Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
A oni ti upali. Čulo se spolja kako ona iznutra zapomaže! A straža je posle privela ovoga njiovog! (Filip je živnuo, kao da je primio poruku. Primećuje na stolu drveni mač, uzima ga, i sigurnim korakom napušta scenu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Onda je, u jednu zoru, pred jesen 1803. godine, video doba neviđenih okršaja kako nailazi, a zmaj u njemu je živnuo. U toj predjesenjoj, prosvetljenoj zori priznao je sebi, sav zbunjen, da on i jeste car zmajeva, tek sad, iako već i
I, dabome, neka knjižara: zašto da i Zemun ima ono što Beograd nema? Karađorđe je, odjednom, živnuo a Dobrača se, u sebi, rasvetlio: dobar je trenutak izabrao za taj razgovor. Dugo ga je čekao.