Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A dolazi duga i jaka zima! Ne bojte se, braćo, hladne zime, nego se bojte, braćo, neslane soli! Zasvetleće žiška u pepelu, namaći će se vunena petla na iglu, zabeleće se guske u rukavcu, osvanuće na trpezi hrana, kada opet so
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ko je to? — napregnu svu snagu Kruška. — Ja, dragi aga. Svetlost od žiška pade mu na lice... — A... ti si, Mašo, — reče Kruška odahnuvši, kao da mu se skide neki teret s duše. — Ja.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Onda se trgnu svi i osluškuju okrenuti kujni, a bába veli: — Idi, vidi da se opet nije onaj lopov máčak dočep’o žiška, pa će da poloče svu mast, k’o i odonomadne što se počastio!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pri slaboj svetlosti žiška sad, on je vide, onako zbunjenu od sna, i shvati da će ovog jutra, pri polasku, sa njom biti najteže.
Ovako, on jasno nasluti da neće propustiti ovo veče. Plamen žiška sa peći, osvetljavao je veliku izbu, kao sa brega. Senke stvari bile su zato ogromne.
zbog hladnoće, spavalo na gomili, na čitavim brdima kožuha i gunjeva, što su mirisali na ovce i jaganjce, kraj svetlosti žiška, tako je gospoža Dafina postala, voljom Ananijevom, celom selu kao strašilo.
Opet ostade najmlađa najduže, kukata i grudata. Pri slaboj svetlosti žiška tad, Isakovič vide njene gole noge i belo meso pod kolenima, i onako star, iznemogao, već mrtav kako mišljaše, oseti
Kostić, Laza - PESME
najamnika, čiko njojzi bole zna: odvede je na prevare među svoje gospodare — sad im noću uz pehare mesto žiška licem sja. Jest, al' sada, bože sveti! kad od mene tuđin strepi, sada me se svaka lepi!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ja nazirem žiška trepku tajnu u nedoba, kad farovi rade: pejzaž pesme Briga materina. Sentandreja, Іrіѕ florentina.
U močvari mrak zaspao. A sećanjem, valovito, uz bregove krene žito. A Ljeviška, a Ljeviška... Modri li se ona žiška? (Postojiš li, postojbino, ili maglom veješ, trino?) Zlatast veo s Bogomajke razapne se o zaranke.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Neću da kažem ko sam. (Šapatom: gramatik) idem po vodu. Duge sam noćne časove čitao kraj žiška. Vedro spuštam u rujnu reku. Nada mnom stražar motri da l će promaći vile.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ja ga metnuh na ognjište, Skoči žiška, ožeže ga, Jao mene! ožeže ga; Ja ga metnuh pod policu, Dođe koka, ukljunu ga, Jao mene!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Preslica i vreteno) 101 — Manje od oraha, teže od tovara? (Žiška, žar) 102 — Miš medveda sveza? (Ključ i kovčeg) 103 — Mrtvi rodiše živoga?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim sedi opruženih nogu, naslonjen na zid pored samih vrata, cigara gori u busenu njegove glave, krckanje traje, žiška se miče i podseća na gorenje suve trave. Kosa mu je dim što nečujno puzi po kamenom zidu apsane.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
udavio, i unesu ga u Dafininu ložnicu, senke svuda oko njih iskrsavaju, uz neprestani šum vode pod prozorom: „Plamen žiška sa peći, osvetljavao je veliku izbu, kao sa brega. Senke stvari bile su zato ogromne.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pa pozva staroga slugu Ćerima: — Ali znaš, moj Ćerime, da mi je sega srce ćumur? Još jedna žiška — pepel će se učini!... Zatim mu pruži fišek i prsten s ruke, pa se strahovito namršti: — Turčin sam, šućur!...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Zar ne znaš, Spaso, I ne sećaš se noći strahotne? Još je iz rana krvca lopila, A modra svetlost žiška nemoćnog Osvetlila je tamu žalosnu... Onda je sedi Đukić izdisô... SPASENIJA: Stanoje!... GLAVAŠ: Jest, ja sam!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Podunuo vihor vetar, Otvorio staklen prozor, Ugasio oganj žiška, I u sredi sobe male Stoji ono Sablja-momče U mrtvačkom ogrtalu. Dvoje mladih zagrljenih U kamen se pretvorilo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
sobu i svoj krevet sa desetak mekih uzglavlja, nad kojima visi o zidu sijaset ikona i pred njima dan i noć gore dva žiška, i kadgod gazda prođe pored njene sobe, osjeti miris tamjana, kao u crkvi svetačnoga dana.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
i da moj greh zaslužuje oštriju kaznu; moje modrice i otekline nisu tako uverljive, čak i pri svetlosti pripaljenog žiška koji po zidu baca sablasne senke one su nekako blede i sitne.