Obradović, Dositej - BASNE
upotrebimo da nas mnogi rado imaju, ljube i počituju, a k tome inim putem ne možemo dospeti razve opštestvo u kojemu živimo kako sebe i, gdi nadleži, više nego sebe počitujući, ljubeći i o njegovoj opštej polzi trudeći se.
smo blagodarni jedan drugomu i svi skupa večnomu Tvorcu, s ovim sveštenim srodstvom sojedinjeni i ovde blagopolučno da živimo i večnog života dostajni da se pokažemo.| 136 Konj i zolje Dobar konj na vojsci ubijen — počne trunuti.
A je li ikada moguće da vi lepše pojete od nas, koji po sto godina živimo?“ To rekne, pak odleti na visoko drevo, i počne iz svega grla krâkati.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sav je cepteo kao u groznici. — Probratime! Neće ona biti Lazareva dok mi živimo! — reče Zeka uhvativši ga za ruku. — A kako si ti to saznao? — upita Nogić Devu. — Eh, kako!... Ja moram znati!...
Jelica obori glavu. — Ne saginji glavu, ženo moja! Tako je doba u kome živimo. Ne samo ljudi nego i žene treba da budu junaci!... Ovde se ne bije junak s junakom nego dušman s dušmanom!...
Dučić, Jovan - PESME
Preko reke koja je delila ove dve zemlje razgovarahu dva čoveka: — Mi živimo u mraku a obožavamo Sunce koje neće da nas ogreje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Eto, da mi je ko u Karlovci rek’o: »Uzećeš Sidu!« »Kakvu Sidu!?« rek’o bi’ mu ja... E, a vi’š sad kako lepo živimo... — E, pa dabo’me! Uzmu se što kažu,... i koji se nikad ni vid’li nisu, nit’ voleli, što kažu,...
— Pa, zaboga, Perso, trideset skoro godina živimo k’o prijatelji! — Ne trideset, Ćiro, nego trideset puta trideset da je, pa neću da znam!
« I pravo je i kazao. Zasad nam, kaže, prašta, al’ nam je sovjetov’o da odsad u miru i lepom soglasiju živimo. A njemu prašta pokušanu prevaru. — A zar ga je hteo prevariti?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ja radim na mašini i lepo, da vidite, zarađujem. Mogle smo obe divno da živimo, pa i da se obučemo, Boga mi, bolje nego neke gazdinske. — Dede posle, dede posle? — vrpolji se nestrpljivo ogreѕѕe.
Veli: „Draga moja Nato, ja bez Dušana ne mogu, i mi smo se zdogovorili da živimo u Beogradu. Tamo je velika varoš i niko nas ne zna. Venčaćemo se, ne brini i oprosti, tako je moralo biti.
Tako živimo sad, baba njen unuk od ćerke student, i ja, nas troje, nas tri buduće plakate. I ova baba, koja će od nas troje prva
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič onda nije pitao dalje. U njegovom srcu pevala je sad mala tica: Rosija! Rosija! Tih dana, svet u kom sad živimo, bio je počeo tek da se stvara.
Božič mu reče da je sve to lepo i krasno, ali da Pavle brblja o deci, a dece nema i decu ne zna. Živimo, kaže, u vremena franceska, golišava, pa se kapetani, na celom svetu, pa i u Austriji, sa ženskinjem igraju, na postelji.
svoju sudbu izbegao, a život nije naručen, nego je to, što nas snalazi, bez naše volje, i ne onako, kako bismo želeli. Živimo, plačemo, smejemo se, kad kako.
Teodosije - ŽITIJA
Njegovo smo stvorenje, i za njega živimo i jesmo, i osim njega za Drugog Boga ne znamo. Njemu i pripada svaka slava, hvala i veličje, čast i poklonjenje, zajedno
Nušić, Branislav - POKOJNIK
NOVAKOVIĆ: Gospodine, vaša bivša žena preudala se legalno za mene i mi danas živimo u jednom srećnom braku. Ne vidim na osnovu čega vi toliko apostrofirate moju ženu i na osnovu čega joj se obraćate?
SPASOJE (prvi se pribere i vikne za njim, iako je Pavle već otišao): Ali i mi hoćemo da živimo! Anto, potrči za njim i dovikni mu: i mi hoćemo da živimo; i mi hoćemo da živimo!
Anto, potrči za njim i dovikni mu: i mi hoćemo da živimo; i mi hoćemo da živimo! Zavesa DRUGI ČIN Lepo nameštena soba u Spasojevoj kući.
Anto, potrči za njim i dovikni mu: i mi hoćemo da živimo; i mi hoćemo da živimo! Zavesa DRUGI ČIN Lepo nameštena soba u Spasojevoj kući.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- šaputao sam joj u kosu i preplašio je do ludila. - Trebalo bi da živimo sto godina da bismo obišli sve to, Bodo, i da imamo i novac pored svega!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Darivao sam je sa dvadeset i četiri dukata. Izvučem posle dišpensaciju i venčamo se, i tako dosad srećno živimo. Kupio sam joj posle jedan đerdan od bisera, šest nizova kao grašak, dao sam za njega šest hiljada forinti, istina crni’
Armicijaš izvadi novce, hiljadu forinti, i pruži gospodaru Sofri. — Evo novci, amo kvitu natrag. Mi Poljaci živimo, a pokraj nas i drugi. „Neh žiju Vengri”! Gospodar Sofra radostan izvadi kvitu, primi novce i turi u buđelar.
— Šamika pobledi. — Vi niste katolik, pa znate, kako smo mi stari ljudi, mi hoćemo sa našom familijom da živimo i umremo u našoj veri. — Pa vera tu ne smeta ništa. Frajla Lujza zadržala bi svoju veru i kod nas.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
a kad se umire, umire se kao pas i konj. Pri tom pokuša da ustane i da pođe. Duše nema... kao što ni Boga nema... živimo uzalud... prah... smert... prazdne reči. Tada biskup skide sa njega svoje hladne oči i naježen pogleda u noć.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Ovo naseljeno mesto? – Mi živimo ovde i ništa nam ne fali. – Dobro, ljudi, hoćete li mi pomoći da izvučem kola? – Zar ne vidiš da smo stari?
Možda hoćeš da me smestiš u neku ludnicu pa da se lepo provodiš sam? – U ludnici već živimo. – Bolje bi ti bilo da se malo pogledaš u taj retrovizor! Vidi samo što si napravio od sebe?
gde oduvek i živimo!« — Bogu hvala što ne nastavih da pišem pesme posle gimnazije! — reče veterinar svom društvu. — Evo kako bih završio.
Matavulj, Simo - USKOK
velikoga, ima, vaistinu, i dobra, kakva nema, može biti, u bijelome svijetu, ima ljubavi bratske i sloge u brastvu! Živimo i ginemo jedan za drugoga, dijelimo dobro i zlo, pa se svakome čini da ima devet života, a ne jedan!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pošto živimo u vreme kosmičkih letova i industrijske revolucije, deci bi trebalo ponuditi takve i slične motive. Ismevano je neuko,
Nama, koji nismo ponosni zbog činjenice što živimo u ovom veku, to daje podstrek da se za časak kritički pozabavimo povlašćenim položajem, koji dečja knjiga danas uživa.
Svojim podvigom oni nas uveravaju da je plemenitost jača od uslova u kojima živimo, i da visoki moralni ideali mogu ponovo da se osvoje i potvrde samo u slobodnom, otpadničkom nadahnuću.
Mnogo je simbola u javnom i privatnom životu, i sve je tako prostrano, tako zauvek povezano, da se često zapitamo: živimo li to svoj, ili nečiji tuđi vek, i nismo li, ipak, davno nekad, obišli sva mesta našega života, dotakli sve granice
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Hoću da kažem, ako je ovo gde mi živimo pravo mesto, onda ono mora imati i pravu modu za sebe, je l' tako? Mislim, modu u kojoj će se osećati sve one
Kako šta je s nama? Pa, mislim, kako se ovde uklapa taj vaš hepening, kad mi već toliko godina živimo u čistom hepeningu!
Ogovarali bližnje. Držali se za ruke. Grebali se o slušanje ploča. Zamišljali da je kamin samo naš i da živimo tako negde na kraju sveta, recimo u Košutnjaku, i da nas je baš briga za ostalo čovečanstvo!
— Izvinite, kod nas je ovde skromno, obično ... — kaže mi vlasnik vile. — Živimo onako, po seljački... Raskomoti se, curo... Proveo me je kroz desetak soba. Ovo je living-rum!
Bazajući tako po varoši potpuno bez veze, razmišljala sam o seksualnoj epohi u kojoj danas živimo. Svet je načisto izludeo za erotikom, na časnu reč. Uzmite samo, na primer, slučaj moje bakute!
Imamo zbog čega da živimo, imamo šta da čekamo! I tako sve do komunizma, kada će, po rečima moje istoričarke, svaki dan biti praznik!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Vidim kroz to komad neba. — Šta je to što nosite? — Za hvatanje jegulja. — Imate jegulja u jezeru? — O, mi naročito živimo od njinog hvatanja. — Ali nema nijedne reke, ni koja utiče, ni koja ističe iz jezera? — Nema.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Nećemo se vratiti krovovima grada, na visoravni živimo međ zvezdama, vojske nas neće naći, ni orlovi, ispolin jedan će sići među nas i nju obljubiti dok ja budem gonio
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA (prgavo): Ama, šta ste se tu zakačili za pokojnikov nos, kao da je to glavno. Gledajte vi od čega živimo, a ostavite se nosa. (Agatonu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ja sad moram da vam se sam naturam, pa ću lepo kod jednoga četvrtkom a kod drugoga nedeljom. Da živimo, brate!... — Nama izvolite svakad nedeljom, prihvati Ljubica živo. A i inače, kad god imate vremena...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Ko si ti da mi zabranjuješ? VASILIJE: Pa valjda i mi od nečega treba da živimo! DARA: Ako ćete da živite, kopajte grobove! Bar tog posla ima danas na pretek!
JELISAVETA: Nama su tantuzi napoleondori! VASILIJE: Živimo u nacrtanim kućama! FILIP: Pa šta? SOFIJA: Filipe, molim te, samo ti nemoj ništa da objašnjavaš!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Do nas stižu prve vesti o katastrofi austrijskoj na Balkanu, ali mi na to više i ne mislimo. Živimo kao da smo na Mesecu. U mom pansionu nema više mog Birimca, ni Marijete Loriol, na spratu.
da bih ga razveselio, kažem mu: „Prodaj, Milošu, jednog od onih tvojih ajgira u Bašahidu, pa hajde sa mnom u Pariz, da živimo tamo kao što smo živeli u Beču.“ Veli, ti ajgiri su crkli davno.
mi: Ako zbilja mislim da živim pesničkim životom, da odemo iz Pariza, nekud u Bretanju, na primer na ostrvo Uesan i da živimo u nekoj kuli svetilji. Meni se to, tada, činilo jako komično. I ludo. Danas mi se čini sasvim razborito.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
ludi se otimaju da se sami ne bi raznežili, i viču: „Dobro, hoćete li da i dalje gladujemo u ovom prokletom kraju i da živimo po ovim udžericama?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Starinski čovek: miran, tih, prost kao i mi, pa nam to mnogo više godi. Tako ti mi lepo živimo s njim, slušamo ga, pa se osećamo da smo odvojeni od ostalog sveta.
Gospode Bože milostivi i sveti Atanasije, slavo moja, i svi Božji ugodnici!... Ne živimo zajedno od juče, braćo moja.... Ovo je već deveta godina... i svakad se znalo da sam ja đakon: mlađi sam, pa to mi je..
Ali opet se čudim onoj neobičnoj promeni kod moje bratije: kako me to odjednom svi zavoletše! Tako i mi živimo mirno i slavimo Boga: ja se po malo oporavljam, a moja žena posluje po kući.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— »Jeste, milo mi je«, veli drugi, »da se kucnemo«. — »Da se kucnemo i, što kažu, družeski odsad živimo!« veli prvi, »a baš mi je milo što sam se pozn’o s tobom«.
Stvar nije propala, i mi se onda nemamo ni za šta plašiti od suda potomstva. Dobro je! Razumeli smo vreme u kome živimo.
Rakić, Milan - PESME
Njih danas, Gospo, gusti korov krije, A mi, sa našim sitnim navikama, Živimo mirno dalje, blago nama, Kao da nikad ništa bilo nije...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Iako je zemlja pouzana, dvije vjere mogu se složiti, kâ u sahan što se čorbe slažu. Mi živimo kao dosad bratski, pa ljubovi više ne trebuje. KNEZ JANKO Bismo, Turci, ali se ne može! Smiješna je ova naša ljubav.
Pandurović, Sima - PESME
Što živimo duže, vezani smo čvršće. Ti si tamna težnja nagona i žudi I razblude moje, kad na meni dršće Sve, a pohota se počinje
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Od Kosova nijesmo nikad, jer među nama i njima nije kavge goleme ni bivalo, jer naši stari izginuše, jer pregnuše, a mi živimo da trpimo. 4 DVIJE MEGDANDžIJE — Jesi li ti iz Drine? — upita momak momka na sijelu. — Jesam, a što me pitaš?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
njima na jedan put iznenada javiti, nego ja otidoh k njima da im se javim i da im kažem da smo došli k njima da s njima živimo, a ti me pričekaj ovđen pod ono drijevo, te je od suhoga | zlata a perja su mu biserna; ma pazi, bez velikoga svoga
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zbog toga su ga mati i otac ostavili. I sada mi, Katići, slučajno živimo. Morao sam ranije to da znam. Bog me je Đorđem opomenuo. I Vukašinom.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Znači da je vazduh spolja utiskivan u bure“. „Sigurno“. „A čijom snagom?“ „Živimo, dragi gospodine, na dnu vazdušnog okeana, koji pokriva celu Zemljinu loptu, naleže na nju kao teret čija ga vlastita
“ Lavoazije se nasmeši i reče: „Razumeli ste: vazduh u kojem živimo i udišemo ga mešavinama je dvaju sasvim različitih gasova.
“ „Pretpostavite da kakav rat, revolucija ili stihija prirode unište sva naša merila dužine“. „Vremena u kojima živimo dozvoljavaju takvu pretpostavku“. „E, pa vidite: naš francuski metar je takva prirodna jedinica.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Znaš li šta kažu ovi jadni ljudi? „Mi još jedino živimo iz radoznalosti za sudbinu ovog nesrećnog naraštaja. To je nova haljina egoizma, istina, ali glavno je oni hoće da žive.
Posle diže glavu: — Muf jeste li videli? Tri godine a... a... a svi od njega da živimo. Sekula je pustio bradu, prerušio se, mučno bi ga bilo poznati. Omrznut je u svome društvu, ali ga se ono boji.
I ti treba da znaš, draga moja, da način našeg života ne može ni ostati kao u provinciji; mi sad živimo u prestonici, draga moja, u prestonici.
Prinuđeni da živimo čisto, ovo vreme, sve u duhovnim preokupacijama i sve u mukama mi smo poredili sa njom koja je bila zbunjena i, moraš
nego pusti me da se k'o poslovan čovek odmorim i izduvam, pa da sutra rano zaogrnem rukave i zaradicu svoju, od koje živimo i životarimo, odradim. Ne padaju nikome pečene ševe u usta, jesi li me razumela?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
iluzija kao i svojih razočaranja, svojih radosti i svojih muka, svog ponosa i svog stida (onog osobitog stida što živimo, koji katkad zna da tako određeno zavlada nama). Na koncu, sasvim shvatljivo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Neću više tako da se potucam — odgovori ona odlučno. — Hoću da idem svuda s tobom. Ali... ovako ne možemo više da živimo, nego da se venčamo. — Šta? Kako ? — zapita začuđen Đurica. — Hoću, velim, da mogu slobodno pogledati svakom u oči.
— Znaš da ćemo da se sklanjamo, da se negde nastanimo, pa da živimo... U taj mah nešto šušnu više njihove glave. Oni ne opaziše, ali Pantovac lagano podiže glavu i oslušnu, pa, kad se
— Što ti meni ne kažeš kako živiš, imaš li dobre zarade, pa da se uzmemo, da me vodiš odavde... da živimo zajedno.. — Odistine, zar bi ti živela sa mnom? — Što da ne bih, samo neću u selo, nego u varoši.
— Odistine, zar bi ti živela sa mnom? — Što da ne bih, samo neću u selo, nego u varoši. A imaš li ti novaca da živimo lepo ?... Ja nisam naučila da radim. — Lako je za novac.
Samo neka ga Jula dobro uzme u ruke! — Za nju ti ne brini... — Carski ćemo da živimo, samo vi žene pamet u glavu! A Đurica nije mislio ni o čemu; predao se sav ovom bezbrižnom i veselom provođenju,
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
dok se ne ukloni uzrok njegovog ponovnog javljanja a to je po poslednjim analizama ogromno prostranstvo planete na kojoj živimo.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ali treba učiniti bar nešto: dati ma kakav prinos. • Živimo u vremenu u kojem su gotovo sve kulturne i nacionalne vrednosti (da političke i ne pominjemo) dovedene u pitanje.
Zato su za nesigurno vreme u kome već živimo potrebni tihi i strpljivi radnici. Čak ni naša njiva neće biti naša ako je ne budemo obrađivali, a da ne govorim o onoj
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
a kad se umire, umire se kao pas i konj. Pri tom pokuša da ustane i pođe. Duše nema ... kao što ni Boga nema ... živimo uzalud ... prah ... smert ... prazne reči.
Miljković, Branko - PESME
očiju mrtvaca čije reči zalud smo hteli da nikad ne odu sa zemlje sve smo zaboravili osim svoje vlastite smrti koju živimo molitva Treba se moliti smrti za svoj život a tišina će sačuvati skamenjene lobanje za kišu lica i neba za vrata od
MORE PRE NEGO USNIM Svet nestaje polako. Zagledani svi su u lažljivo vreme na zidu: o hajdemo! Granice u kojima živimo nisu granice u kojima umiremo. Opora noći mrtva tela, mrtvo je srce al ostaju dubine.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U poslednje vreme postali smo nestrpljivi i razdražljivi. Ljutimo se za sitnice. Nas nekoliko živimo već godinama na ovom ćuviku, na usko ograničenom prostoru, izdvojeni od sveta.
— Jest, jest... Kazali su mi da ne govorim da mi je ona sestra jer se posle posetioci od nje okreću... A mi od toga živimo... Takav je posao. U njenom glasu bilo je nečeg ledenog.
— Eto, da vam dokažem... — Dokaz! — gledala me prezrivo i mahala glavom. — A šta vi mislite... mi živimo od vazduha? — i ona klimnu glavom. — Oprostite! — Izvukao sam novčanik. Ona primi novac.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— KATUNOVIĆ: Ali da jošte živi osvetnik! PRVI SERDAR: Živimo jošte mi! DRUGI SERDAR: Još su nam oštri mačevi! KAP. ĐURAŠKO: Reč vi je plam, braćo!
Ćipiko, Ivo - Pauci
A da je i boba! — I on se nanovo obrne k Ivi i gledaše mu smijući se ravno u oči. — Bože moj, zašto mi živimo! Sve je za vas! Rđava rana do boga, a ubi trud! Pa i ono nevoljne nadnice valja kod vas sarčiti.
— — Ako ćete, i nije!... Ča ćemo? Valja da i mi živimo ... — Ma ovdje ste se rodili ... — Svudi je život di se žive od svojih trudi, — v s očitim uvjerenjem odvrati
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pa zar će nam više iko verovati da smo mi monasi glasonoše božije pomisli? Možemo li reći: živite onako kako mi živimo, bojte se Boga onako kako ga se mi bojimo, postite, molite se, oplemenjujte svoju besmrtnu dušu? Narod je prost.
izvor svih naših dosadašnjih stradanja, jer se ne bi tako odvratno postupilo s nama da ništa nismo znali, i pokušali da živimo od lova i zemljordnje kao poslednji zatucani sebri što žive. Dimitrije me pogleda i osmehnu se.
te, Prohore, zbog toga da nas podučavaš životu, šta tu ima da se uči, sve što je potrebno da činimo mi to i činimo, živimo, a za učenje kako treba živeti nemamo ni volje ni vremena.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ - „To si i zaslužio!“ prosikta njegova žena. „Nisam li ti govorila da se ne primaš tog bednog zvanija! Od čega da živimo? Od vazduha? A moramo već i da pomišljamo na opremu i udomljenje naše Regine. Da li si ikad na to pomislio?
Iz njih se stvorio kameni ugalj, a od tog poklona prirode mi danas živimo udobno, uživajući sve blagodeti razvijene tehnike.
Stanković, Borisav - TAŠANA
dakle, da bi vi, živi, što više poživeli... SVI (upadaju): Hoćemo, dedo! Kako da nećemo da živimo. Samo ti nam kaži, pouči...
SVI (odobrovoljeni Mironovom razneženošću): Hoćemo, dedo, hoćemo. Kako da nećemo da živimo? HADžI RISTA (od radosti umalo ga ne poljubi u ruku): Hvala, dedo! Tako nam govori.
Tako nam govori. Tako hoćemo da vidimo da si i ti međ nama odobrovoljen. — Tako! Hoćemo da živimo, kako nećemo da živimo? Evo ja, star sam, pa koliko puta dobro, slatko jedem, pa i pijem.
Tako nam govori. Tako hoćemo da vidimo da si i ti međ nama odobrovoljen. — Tako! Hoćemo da živimo, kako nećemo da živimo? Evo ja, star sam, pa koliko puta dobro, slatko jedem, pa i pijem.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ako ko, ja Švabe ne volim, govor im ne volim; veru im ne volim; jela im ne volim. Ali, eto, živimo s njima... A kako čujem, bilo je da su i oni kupovali srpska imanja, i teškali se da je s tim jedan Srbin manje.
” A što se tiče neke prisne porodične sloge, nije, moj Pavle, ni kod nas slavno. U tri mala sobička živimo četiri generacije.
To je ono što ti lepo kažeš: čovek čoveku smeta... Pa, ipak, Pavle, — to je opet ono što ti ne znaš — svi živimo, i svako živi svoj život!
— Ta ti je reč odlična, Branko. Roditelji su druga generacija. Mi s njima živimo uglavnom samo detinjstvo i mladost. Sav ostali život je među drugovima, među savremenicima.
Ali kao i drugi Jevreji, mislim da nemam dovoljno lične ličnosti. Sudbina naša ne dopušta nam da živimo za isključivo jednu, čisto privatnu stvar. Paradoksalno zvuči ali ja bih rekao da čisto „luksuznog” Jevrejina nema.
„Lep je život, slava Bogu što živimo!” i Georgije Spida sve otskače u hodu, oseća se bezmalo besmrtan. Onoga dana, kad je išao u vinograd i prolazio
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Valjda i zato što čovek izbegava tegobna zbivanja, te su ona ređa, a stoga i upečatljivija. Ali mi sada u njima stalno živimo. I kao po nekoj postupnosti, naš život svakim danom postaje sve teži i mučniji...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (malo toplije): Jeste, Magdo, verno si me služila. MAGDA Služili smo, gazdo. I sada te služimo. Živimo u tvojoj kući. I evo koliko te volimo i poštujemo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kakvo li je sjednačenje svetloće s mrakom? A mi smo ta ista prava pomrčina, zato i u grobnomu mraku priličnome nam živimo se. A ti si taka svetloća u kojojno nikakve ni senke mrcajuće nejma.
Kako to ni ovi ni oni ne smatramo sebe kako se živimo! ... Tko te hrani? Ne orač li i kopač? Da ih nije, kako bi se ti, gospodičiću, živio?
»E, vele, s ljudma se mešajući živimo, inače nam ne može biti! Gde se ljudstvo mnogo sastaje, onde je i o svačemu dogovor!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Oni nama prosto ne daju da živimo! — tužio se taj gospodin advokatu. — Oni žive — buditeboksnama! Ništa ne kupuju na pijaci!...