Obradović, Dositej - BASNE
No vsuje: vid promeni, a narav zlu ne izmeni; ibo i do današnjega dana mrav tuđe žito krade i nosi. Naravoučenije I ova basnica uvještava nas da se čuvamo iz mladosti zlih obiknovenija.
| 156 Prepelica i prepeličići Prepelica izleže u životu svoje prepeličiće, pa kad ovi poodrastu i žito počne sazirati, pre nego bi kud prepelica odletila, vsegda bi nalagala pilićem svojim da motre što se oko njive tvori,
Kažu ovi da su sluge gospodara njive tu bili, i videći da je žito sazrelo, otišli su po srpove, i doći će žeti; zato da se beži kud se pre može.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ovde počiva tiosav sin miljka i stamene vetar predvečernji oko sveće obleće juri njenu senku oko nje isklasalo žito do zvezda veče se spušta među grobove ovde počiva tiosav saranjen sa sviralom ovde počiva mrtav tiosav koji je hteo
Moj vranče, sutra je ujak u njenu varoš vozi Spavaj, moj vranče, svi su konji zaspali Da noć toliko ne miriše na žito i suvo Seno, na reku i drveće, na san bilja i krava Da toliko ne miriše na njenu dojku i uvo Moj vranče, pokazo bih
Pa bar da jednom zaspah u nadi, u senci konja, dok pase! Da jednom žito, koje posadih, ugledah kako raste! Pa da bar jednom kraj Ribnice osetih đurđevsku kišu, kako mi kaplje s lista na
Ni onaj ko nas vodi ne zna hoće li odozgo da nam sine zora, ili požar u kome ćemo, grad za gradom, žito za žitom, izgoreti. IZVEŠTAJ Blagoje na Drini, pun šrapnela, Todor sa glavom daleko od tela.
III ZAPIS Kao što seljak pred tuđim vojskama na razna mesta, u podrum, iza jaruge, pod hrast, zakopava žito, Municiju, pušku, rakiju, lampek, ikone, sukno i mast, tako i ja, u mračno vreme ovo, sve što imam skrivam,
, u vreću sipa žito, u slanik so! A da li Donji, gvozdenim tegovima, kurvarstvom i lopovlukom, povučen dole u najdonje tame i dubine,
Na grob Svetoga Kralja sipaju žito, na žito sleću ševe, senice, vrapci, sleću kosovi, i žitna zrna zoblju, ne zna se jesmo li na gumnu, il na grobu.
Na grob Svetoga Kralja sipaju žito, na žito sleću ševe, senice, vrapci, sleću kosovi, i žitna zrna zoblju, ne zna se jesmo li na gumnu, il na grobu.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Turci Vidinlije svojemu caru nepokorni. I mlogo bist meždusobno krvoprolitije pomeždu ih. I bist skupo žito: pšenica 100 oka 18 groša a kukuruz 10 groša. To vreme bist lepa zima. Ovo sopstvenoju rukoju podpisa Hadži-Ruvim”.
Poslanici odu, nađu ga u Banjani, i kažu mu od Alekse i lep i prek pozdrav. A on odgovori: „Ja sam i sam pošao, i ovo žito hoću da nosim jerbo u našemu kraju nema leba. A što je Aleksi za tim stalo? I tako ga pozdravite”. Ode preko Kolubare.
preskakati, ni busije fatati, no nagnu širom begati, a ovi za njima; a oni nagaze na Kolubaru i pobegnu, ostave i ono žito i drugo što su poneli. (Ovako mi je mudri i hrabri iz Rogače Katić Janko, kad smo na Vračar izišli 1804.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kako je Vladimircima i svuda po srezu tome nastala sreća otkako je tako dobar kapetan došao. Kako od onda žito dobro rađa, ovce se blizne, rojevi ne beže. Kako je nestalo gusenica, vrana i čavaka što zatiru voće i useve.
Tu su Zarožani kad su god bili gladni, mleli žito te se hranili hlebom. Ali, za čudo božje — nije se mogao nijedan vodeničar održati u toj vodenici!
— Vala, ja mu ne prenoćih — dočeka neki Vidoje Đilas — pa makar znao tucati žito u stupi! — Vala, sinko, ni ja — prihvati čiča Mirko — pa makar kokao kokice te jeo.
— Samo ako dobro rodi — reče Ognjan. — Znaš i sama, nano, da nam je ova njiva ponajtakša... Žito se gotovo svakad izglavniča... — O, rodiće, sine!... Mora roditi! Ta ovake zemlje nema ni u Moravi!
— karabin, vrsta puške gerga — gomila gebildet — obrazovan gemajn — prosto glavnica — vrsta gljive koja napada žito goga — Arnautin, nadimak za ljude iz južnih krajeva gog-magog — demagog (čovek koji obmanjuje narod lepim rečima)
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
nekoga paoci — spice na drvenom točku parbiti se — parničiti se, preganjati paspalj — sitan prah kad se melje žito, otpaci pafta — kopča, karika pokoške — oba zajedno, naporedo pomam — hrana za stoku premaglavica — rđav izgled,
Dučić, Jovan - PESME
I poče da igra kao plamen, kao zraci, kao senke, kao žito, kao talasi, kao zmije, kao mačke, kao noćne sablasti. I u toj radosnoj i divljoj igri, ona razbi ogledala.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Pa šta radi ona moja niska dukata? Što će onaj ležeći novac? Uzmi ga u trgovinu! — Uložićemo u žito! — Pa zar smo mi neki prestari ljudi? Zdravi smo, hvala bogu, a zdrava su nam dečica. Molićemo se bogu, pa raditi.
Stjepanu, što ide u raskorak, prezrijeva žito, a on još nije požnjeo. — A što ti, Stjepane, ne žanješ? — Kako ću, oče? — Srpom! — Znam oče; a kuda ću prije?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
da taj putnik nije ni Žida koji kupuje hranu, ni Švaba mašinista koji se razume u parnim vetrenjačama što veju žito po spahilucima, nego da je to čovek naše vere.
— Čim koja kola prođu, a mi mislimo: eto ga! A kad ono niste vi nego kakav Žida što dolazi za perje, žito ili kukuruz. — Hoćete l’ dozvoliti da vas malo odmenim? — pita putnik. — O, molim... zdrage volje!
Dakle, sve k’o poručeno, živa zgoda. Sutradan već je bilo namešteno jedno rešeto za žito (vetrenjača) i radili su od rane zore do mrkla mraka.
pa tako furt. Danjom metnuli neko rešeto pred kuću, pa se setili tu da rešetaju žito; pa neka pleva, neka prašina, k’o da je i onako malo na sokaku; a noćom neki gajdaši, tamburaši, trumbetaši, Ćiro,
Pa misliš da mi je štogođ pomoglo? Šiljala sam Eržu da joj kaže kako to nije lepo da iznesu rešeto za žito na sokak kod onolike nji’ve avlije... kako nam svima smeta i pravi larmu po sokaku.
ti, kaže, tvoju milostivu tejšasonku nek ona ne tura, kaže, svoj nos u moj viršoft; kome je dao bog, taj i rešeta žito. Tako ti kaži, kaže, da sam je pozdravila!« Umal’ sirotu našu Eržu, ni krivu ni dužnu, nije istukla.
Pa ona onda iznela rešeto pa rešeta žito, a pop-Ćirini onda oni ne možedu da iziđedu pred kuću ni poslom, a kamo l’ radi unterhaltunga.
Afrika
Savana izgleda oko nas kao zasađena. Kao da su to naši vođnjaci, a trava između tropskoga drveća liči na visoko zrelo žito. Žene prolaze kroz savanu sa kalbasima na glavama i jedva se vide iz bila.
Ujutru kuvanje, umivanje, polazak. Savana mestimično u cvetu, mestimično lelujava žuta i zlatna kao zrelo žito. Košute. Odjednom u daljini sivi kupasti bregovi koji se lelujaju: slonovi. Ovo je kraj za koji kažu da je pun lavova.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ A kad se zadovoljstvo razli po vojničkim redovima, ispod paviljona, kao što se žito zatalasa preko bulki, starac razmahnu svojim trorogim šeširom i razdera se nemecki: „Serbi!
Muške je smestio na seno, pod strehu, a ženske u žito, u ambaru. Mladence je sklonio u jedne taljige, nasred dvorišta, u mraku. Zvezde su im se smejale na nebu.
Porodice su išle familiji, često, u posetu. Okupljali su se o praznicima uz vino i rakiju. Žito se, pri kosidbi, oko njih, talasalo.
kao iz bureta, da je ta njihova rođaka, Đinđa Zekoviča, iako je izgubila muža, široka, vedra, priroda, kao što je žito puno bulki, kad se talasa. Selja je to, seljanka, pa i u žalosti ostaje dobra, i sa smehom u suzama.
Nigde pesme, nigde Sunca, nigde vazduha. Kumrija je štalara. Sad je našao bulku sred žita, žito se talasa, vetrić ćarlija, bagrem mu cveta. Milo mu je da živi, od jutra do mraka.
Valjda zato, jer je stidljiva. Ne može da počne da odgovara, a da se tiho ne zaljulja, u kukovima. Ljulja, kao da žito širi, i rukama. Gleda te pravo u oči. Liči na Kumriju, kao da joj je mlađa sestra, ali nije kao Kumra. Drukčija je.
Ti više nikad neće videti mesečinu u Varadinu. Ni kako žito raste, ni u žitu crvenu bulku. Ti će, zauvek, ostati, ovde, na Šlosbergu, živi, u grobu.
A kad se vratio u svoju založenu izbu, koja je mirisala na brašno i žito, učini mu se da ga na širokoj, rosijskoj, postelji, na banku, čeka pokojna žena, bela, gola, i tužno ga gleda.
Sa dobrim okom, husar je usamljen strelac. Sa dobrim oružjem, i školom, kao grad, koji žito obori. Nije čovek sve. Dobar strelac, ako prodre u neku zapaljenu ulicu, zna da kaže neprijateljskom oficiru: Stoj!
Mraz je popustio u martu, i u Mirgorodu, i u Bahmutu, pa su naselja videla da se, iz zemlje, javlja prvo njihovo žito. Proleće se opet vratilo na zemlju. Već ko zna koji put u svetu. Ko zna koji put. Nije to shvatljivo, nije, ljudskom umu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Povrće je bilo vrlo retko. Žito se moralo uvoziti. Ovom i ovakvom sićušnom zemljoradnjom su se bavile samo žene, koje su u isto vreme izrađivale i odelo
Ne mogući živeti od proizvoda sa svoga siromašnog zemljišta bili su prinuđeni kupovati žito u susednim oblastima, naročito u Skadru, u predelima koje su držali Turci.
praznom prostoru, napravljeni su nasloni („sačaci“), podeljeni na odeljke, u kojima seljaci izlažu svoje proizvode: žito, sir, vunu itd.
Gostivar je tržište u kome se kupuju žito, pasulj, kupus i sve ostalo za život. U njemu je središte za sve zemljoradničke proizvode Gornjeg Pologa i susednih
Sve su sami izrađivali. Jedino su žito i so kupovali. Prodavali su stočne proizvode i ribu. Jako je padala u oči prostota i jednostavnost života i običaja.
Kreveta nigde nema. Oko kuće je malo zgrada, i to poglavito „plevna“ za seno i „koš“ za žito. Nakratko: iako su ovo većinom seljaci koji imaju svoje zemlje, kućna čistota i opšti nivo života je niži nego na
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
da su susreli po nekog mačka, ali bez džaka, a drugi, opet, opisaše čitava kola džakova, ali u njima je bilo samo brašno, žito, vuna, a tek u jednom neki rogovi koji su se čitavo vrijeme gložili i svađali.
— E, onda je u njemu posigurno nešto za jelo — objašnjava poljski miš. — Biće, valjda, neko žito ili, možda, čak i samo meso. — Oho-ho, dobro bi bilo da ga onda opljačkamo!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
blâmage) — sramota, bruka, ukor, kuđenje bolozanka — lađa kojom se prevozi žito bon-vіvant (fr.) — veseljak, čovek koji prvenstveno voli uživanje i razonodu brazletna (lat. brachіale, fr.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sav zadovoljan, posećivaše žito, što poče i u dolini, u blatu, da niče, i misleći na nju, svu, posmatraše let tica, sunčajući se na lađi, pri čestim
je pojurila još jednom, u mislima, po praznini svog ženskog života, što je, kao i te grede nabijene zemljom, kao i to žito na tavanu, pod kojim se pojavila tavanica, kao i njene haljine što su bile razbacane po sanduku, bio sav razdeljen ćudima
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kod nas obično svekrva, koja uvodi mladu u nov porodični kult, daje joj sito sa žitom. Mlada baca žito na sve strane, a sito na krov. U Bosni svekrva baca žito na mladence „da budu plodni i da im ljetina bolje rodi“.
Mlada baca žito na sve strane, a sito na krov. U Bosni svekrva baca žito na mladence „da budu plodni i da im ljetina bolje rodi“.
Tako, recimo, na svadbi kod banatskih Hera mlada baca žito, a okupljeni svatovi govore: „Koliko zrna, toliko dece!“ U okolini Zadra kada mlada dođe u mladoženjinu kuću, svekrva
sledeće: raskovnik (koje ima moć da „raskuje“ ili „otvori“ ono što je zatvoreno), trava račan, majčina dušica, žito itd.
Na Kosovu „kad dete ne može da progovori, onda ga odnesu u vodenicu i tutnu mu tri puta čelo o čekale, koje istrese žito iz mučnjaka u vodenični kamen, govoreći mu: „vidiš, Stojane (ili kako mu je ime), kao što tropa ovo čakalo, tako i ti
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
to i sama vidiš, bedna krpa, čak i ovde, u ovoj poslastičarnici, po čijem se betonu topi prljavi sneg sa cipela. Jedeš žito sa šlagom u Sremskoj, a sa drugih stolova te proždiru očima i pitaju: »Mogu li malo u društvo?
Radičević, Branko - PESME
nam bio, Ali nešto da ti kažem tio: Idi zbogom, prođ' se posla toga, Veruj, krasni, to je za drugoga; Al' kad žito vežu u snopove, I u vence kad sviju cvetove, Onda dođi nek te osamare, Pa ponesi narodne tovare: Ta Bog veli što
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HUSO: Jok, ostaviće ga tako, ne tebi, da takav ideš pred odabašnicu! SULjO: Biće bolje da ga pošlju u žito. HUSO: A što u žito? SULjO: Takav kakav je — za vrane strah n trepet! MUSA: Ćuti-de! Kao da čujem talambase!
SULjO: Biće bolje da ga pošlju u žito. HUSO: A što u žito? SULjO: Takav kakav je — za vrane strah n trepet! MUSA: Ćuti-de! Kao da čujem talambase! Bogami, jesu talambasi!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
pođe dalje i putovao je vrlo dugo, dok ne dođe u jedno mjesto gde vidje ovo čudo: ljudi uzoru njivu, podrljaju, posiju žito, žito odmah nikne, a oni ga onda zapale pa izgori. To se sve dogodi dok bi nabrojio pet.
dalje i putovao je vrlo dugo, dok ne dođe u jedno mjesto gde vidje ovo čudo: ljudi uzoru njivu, podrljaju, posiju žito, žito odmah nikne, a oni ga onda zapale pa izgori. To se sve dogodi dok bi nabrojio pet.
Ono što si vidio da ljudi posiju žito, pa ga odmah zapale pošto bude zrelo, znači dobra djela: čovjek čini mnogo dobra, ali na kraju se dogodi da nešto
Jedanput iziđe na njivu da obiđe žito, a žito lepo, ne može lepše biti. Na to udari onuda jedan putnik pa ga zapita: — Čije je to žito?
Jedanput iziđe na njivu da obiđe žito, a žito lepo, ne može lepše biti. Na to udari onuda jedan putnik pa ga zapita: — Čije je to žito?
Na to udari onuda jedan putnik pa ga zapita: — Čije je to žito? A on se prevari pa reče: — Moje. u koji mah on to reče, žito se upali i stane goreti, a on kad to vidi, potrči za
A on se prevari pa reče: — Moje. u koji mah on to reče, žito se upali i stane goreti, a on kad to vidi, potrči za čovekom: — Stani, brate, nije moje, nego Milice, moje sinovice.
I tako se žito odmah ugasi, i on s Milicom ostane srećan. SVE, SVE, ALI ZANAT! Pođe nekakav car sa svojom ženom i sa kćeri da se
Lisica reče: — Ja ću svojim repom trniti pljevu sa šenice. Svinja reče: — Ja ću ovijati. A međed reče: — Ja ću žito razdijeliti. Ovrhoše.
Svinja reče: — Ja ću ovijati. A međed reče: — Ja ću žito razdijeliti. Ovrhoše. Međed žito podijeli; ali ga ne podijeli pravo; jer ga svinja zamoli, te joj dade samo slamu, a šenicu svu uzme sam, lisici ne dade
Rasrdi se lisica, pa otide na tužbu, i kaza im da će im dovesti jednoga carskog čoeka koji će žito pravo razdijeliti.
svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od straha padne s kruške na zemlju, te se razbije i crkne, a lisici ostane sve žito i slama. JARAC ŽIVODERAC Bio starac i baba, pa imali dva sina i dvije snahe.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
štapove perorezom i izmišljali narodne poslovice; zabrane kojima se strogo zabranjuju: pogačice na radnom mestu, žito sa šlagom, ljubav ispod stola, zadocnjenje od deset minuta, blagosloveno stanje, posete u kancelariji, privatni razgovori
Siđem u baštu da ga sačekam: bakuta mu, naime, poslala po meni slavsko žito, kad čujem nešto pišti. Okrenem se levo, okrenem se desno i ugledam gosn Suleta, zamaskiranog u travi.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
KROZ GORAŽDE Kosiš li to ili žanješ belo žito? Šta li sija? Sanjamo li i ti i ja? Od nezgode, tebi ponoć - meni podne. Plitke rake. Truo mozak piju svrake.
Sa Boranje, nevid-gore, oblaci se zavijore i tukući žito, polje preko Cera odgrgolje. A sve potom što se čuje munja palcem potpisuje.
- Mati kolač iznosi, bosiokom načičkan. Oko stola aura, tišinini nezuji. (Sveti Marko, hitro si žito s brade prosuo!) - Kao zrela mahuna kada suho zapucka, tako znake krstove, romoreći stišano, čeljad kruni niza se.
Šumi nula - a u nuli az. II AMBAR Kukuruz curi. Lunina lokna, žig u figuri, rogači okna. Pšenično žito puzi uz kvaku; pavši u sito, uplaši svraku. uz žamor raži, selo se ceri lajući laži.
Otisnuto sa površi o bokal se veče skrši, pa se digne, rastalasa kao žito koje klasa. Šaren čardak - blaga senka. Zašto Pava, a ne Lenka? Sija li to - o Gospode!
Strgnut pečat s hrisovulje. Iznad lele tuži jao. U močvari mrak zaspao. A sećanjem, valovito, uz bregove krene žito. A Ljeviška, a Ljeviška... Modri li se ona žiška? (Postojiš li, postojbino, ili maglom veješ, trino?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ustao Ćosa i trlja oči u čudu gleda bogatstvo bajno, kud okom krene ili nogom kroči: žito i voće i cvijeće sjajno. Sve se u moru sunčanom kupa. Tu je i torba i na njoj rupa.
U rupu strugnu, progunđa strogo: „Vidider mačka, blesav je mnogo!“ U čudu bleje Žuća i mačak, niz pusto polje žito se ziba. Nikoga nigde. A Toša ipak: „Osećam opet, miriše riba!
HRČAK: Kad jesen dođe, brat zna šta radi, komanda pada: družino, kradi! Žito se vuče, kukuruz kruni, podzemni ambar cipom se puni. Ko se zbog ove lepote buni!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Treba da idem dosta stazom pre no što zađem sa nje, jer je dotle, između maslina, žito. Sedam u senku neke masline. Čekam tačno jedan sat. Znam da devojka više neće doći. Rešavam da ostanem još pet minuta.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Danica donosi na služavniku žito i služi ih). SIMKA (još pri pojavi Daničinoj gurne laktom Vidu, koja sedi kraj nje, i šapće joj): No, hvala bogu, kad
TANASIJE (prekrsti se, služi se): Laka mu bila crna zemlja! VIDA (prekrsti se i služi se). GINA (kad je žito došlo pred nju, zaplače se). SARKA: Bože prija-Gino, ti kao da te je ko najmio. GINA: Teško mi je!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Meseci su prošli u iščekivanju novoga rata. Vojnici su išli na odsustvo, milovali decu svoju, želi žito i očekivali berbu kukuruza... Neprijatelja se više nisu plašili i sa prezrivim osmehom govorili su o minulim događajima.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
45. Udri, udri, sitna kiša, Oj dodo le! Moj božole! Te porosi žito, vino, Oj dodo le! Moj božole! I tri pera kukuruza, Oj dodo le! Moj božole! I lanove za darove, Oj dodo le!
A mi brže, oblak brže, Oj dodo, oj dodo de! Oblaci nas pretekoše, Oj dodo, oj dodo de! Žito, vino porosiše, Oj dodo, oj dodo le! 47. Molimo se višnjem Bogu, Oj dodo, oj dodo le!
Preteći ću te, uhvatiću te; Vodiću tebe u moju zemlju Gde sneg ne pada, kiša nikada, Rosa nam pada, žito nam rađa. 169. Rasla je jela, jelika, Među dva bora velika, Pod borom Jovo boluje, Kraj njega draga tuguje.
napregnuti stečnik - onaj koji stiče ili je stekao strnjik(a) - strnište ili strnjište, njiva sa koje je pokošeno strno žito (od koga se dobija brašno) Talambas - vrsta malog starinskog bubnja, metalna zdela sa razapetom kožom preko otvora
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Njegov najstariji sin, moj stric, Joca, bio je ostao hrom u nogu, pa je kupovao i preprodavao žito. Njegova kuća, u Ilanči, ličila je na neku epizodu iz Turgenjeva.
Kad je pop Mita ugledao skitnicu, svog sina, hteo je da ga poseče kosom kojom je kosio žito. Jedva su ga spasli naši napoličari i moja dobra, mala, nežna, baba Jula.
Ovu čašu mladićima što su ležali na tim posteljama i pisali pisma u Banat i pitali: da li je žito niklo? Pijem još jednom šupama dernim i smradnim i mračnim, opkoljenim visokim plotovima, nabijenim žicama trnovitim, u
Ovu čašu ženama što mirišu na žito. Nek ovo vino, što evo prosipam, zarumeni lepše nego one rane na braći njihovoj, što su bili viši nego kose, tvrđi nego
Čašu u slavu one nedelje kad su pitali: da li žito niče? Čašu ovu onoj majci što je, smežurana i seda, pogurena i hroma, došla i rekla sinu: „Čedo moje, kako bi te nana
Pijem u slavu pesme Banaćana, široke kao ravnica, lagane kao ugojena stoka, što hrani kao žito. U slavu one pesme koja se orila cele jeseni, 1915, iz jedne habzburške venerične bolnice.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A pekar, kako onda, tako i sad, kad u proleće gora lista, kuka; a narod, po njegovu kukanju, računa pošto će biti žito i hleb te godine.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Jedan je odlikovan što se obogatio za nepuno pola godine liferujući državi loše žito i još vazda drugih stvari. Jedan bogati naslednik odlikovan je što nije upropastio očevinu i što je priložio na
— To je za vašu zemlju dovoljno? — Dovoljno... E sad, vidite, u zakon je uneta i ova tačka: „Žito, i uopšte usevi, moraju dobro uspevati, i mora ih biti što više.” — To je povoljan zakon — rekoh.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Na zemlji čisto, jedro žito i pleva. Radi lopata i metla, a oko stožera raste gomila, ruke se sve brže kreću i eno, oko stožera se raširio veliki
Mahnu levom rukom preko čela, zatim je zavuče u nedra i izvadi jednu hartiju — Evo ti, dete, rešenje opštinskog suda. Žito je moje, jer sam ga ja posejao, a tvome ocu unapred kiriju platio... — Kakvu kiriju!...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pa mu tom prilikom pokaže strašnu svoju šaku koja nije ništa manja od lopate kojom zgrće žito u magazi. Tada bi Svetislav ostavio Tešmana i obrnuo se Krsmanu (tako se zvao onaj u slamnjem šeširu) i njega bi
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Draga deco, hteo bih nešto znati, To me golica, ko žito što šašolji godine rodne: — Kad se kazaljke poklope na dvanaest sati, Kako sat zna da li je ponoć, ili podne?
Švrća je rođen u zemlji Kolorado U jednu zoru — bila je jasna i plava. Mesec je zaronio u žito mlado Crven, kao crvena zastava. Odlično, Švrćo! Odlično, rode! Život je proleće sa pčelom na cvetu.
SU POČETAK I KRAJ SVETA ŠTA ČOVEK DA RADI Šta čovek da radi u nedelju Kad vodenice žito ne melju?
Šta čovek da učini u nedelju Kad vodenice žito ne melju — Sem da se i sam na travu prući! Gde god legao, svud je u kući!
Rakić, Milan - PESME
Podignuću glavu svoju ponosito, I kao mujezin s tankog minareta, dok poda mnom šušti nepregledno žito, I na mesečini plavi kukolj cveta, Uzviknuću gromko kroz predele neme, Da obuzme svakog nevernika strava: ''Jest, samo
STAROST I U večernjoj magli pred nama se pruža Pusto crno polje, i ubogo selo; Nepomično na njivama žito zrelo; Zrakom struji miris divljih belih ruža... Ćuti mrka šuma borova u tami, I priroda cela ćuti. Noć se hvata.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Pomrčina nada mnom caruje, mjesec mi je sunce zastupio. Uh, što mislim, kud sam zaplivao? Mlado žito, navijaj klasove, pređe roka došla ti je žnjetva.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ele ljeto ogranu. Trava bujno poraste; česti se okitiše lišćem. Stoka željno prionu da se napase. Po njivama izniče žito, kao jedan busen priroda cijela buđaše se novijem životom. I ljudi, kao i svi ostali Boži stvorovi, snažahu se u njoj.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ne gledaj vlat, nego klas. — Pauna gledaj, ali ne slušaj! — U crnoj zemlji belo žito rodi. — Neće haljina na nebo, već duša. O SMIŠLjENOSTI — Ćutanje je zlato. — U šutnji je pola mudrosti.
— Lako stani, brzo stupi. — Bog daje težaku, a ne ležaku. — Lenu težaku miši seme izjedu. — O trudu žito rodi a o muci grozdovi vise. — Ništa nije bolje od dobre volje. — Kad je volje, i zlo ide na bolje.
— Ko vetar seje, buru žanje. — Slabo seme — njiva jalova. — Kakva setva, takva žetva. — U crnoj zemlji bijelo žito rodi. — U ratara crne ruke, a bela pogača. — Nema očevine bez krčevine.
O SVOJTI — Svak’ od svoga. — Svak’ je sebi prvi brat. — Kakvo zvono takav glas; kakvo žito, takav klas; kakvo drvo, takav klin; kakav otac, takav sin. — Ne pada iver daleko od klade.
9 Pitala popadija Ciganku: — Ali ćeš s blagoslovom malo hljeba, ali bez blagoslova vagan žita? — Volijem žito, ako li i jest teško kositi. 10 Pitao Ciganin fratra: — Hoćeš li mi dati vreću žita da se prekrstim?
jarice šenice Ja posejah jaricu šenicu, Za gradem, za ladem — Za lugem zelenem; Navadi se mišica s mišićima, Te mi žito potiraše — Jaricu šenicu, Za gradem, za ladem — Za lugem zelenem.
Ja dovedo’ lasicu s lakčićima, Da mi tera mišicu s mišićima: Las ka miša, miš na žito; Miš mi žito potiraše — Jaricu šenicu, Za gradem, za ladem — Za lugem zelenem.
Ja dovedo’ lasicu s lakčićima, Da mi tera mišicu s mišićima: Las ka miša, miš na žito; Miš mi žito potiraše — Jaricu šenicu, Za gradem, za ladem — Za lugem zelenem.
Ja dovedo’ mačicu s mačićima, Da mi tera lasicu s lakčićima: Mac na lasu, las na miša, miš na žito; Miš mi žito potiraše — Jaricu šenicu, Za gradem, za ladem — Za lugem zelenem.
Ja dovedo’ mačicu s mačićima, Da mi tera lasicu s lakčićima: Mac na lasu, las na miša, miš na žito; Miš mi žito potiraše — Jaricu šenicu, Za gradem, za ladem — Za lugem zelenem.
Ja dovedo’ lisicu s likčićima, Da mi tera mačicu s mačićima: Lis na macu, mac na lasu, las na miša, miš na žito — Miš mi žito potiraše, Jaricu šenicu, Za gradem, za ladem — Za lugem zelenem.
lisicu s likčićima, Da mi tera mačicu s mačićima: Lis na macu, mac na lasu, las na miša, miš na žito — Miš mi žito potiraše, Jaricu šenicu, Za gradem, za ladem — Za lugem zelenem.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Lisica reče: „Ja ću mojim repom trniti pljevu sa pšenice.“ Svinja reče: „Ja ću ovijati;“ a međed reče: „Ja ću žito razdijeliti.“ Ovrъoše.
“ Svinja reče: „Ja ću ovijati;“ a međed reče: „Ja ću žito razdijeliti.“ Ovrъoše. Međed žito podijeli; ali ga ne podijeli pravo: zašto ga svinja zamoli, te joj dade samo slamu, a pšenicu svu uze sam, lisici ne
Rasrdi se lisica, pa otide na tužbu, i kaza im, da će im dovesti jednoga carskog čoveka, koji će žito pravo razdijeliti.
već svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od straa padne s kruške na zemlju, te se razbije i crkne; a lisici ostane sve žito i slama. XII. ĐAVOLSKA SLANINA.
1. Preko leda. 2. Ljeb u peć. 3. Zubi. 4. Pismo. 5. Rotkva. 6. Ovca i jagnje. 7. Most preko vode. 8. Žito. 9. Brašno kad pada ispod kamena. 10. Zvono crkveno. 11. Pijevac i rep mu. 12. Kazan. 13. Igla. 14. Paun. 15.
Onda se Brko vrati natrag. Čoek onaj sijući žito zaboravi za Međedovića, i uzme ga jedan put sa žitom u šaku, te metne u usta.
Jedan put iziđe na njivu da obiđe žito, a žito lepo, ne može lepše biti. Na to udari onuda jedan putnik pa ga zapita: „Čije je to žito?
Jedan put iziđe na njivu da obiđe žito, a žito lepo, ne može lepše biti. Na to udari onuda jedan putnik pa ga zapita: „Čije je to žito?
Na to udari onuda jedan putnik pa ga zapita: „Čije je to žito?” a on se prevari pa reče: „Moje.” U koji mah on to reče, žito se upali i stane goreti, a on kad to vidi, potrči za
” a on se prevari pa reče: „Moje.” U koji mah on to reče, žito se upali i stane goreti, a on kad to vidi, potrči za čovekom: „Stani, brate, nije moje, nego je Milice moje sinovice.
” I tako se žito odmah ugasi, i on s Milicom ostane srećan. 14. KO MANjE IŠTE, VIŠE MU SE DAJE. Bila tri brata, pa na belome svetu
” Lisica reče: „Ja ću svojim repom trniti pljevu sa šenice.” Svinja reče: „Ja ću ovijati;” aj | međed reče: „Ja ću žito razdijeliti.” Ovrhoše.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Reče nam sesti, | jesti, piti i veseliti se. Zapitaju nas kako je u Sremu žito rodilo, kako vinogradi i pročaja. I, tako, razgovaramo se lepo i ljudski, slušajući muziku i gledajući veselu mladež
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kad je jopet bila glad (1756), on je zakupija žito i proda ga dobro puku, a za dobit kupija je, u gornjem kraju, manastiru vinograde, koji danaske vride priko 30.000 f.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Baba Kata. Velika britva na dugoj uzici. Kokoške su joj iz krila kljucale žito. U onoj njivi porodila se ona seljanka. Na motici pored nje raseklo se sunce, i neka krvava gomilica...
nekoliko dana, da bi se dodvorio odu, ide na zborove, daje pare kafedžijama, odlaže seljacima isplatu dugova, obećava žito. Svakog dana gubi po nekoliko dukata samo da bi ugodio ocu. Sutra će mu sve reći.
Požurila je sa nabrajanjem grehova. ...Izlizanu volovsku potkovicu podmetnula na vagu kad je merila sveže žito i rakiju koju su kupovali seljaci. Koliko puta? Mnogo.
Stvarno, čuo je, psi su u Beogradu lajali kao u Prerovu na lopove. „Kako?“ „Pa umro je kad je podizao vreću da sipa žito u koš. Čobani su osetili da iz vodenice zaudara na paljevinu. Dozivali ga, on im se nije odazvao.
Dozivali ga, on im se nije odazvao. Ušli su u vodenicu i našli ga mrtvog pored koša. Pao je s vrećom, a žito mu se prosulo u nedra i oko glave. Prazan kamen se okretao i u trenju palio paspalj i ram od ambara.
Dešava se to.“ „Mučenička smrt“, rekao je Vukašin. „Lepa smrt“, rekla je moja mati, istresla mu žito iz nedara i pokrila ga guberom kojim se u vodenici noću pokrivao. Zvona lude i za trenutak lome sećanja.
Ili bi maljem razbijao led, samo da nešto radi i da se čuje lupnjava. Dobro je što mu to nikad nisam rekao. „U žito mi se zaklinjao da pamti oca, majku i braću. Nisam mu verovao.
Drhti. Tuđin je svoju voćku a njemu glog pored ognjišta zasadio. Žito će da ugine od palamide. A on se odrekao Vukašina, iz nasledstva ga izbacio, ni stopu zemlje mu nije ostavio, svome
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Kako kažete? - Cenovnik! Ta, za Boga miloga, knjige nisu roba koja se prodaje na krčmu i po težini kao žito i brašno. Cena knjige zavisi od kupca, njega treba pronaći, zagrejati, premesiti, pa iz njega izvući sve što se može“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
pa su tamo kupili pirinač, zrno po zrno, što je iz dve pune šake na sve strane prosipao narednik kao što se prosipa žito o Badnjem danu. A tamo u dvorištu bilo je vazduha i puno sunca i neba se dosta moglo nagledati.
Odjednom mitraljeska zrna počinju padati oko nas kao žito. I kad je izgledalo da je nemoguće koraknuti napred i kad vojnici pogođeni u masama počeše padati mi ugledasmo: kako
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Radio je sve seoske radove po skupoj nadnici, a kad nastane novo žito, kupovao ga je i snabdevao se na celu zimu. A čim nastane jesen, počeo bi terati drva u varoš na tuđim kolima, od čega
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jedanput iziđe na njivu da obiđe žito, a žito lepo, ne može lepše biti. Na to udari onuda jedan putnik pa ga zapita: — Čije je to žito?
Jedanput iziđe na njivu da obiđe žito, a žito lepo, ne može lepše biti. Na to udari onuda jedan putnik pa ga zapita: — Čije je to žito?
Na to udari onuda jedan putnik pa ga zapita: — Čije je to žito? A on se prevari pa reče: — Moje. U koji mah on to reče, žito se upali i stane goreti, a on, kad to vidi, potrči za
A on se prevari pa reče: — Moje. U koji mah on to reče, žito se upali i stane goreti, a on, kad to vidi, potrči za čovekom: — Stani, brate, nije moje, nego je Milice, moje
I tako se žito odmah ugasi., i on s Milicom ostane srećan. PRAVDA I KRIVDA U jednoga kralja bila dva sina; jedan bješe lukav i
— oma dida zapita. — Šta sam čuo i vidio? — Pa on njemu kaže. Čim je zaspô, a tu se stvorila šuma, pa žito i kukuruzi, pa ritovi i ledine, i sve tako raste i sve ima svoje misto i sve piva, a nigdi čovika viditi.
— To? Ta iđi, sine! — onaj će, al̓ se sin ne da, već odu tikve u uši i sve mu pokaže, i onda će: — Vidite: žito, voće, trava, svi imaju mista, svi žive srićno i pivaju, niko ne lomi drugom vrat, i čim su došla dva čovika, oma je
— Kako to, sine? — onaj još ne razumi. — Ta tako lipo! Eto, čovik ima pameti da vidi kako mu lipo žito đika i dite raste, al̓ ima pamet i da vidi da će umriti. — E pa dobro, al̓ šta ćemo onda raditi?
Voda je nabujala, te junak nije mogao preći. Na drugoj strani reke vidi neke ljude gde vršu žito, pa pozva jednoga od njih da mu pokaže gde u blizini ima most, jer i on želi preći na drugu stranu.
Jedan od ljudi uze lopatu kojom je vejao žito, pa otide pravo junaku da vidi šta hoće. Kad vide šta želi junak, pruži mu lopatu koja dostiže čak do druge strane, pa
na guvno i ugleda jednog starca koji je jednu nozdrvu zapušio prstom pa je duvao na drugu, a njih četiri čoveka veju žito. Junak upita ovoga starca zašto na obe nozdrve ne duva.
Ljudi mu objasniše: ako bi starac duvao na obe nozdrve, onda bi vetar odneo ne samo žito i slamu nego i njih sve sa guvna.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
najverniji i najvažniji sluga srpskog seljaka, a naj više u Banatu On poore sve njive u proleće, on preveze sazrelo žito sa dalekih plodnih pola na seoska guvna, kada dođe vreme žetvi.
seljak ne može tako lako prihvatiti, bez izvesne neverice, da poljoprivredna mašina može da kosi, povezuje i tovari žito i to samo pomoću dva konja kojaje vuku.
seljak ne može tako lako prihvatiti, bez izvesne neverice, da poljoprivredna mašina može da kosi, povezuje i tovari žito i to samo pomoću dva konja kojaje vuku.
Bilo mi je žao što idem jer veseli dani u Vojvodini nastaju tek posle berbe i kad provri novo vino. Zlatno žito je tada već sređeno, svinje su debele i zaobljene i spremne za bogatu trpezu.
Bilo mi je žao što idem jer veseli dani u Vojvodini nastaju tek posle berbe i kad provri novo vino. Zlatno žito je tada već sređeno, svinje su debele i zaobljene i spremne za bogatu trpezu.
Takođe mi je javljala da je Idvor bio strahovito prašnjav zbog duge suše, da je žito bilo slabo, a vinogradi još gori, i da sada Idvor nije prijatno mesto leti za bilo koga ko želi da neometano razmišlja,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Recimo u slučaju kada je Aranđel prvi put izgubio glavu pred lepotom svoje snahe: „Sav zadovoljan, posećivaše žito, što poče u dolini, u blatu, da niče, i misleći na nju, svu, posmatraše let tica, sunčajući se na lađi, pri čestim
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ratu je njegova zadruga dala sve što je imala: i ljude i zapregu i žito i opremu. Kad se počelo odstupati reklo se da sveštenici ostanu, a Arnauti mu obećali svoje prijateljstvo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
X Seći trnje, čupat’ korov, Pa sejati čisto žito: To j’ pred Bogom i pred ljud’ma Uzorito, plemenito. Al’ s korovom i sve čupat’ Što je niklo samostalno: To ja
Petrović, Rastko - AFRIKA
Savana izgleda oko nas kao zasađena. Kao da su to naši vođnjaci, a trava između tropskoga drveća liči na visoko zrelo žito. Žene prolaze kroz savanu sa kalbasima na glavama i jedva se vide iz bila.
Ujutru kuvanje, umivanje, polazak. Savana mestimično u cvetu, mestimično lelujava žuta i zlatna kao zrelo žito. Košute. Odjednom u daljini sivi kupasti bregovi koji se lelujaju: slonovi. Ovo je kraj za koji kažu da je pun lavova.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jedan pas ležao je pored izvora i dahtao. A u susednom dvorištu vrli su žito. Odatle su dopirali povici i čuo se šušanj slame ispod konjskih kopita. — E-e-e-ej, nane!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1843. Nikola Borojević OBILNI Nek’ neprijatelj svega što je dobro U čisto žito crni kukolj seje, Nek’ svaki drži ono što je dobro, Nek mrzost reži a ludost se smeje, — Ja i ti ćemo, mili srpski
Sve što mene okružava, sve to sa mnom tuži, a Borojević je pevao: Šta li ćemo bez novaca kod trulog krompira, Žito skupo, sneg na pragu, pakost ne da mira, Muze čame, revnost spava, narodnost se tuži, Sve što mene okružava, sve to sa
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Poslije dugog polusanljivog, drhtavog trzanja prevari ga san. Kad Jablan pojede žito, leže i on kod svog dobrog druga. Duboka strahovita tišina. Vlažna svježina širi se kroz noć.
Ti mene počestovô ovom čašom, a tebe Gospodini Bog svakim rodom i berićetom. Žito ti rodilo, kolo ti vozilo, i bakovi bukali kô u Relje Kneževića!“ I paše su mu padale na konak.
Teško, gusto, ovlaženo žito mračasto se prelijeva i povija. Zrela, jedra zrnca sa uzdrmanih klasova krune se i prosipaju po obući.
Odasvuda bije vlaga. Veče miriše i razlijeva oko sebe sladak, opojan miris. Miriše sazrelo žito, mirišu modre, nabubrile šljive kroz poblijeđelo, pospano lišće, miriše miloduv i bosilje — sve miriše i odiše snažnom,
vakat — vreme, doba valija — „sultanov namesnik, guverner pokrajine u turskoj carevini“ varićak — „drveni sud za žito; žitna mera“ varica — „žito što se vari na Varindan, dan sv.
— „sultanov namesnik, guverner pokrajine u turskoj carevini“ varićak — „drveni sud za žito; žitna mera“ varica — „žito što se vari na Varindan, dan sv.
— zapaziti, uočiti ukabuliti — odlučiti; pristati ukopacija — okupacija ulček — „starinska zapreminska mera za žito, brašno i sl.“ Učiti — ovde: čitati; govoriti S. Š.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Na Spasovdan, u Crnoj Gori, prekrštaju svako žito zelenom bukovom granom (ako nema leskove), i kite bukovim granama tor i kuću (SEZ, 17, 181; u okolini Niša na
Zatim prilepi sveću na vrbu, žito i so prospe pod nju, pa beži kući bez obzira (ŽSS, 279). Ko pati od glavobolje, načini toliku voštanu sveću da je može
Kad se seme prvi put iznese na njivu, ne sme se u kući variti žito ni varivo (BV, 10, 1895, 90); takođe se u to vreme ne sme puriti k.
L. mladicama zapreće se česnica, i te mladice meću se posle u žito (Begović, 92; SEZ, 32, 370; 17, 134); l. prućem podstiče se badnjak (SEZ, 17, 134); u Bosni čak p badnjak može biti od l.
V. Ivanjsko cveće. PROSO Hіrѕe (panіcum mіlіaceum). Proso, sitna proja, žito (Šulek). Nekada je bilo glavna hrana; docnije ga je, kao i u ostaloj Evropi (upor. Schrader, Reallex., ѕ. v.
Daje se u mekinjama stoci oboleloj od prostrela (SEZ, 17, 581). PŠENICA Weіzen (trіtіcum vulgare). Pšenica; »žito«. Reč je praslovenska. Naši preci poznavali su je, možda, još u preistorijsko doba (grčki σιτον = naše »žito«?).
Reč je praslovenska. Naši preci poznavali su je, možda, još u preistorijsko doba (grčki σιτον = naše »žito«?). U religiji p. je glavni žrtveni artikal, i to ili kao samostalna žrtva, ili kao predžrtva (πρόθυμα).
zemljani sudovi gde je bilo zasejano i žito), upor. ‹Pauly-Wіѕѕowa, 1, 385 id; Roѕcher, LM, 1, 74; Mannhardt, WFK, II, 279 id>.
Za slične skaske, gde ponekad takođe Bogorodica interveniše, upor. Bolte—Polívka, III, 417 idd). Da je nekada žito bilo mnogo krupnije (»kao kruška«), to je locuѕ communiѕ u pripovetkama o starom dobrom vremenu (upor.
DA, ѕ. v. Leіn›). U vreću, naprotiv, ne treba metati ništa garavo (»da se žito ne izglamniča«, SEZ, 32, 9). Ponekad se seme meće u čaršav koji je bio na božićnoj trpezi (ZNŽOJS, 12, 298).
U niškom srezu kad se ovrše poslednje žito, pored ostalih magičnih radnji, kroz probušen s. sipa se pšenica, i posle se taj s. ostavlja u žitnici (SEZ, 17, 20 id).
jagnje o Đurđevdanu, pre no što će da bude zaklano (SEZ, 16, 137), i (stoka) pred početak opšte muže (SEZ, 19, 328); žito, pred sejanje (SEZ, 16, 258), svadbeni kolači i svatovi (SEZ, 19, 178), sofra o slavi (SEZ, 16, 124 19, 198), o Božiću
Ćipiko, Ivo - Pauci
Po dvorištu kokoši, patke i guske lepršaju se i lepeću krilima, sa prozora gospa Pava, žena gospodareva, baca im žito; ona se time preko dana često zabavlja. Rade iziđe na ulicu, gazi po čaršinskom blatu, tražeći gdjegođ da kupi jabuka.
Gaze po posutoj slami, na kojoj je žito raslo i koja se zimi blagu polaže, i prilaze k božićnoj vatri. Pali se božićna svijeća, zalaže se mrsom i — počima
— Vidi, — veli svome drugu, drugome dječaku, a oči mu sjevnuše, u njoj žito živo, mogao bi ga sijati!... Uze balegu u ruku i, držeći je u ruci, oklijeva da je u vreću strpa, kao da mu je žao.
Stari Ilija pod zimu prodade gazda—Jovi žito i sijeno, kao i svake godine. Ostavio je samo toliko koliko mu se činjaše, onako po prilici, da će preko godine kući
Mišljaše: za sijeno biće blaga zima, a ono okrene oštra i snežna, pa u najbolju ponestade sijena, a za žito nije računao na kokoši i krmad, kojima bi se stara Smiljana u ljutoj zimi smilovala i pregršt po pregršt bacala da ne
Tako Ilija pod zimu jevtino prodavaše, a usred zime i ljeta za skup novac kupovaše i sijeno i žito. Kad Rade dođe u varoš gospodaru i zatraži žita, gazda Jovo udari mu u obraz, veli: — Ne mogu ti, sinko, već davati
A kada ga neko sretne ili stigne u putu, čisto ga stid kada mimo nj prođe; valjda će se onaj dosjetiti da je u varoš po žito pošao, a prazan kući se vraća. — Teško je, — pomisli — dok u varoši davaju, a kad prestanu davati, da bog učuva!
— Teško je, — pomisli — dok u varoši davaju, a kad prestanu davati, da bog učuva! Žene iščekuju žito, pa, dok čuše baktanje, iziđoše pred kuću. — Zar nema ništa u gospodara? — upita stara svojim suhim glasom.
—A koliko je? —Što je vajda da ti kažem! ... Ni ja tolike sile ne mogu da smislim... Valjalo bi novac mjeriti kao žito na varićake! No zlo sluti! ... Satjeraće nas sa topraga... — izgovori tiše i časom ućuta.
Čvrsto odluči prodati: i žito, i sijeno, i suvu ovnovinu nad ognjištem — jedini mrs u kući; čak ne poštedi ni krave, djetinje hraniteljice.
Posjedavši neko vrijeme, odluči da pođe po selu da pazari žito i ostale noćas smišljene stvari. Diže se i otvori vrata.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Popravljaju krovinjare, plotove i košare, seju žito i sade povrće. Morava je ostavila po dolini plodni naplav. Retko je koju njivu zasula krupnijim šljunkom, gotovo svuda
Zatim je ovce razmenjivao za krave, svinje, žito, mast, med, kožu, sukno, vosak. Ne znam šta ga je teralo, korist ili zabava, tek on se pretvorio u veštog trgovca i
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Uze mene ovako grubu i ružnu, a da sam htela, držao bi me kao kraljicu... „Volim te, Nolo, ovaj, kao žito! da znadeš!” — tek mi rekne. A žito je opet voleo kao čoveka.
„Volim te, Nolo, ovaj, kao žito! da znadeš!” — tek mi rekne. A žito je opet voleo kao čoveka. Drugi bogataši propuštaju kroz prste dukate, a on se kao dete raduje kad mu kroz prste mili
Drugi bogataši propuštaju kroz prste dukate, a on se kao dete raduje kad mu kroz prste mili žito. U sebi mrmlja: „Ovi mali golicadu, ovi krupni šuštu, a rumenika je k'o od somota, svileno joj brašno, i svilena i
Kao da spavaju, kao da su u zanosu... Sve nam je, Lekso, slabo: i domaćin, i konj, i žito. Stvari u kući i u stajama popuštaju. Svaki čas nešto pukne, i složi se na zemlju kao da mu je duša izišla...
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Roditelji devojke učtivo goste dočekuju, vode ji u najčistiju svoju sobu. Tu se razgovaraju kako je žito u Banatu. Devojka, međutim, donosi šljivovicu i goste poslužuje. Ona je taki bacila oko na mladoženju, kao i on na nju.
Petrović, Rastko - PESME
kriška će obraz cure da zarudi, U neveste zategnuti bedra: A pozno u noć kad sve spava, Dok zvezdani slap sliva se na žito, Julije Cezar, moj prijatelj kroz vekove, Pogledom me kao svetom vodom krštava, I priprema na dela junačka.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
STRAŠILO Kao osmeh zaljubljenog širila se ravnica od jednog do drugog kraja neba. Zlatilo se u njoj žito i bostanište s mirisnim brežuljcima lubenica i dinja, a sred bostaništa živeo Starac i od ptica i dečaka ga branio, ne
— reče. — Šta sam mogao, stari? Dozvao si me svojim mislima. Rodio bostan ove godine, vidim, a i žito već rudi. Davno nisam video takvo! — Kako da vidi žito onaj koji u žene i u dno čaše gleda?
Rodio bostan ove godine, vidim, a i žito već rudi. Davno nisam video takvo! — Kako da vidi žito onaj koji u žene i u dno čaše gleda? — ljutnu se Starac, rešen da više ne razgovara.
Šantić, Aleksa - PESME
1908. POGREB Povija se žito. Mirno, u dnu sela, Uskom starom stazom, što na groblje vodi, Za ubogim odrom mala pratnja hodi — Preplanula lica i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Oštro gledaj, a oštro besedi, oštro agu na mejdan zazivaj! To je ono Njegoševo mlado žito kome je vekovima dolazila žetva pre roka.
poništavaju njegovu nasilničku ulogu u odnosu prema sirotinji kojoj car šalje zaštitnika u Marku Kraljeviću (dabome, kao žito se iz same pesme vidi, cara na to podstiče i „carevina blago“ koje Musa ustavlja sebi).
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Mali čobančići zaigraju se gdjegod na poljani, a ovce i goveda začas provale u nečije žito pa sve izgaziše i popasoše. Čitavo selo digne onda viku na poljara da slabo čuva seosko dobro, a poljar — kud će, šta će!
Oni su bili desna ruka okupatora. Umjesto njega i za njegov račun oduzimali su oružje, vojničku spremu, žito, stoku, premlaćivali i mučili ljude, palili kuće.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I staro do staroga žito će vam biti i preticati i ono poodavnašnje ispred novoga će izručivati. I kade dobro ovo vreme dao nam je Bog; za našu
našu hranu ovo seme čvrsto i jakostno: sejanja svakoga i razlikoga viđena: pšenicu čistu, ječam, zob, proju i ostalo žito prihvatno za našu telesnu potrebu i životinju, i vidimo poljske ustalce gde rade o tom i trude se od rana do
A mi, što velim da sejemo u suhoj sobi, pod strehom, gde kiša ne dohvata, — to duševno žito svud se može sejati! I po kuća i po podrumi, po tavani, po ćileri, po košara i na snegu, na mrazu, na ledu, na velikoj
OSVAJANjE UNUTRAŠNjIH ŽITNICA Nejma ni sejanja toliko, a ki hambara za žito, ni gumna spraljena, a ni srpa valjala; ki pune rukovedi, ni cela snopa, a stoga zdenuta ni od korova!
Bijahu oni svi na žetvi, žnjahu i vezahu žito u snopje. Jedne noći sni on san i sutradan kaza im što je snio. »Video sam, reče, vaše snopove gde se pokloniše svi
Božjom voljom Josif bi u Misiru gospodin te za berićetnih godina tušteno žito skupi po svoj onoj zemlji i snese ga u Jegipat.
Čuše da ima u Misiru na prodaju žita, digoše se s tovarima, odoše tamo i dođoše pred Josifa, jerno on sam pozor na žito imadijaše merkajući mu kud se što raznosi, da se vrlo ne razmeće. Raspita ih on ko su, od kuda su, što li traže.
I pak sejati žito a ništa nejmati da požnje, i kud sije da mu raste škalj i trnje, kukolj i glavnica se promeće. Tako i voće i vinograd
Izaradi toga nebo će vam se zadržati od rose i zemlja oskuditi rodom. Pustiću vam rđu na zemlju, na gore, na žito i na vino, na voće i na sve što god zemlja iznosi; na vašu stoku i na sve poslove vaše o čemu god se trudite i radite.
živo što je god sastaljeno od mesa i krvi, to sve stari i grubi i sve prohodi i nestaje ga s ovoga sveta i ka zrelo žito u svako se dobi požinje i zbira se.
Jer ja svoj posao poslujem, svoju podužicu isplaćam; kopam i orem i čisto žito sijem; a njiva, ako rodila, ako ne, o tom nije mi mnogo brige.