Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
da li klečim, da li sam skrušen i ponizan, udaram li sebe dovoljno snažno po golim prsima, ramenima i leđima žitkim brezovim prućem, puca li mi koža od udaraca ili sam prema svom grešnom telu blag i popustljiv.
Šta sve nismo mogli. Kakve su nam divne zamisli ostale neiskorišćene. Mogli smo ih obesiti za noge i šibati ih žitkim brezovim prućem, dok im se grešna koža ne otvori.