena od nas i pucnjave tica prne iz žita i zbunjeno leti pred nama i
Po koja uplašena od nas i pucnjave tica prne iz žita i zbunjeno leti pred nama i više naših glava. Malo posle lepo vidimo kameniti položaj sa koga nam dobro zaklonjeni
neodoljivom i nevidljivom snagom gurani mi jurimo, ostavljajući pale vojnike na njihovim samrtničkim, mekim posteljama od žita. Mi gledamo svoje najbolje drugove kako padaju oko nas.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U sat kad sanjivo šute povijena žita i nijemo bujaju oteščali grozdovi, u sat vrele popodnevne tišine. Plaši me smrt u predvečerje, smrt u jesen, smrt iza
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ostale krstonoše poneše šta je ko imao: neko ikonu, neko svećicu, neko klasje žita ili strukove bela luka... Pored krstonoša jaše na konju popa, a uz njega koračaju s jedne strane Obrad, s druge onaj što
— Pedeset i tri, brate, samo pedeset i tri, a oni to cene na tovar žita — odgovori Jovan — pa eto, sad hoće da mi uzmu brava od dva dukata.
— obrte se Đurica Milošu. — Pa... kô svud: po dva na struk — odgovori ovaj. — Pa zar u sto klipova tovar žita!... — viknu Đurica. — More nije, vi’š, Pero ti kaže: samo da ga zaplašimo...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A ćoso brže-bolje uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta, te i u onoj vodenici malo zaspe. Kad dijete dođe u drugu vodenicu i vidi da je
Kad dijete dođe u drugu vodenicu i vidi da je i u njoj ćoso, a ono pođe u treću; a ćoso opet uzme malo žita, pa otrči drugijem putem prije đeteta i u treću vodenicu, te zaspe; tako i u četvrtu.
Kad ovaj dole iziđe iz vreće i po jami tuc tamo tuc amo ne nađe ništa do žita, pomisli u sebi: „Ako ja pobratimu sad kažem da nema ništa, on može otići i mene u jami ostaviti, pa što ću sutra od
“ CIGANIN I SVETI DUH Dođe nekakav Ciganin u kočobaše seoskoga i zamoli ga da ga uveresija pedeset oka žita do jeseni.
— Dobro, odgovori drugi. — Što imam para — sve mi je u žitu, što imam žita — sve mi je u brašnu, što imam brašna — sve mi je u hljebu, a što imam hljeba — sve mi je u trbuhu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Deset meseci od mene moji su daleko. Pre tol'ko ja sam ostavio nju, Zavičaj, decu i dom svoj lepi. Tad zima beše, sad žita zru. A ona ne piše, a duša strepi. Zalud pravo kući misao mi hrli, Ali kuću ne nalazi, uspomene grli.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Želim da spim u sredi letnjih jazbina, A međ zube zapalo puno zvezda ko žita prezrena I ruke su mi u kladencima a nedra puno zelena.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Radilo se u polju, i ja sam rekao da se od mene ne očekuju velike pomoći, jer sam hteo samo da gledam, a prašinu od žita ne trpim. Mala je radila i, prolazeći pored mene, stalno me gledala.
Put od Bamaka do Badumbea je velike lepote. Velika žuta trava savane, zlatna kao naša zrela žita, ali toliko viša i krupnija, njiše se između džinovskih grčevitih stabala fromažea koji će se uskoro krvavo raspevati.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
podrumu vincu, Kto u bečku prokole red po redu slaže, U koga se valjušci po loncu ne traže, I kto mnogo jama punih imat žita, U koga se potpiče s' sirom masna pita; Kto imat na dvoru mnogo mlade živine I komu se gulja šeta na breg iz doline, U
Ne razumem se u cveću, od smrada Njegovog glava boli. — Ja ne namećem, — reče mi druga, — Biraj, pa koji se dopadne; žita bez kukolja nigdi. — Biraj, piljarice, kažeš?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
To mu je bio sav mâl. U jesen bi mu svaki živolazniji domaćin odnosio po jedan varićak žita i po šaku, dvije grâ. On se selu od svoje strane oduživô kako je i koliko je mogô.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kod te reči (u »Rječniku«) Vuk upućuje na ovas, ali kaže da se i druge vrste žita (naročito ječam) upotrebljavaju za zobljenje (kao zob). ODOLjEN Baldrіan (valerіana offіcіnalіѕ).
Schrader, Reallex., ѕ. v.), potisnula pšenica i kukuruz, i na te dve vrste žita prenesena su, verovanja i običaji koji su se ranije vezivali za proso.
i metne pod jastuk, govoreći basmu, pa će u snu videti suđenika (ZNŽOJS, 7, 189). Zrnom žita iz vlata koji je pronikao iz zmijine glave i sazreo, ako se dodirne momak ili devojka, zaljubiće se u onoga ko je
koji se prilikom okopavanja kiti zove se: »car kukuruz«, i on je »antropomorfizirani duh žita« kao i »božja brada«, koja se pravi od pšenice (GEM, 36, 1973, 58); u Leskovačkoj Moravi pri okopavanju k.
, 288), i ovo poslednje svakako je u vezi sa ženskim božanstvom žita (majkom žita itd., v. npr. Mіrcea Elіade, Traité d̓hіѕtoіre deѕ relіgіonѕ, Parіѕ, 1959, § 128 id).
, 288), i ovo poslednje svakako je u vezi sa ženskim božanstvom žita (majkom žita itd., v. npr. Mіrcea Elіade, Traité d̓hіѕtoіre deѕ relіgіonѕ, Parіѕ, 1959, § 128 id).
(ibid., 173). U okolini Zaječara, pred kućom mladoženjinom, mladi, pored ostalog, »daju i sito, sa svim vrstama žita pa i drugog semena« (GEM, 42, 1978, 374).
U Budžaku (u jugoistočnoj Srbiji), kad neko umre, »seme od kukuruza, od svih strmnih žita, pasulja i dr. provuku kroz njegovu košulju i rukav, dok je još obučen u odeću u kojoj je umro, da ne bi, ako je bio
pored kukuruza i žita (GEM, 28—29, 205, Resava); a na Sv. Ignjata domaćica izruči polaženiku preko leđa sito ili rešeto semena u kome je i p.
s. 29, 1974, 94); u Lištici (u Hercegovini) domaćin posipa badnjake »onom vrstom žita za koju želi da najbolje rodi u idućoj godini«, a na jednome ureže »jaram« ili »križ«, pa ga upali na Novu godinu i
Dobar berićet se priziva i u pesmi koju devojke i momci pevaju u litiji: »Od dva klasa šinik žita, Od dve gidže čabar vina« (GEM, 31—32, 385; 36, 55). Osim toga, pod z.
Pripreme (i vračanja) za setvu (i za sledeći rod) počinju već na kraju žetve ili berbe: od poslednjih klasova žita pravi se tzv. »božja brada«, i seme iz nje ili se pomeša sa semenom koje će se posejati (v. npr.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Porubalo me za porez. —Nemam gotovih, a žao mi te: daću ti kukuruza. —Imam, gospodaru, žita u kući. —Čekaj, budalo! Uzmi kukuruz, pa ga u čaršiji prodaj , — eto para ..... A koliko trebaš?
I srce mu uvijek zaigra kad jutrom pogleda svoja dozrijela žita, što se u suncu prelijevaju u modričasto zelenim bojama, od pšenične jarke do tamnije ražene; i polje prostrlo se kao
A godina, po svemu izgleda, ponijeće dobro, i gledajući na svoja žita, ponosi se njima: —Bog će dati, pa će sve dobro biti! ...
Svarena, pognuše vrhove ka zemlji bijela žita, a kukuruzi kao da se boje sačekati sunca. A kad svijetlo proljetno sunce diže se, ukaza se nastradalo, pusto pocrnjelo
Poljem vlada omara, a zategla suša, pa od proljetos nastradala od mraza žita ne pomogoše se: kukuruzi tek što se drže, a prazno klasje bijelih žita strši uvis, kao da tamo pomoći traži, kad
suša, pa od proljetos nastradala od mraza žita ne pomogoše se: kukuruzi tek što se drže, a prazno klasje bijelih žita strši uvis, kao da tamo pomoći traži, kad izgladnjela zemlja u najljepše vrijeme iznevjeri.
Radi, između dva kruha, lanjskoga i ovogodišnjega, što još nije prispio, ponestade žita u kući. Stari Ilija pod zimu prodade gazda—Jovi žito i sijeno, kao i svake godine.
Kad Rade dođe u varoš gospodaru i zatraži žita, gazda Jovo udari mu u obraz, veli: — Ne mogu ti, sinko, već davati dok ne sklopimo zakonitu pogodbu za novi dug.
Po polju, u sunčevoj svjetlosti, prelijevaju se žita, niska, prazna klasa; strše u visinu, ranije nastradala od mraza, a sada zateglom sušom; srce mu puca prolazeći pored
strše u visinu, ranije nastradala od mraza, a sada zateglom sušom; srce mu puca prolazeći pored svojih oranica: ginu žita naočigled, pomisli, i trpi, i čezne za kišom, kao i raspucana zemlja željna vlage da je zasiti, natopi...
— Ali, znaš, rado bih da mi povratiš ono para... Potreba mi je! —Nije ti ponestalo, bolan, žita u kući, — opazi Rade. — A mene sada goni hiljadu potreba... Pusti me dok zlo preko glave pređe...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
neke povelje, pa kako sam to obavio valjano i brzo, darovao je manastiru stado od trideset ovaca i nekoliko vreća žita. Zatim sam počeo da radim na prepisivanju jevanđelja za moravičkog episkopa Evsavija.
ljude, a mi smo ovde da se molimo podjednako i za onog najbednijeg koji nam nikada nije dao ni kokošije jaje ni šaku žita; za takvog možda i najviše jer je njegov život ovde na zemlji bio prepun patnje, pa mu valja izmoliti bolju sudbinu na nebu.
Preostaje jedino da se poseju jari usevi, ako već nije kasno. Možda će ipak biti žita, sa zalihama koje postoje u Kuli, ako bog htedne da podari sunčano leto i blagu jesen. Stoka je mršava i jadna.
Pitanje me je toliko iznenadilo da nisam imao vremena da se priberem, a ona je nastavila: koliko na Kuli ima žita, vode, sena, suvoga mesa. Pa onda: koliko ima ovaca, goveda, konja, živine. Gledala me je hladno, gordo, gospodstveno.
Pa ipak svi oni ljudi koje sam uz put viđao sijali su od zadovoljstva kao da je godina bila najizdašnija, ambari puni žita a obori stoke. Najzad, oni su živi, zar ne?
istoku, da se tamo negde u Boraču, Breznici, Čestinu, Grabovcu, Magliču ili u nekom drugom mestu nakupuje dovoljno žita i stoke kako bi ovaj narod preturio zimu. Artemije Ustali smo u ponoć, ili nešto kasnije.
Odredio me je, eto, da baš ja, Dadara, pobednik nad razbojnicima, čelnik njegovih konjanika, izaberem konje za prenošenje žita iz Brvenika u Vratimlje.
Bedem se zašarenio od svetine što je izašla iz toplih smradnih rupa da dočeka vreće žita. Niko nije gledao u one izmrcvarene ljude i konje koji su gamižući ulazili na kapiju.
Poznajem ja njih dobro: hoće da iskamče još žita iz skladišta u Kuli. Odem do Lauša da ga pitam hoće li dozvoliti da za kosidbu podelim desetak vreća ječma.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tamo u polju, sve je samo i ostavljeno, pa zašto da i s čovekom ne bude tako... Strižemo ona žita svake godine, i ne pitamo kako je „dobrotvorima i dobrotvorkama”... Tako i međ ljudma...
” Ja mu tako grob kitim: ponesem kotaricu žita i prospem da se tice hrane... Bude i smešno. Grobar — pet kuća je nazid'o za pet sinova, ali mu žao i muka što ja
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
krvi ŽIČA Crvena gospođo Žičo Iz moga srca izlaziš Koračaš sedmovratna U pratnji svog ženika sunca Po zrelim talasima žita I stojiš na samom vrhu Izabranog trougla u plamenu Prkosiš i suncoseku I žitoskvrnitelju Iz dva carska ugla pod
Petrović, Rastko - PESME
Želim da spim u sredi letnjih jazbina, A međ zube zapalo puno zvezda ko žita prezrena I ruke su mi u kladencima a nedra puno zelena. Noćas ja slušam topot ljubavnoga mlina međ talasima, Noćas!
Nosimo. Grudi nam pune slutnja, I sebe ko jedan simbol; U galop: Nosimo simbol ali i bol, Kroz žita i kroza sve i kroz magle; Preda mnom Veliki Medved, i Severni pol, I noć, i mesečina, i drum, Tap, tap, brum,
Ni do kakvih posada meni ne beše stalo, Nosač flamandskog žita ili debele svile. Kad s ovom alaskom bukom beše već prestalo, Da siđem gde sam želeo Reke me pustile.
Šantić, Aleksa - PESME
'' No svetla kô svila, I čvrsta ko ralo što crnicu ore, Sve je bliže cilju njena želja bila. I skoro kad žita zašumeše jara, Kad pod strehom lasta kliknu pesmu njenu, Jedno jutro s učom oprosti se stara, Niz pragove siđe i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ironija sudbine je htela da za nekoliko desetina merica žita izgubi glavu čovek koji je, kao malo ko u njegovo vreme, zadao jada Turcima“. I godine 1612.
Čitluk-sahibija je uzimao od žita devetak, a u ime devetka od povrća i sijena Tršićani (gdje sam seja rodio) davali su mu na poresku glavu po pet oka
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ZDRAVICA I Davaću vam lepu kišu u svako njeno dobi, i zemlja će vam izdavati svoja žita i sve ostale useve vaše. I drva pitoma i divlja svoj će vam porod voćni izdavati i vaše vršenje žitno sustignuće berbu
I zemlja će vam vaša svoj berićet potpuno iznositi da vam se napune gumna svakoga žita i hardovi vina i kace masla, i svake blagote da vam dosta bude i da vam prespeva svake letine od goda do goda.
ZDRAVICA II Davaću vam lepu kišu u svoje vreme i zemlja će izdavati svoja žita i voće svoj porod. I dopreti će vaša vršidba do istakanja vašega vina, i točidba vam postignuće pak setvu, i jestićete
Ni to može biti da se hambar žita saspe u jedan džak i odnese se. Tako ni pamet sve učene knjige ujedanput ne može smestiti u mozak svoj, ako ne po malo
Niti bi mu pak sva braća došla na poklonjenje, tražeći u gladnu godinu žita od njega. I šnjihovim ubistvom, proznaše mu izvršene na njemu snove...
Nesta mu braći hrane u Hanamskoj zemlji. Čuše da ima u Misiru na prodaju žita, digoše se s tovarima, odoše tamo i dođoše pred Josifa, jerno on sam pozor na žito imadijaše merkajući mu kud se što
Raspita ih on ko su, od kuda su, što li traže. Kazaše mu se da su iz tuđe zemlje i žita ištu da kupe. Pogleda im Josif u oči i obedi ih.
»Mi, rekoše, siromasi dođosmo kupiti žita da se koji dan prehranimo, a evo sad pravo o svojoj glavi hodismo! I doista, ništa to s drugoga ne zgodi se nam nego