Jakšić, Đura - PROZA
Glas mu drhtaše od razdraženosti: „Grlice, evo jela!...“ Dalje nije mogao ni reči progovoriti. Ja pripalim žižak što je svakad na peći stajao — njegovo slabo svetlucanje bacaše svoju žutu svetlost na iznurene crte moga nesrećnoga
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
USTANAK 265 2. KUĆNI PRAG 269 3. BOJ NA MIŠARU 276 4. „NA MIR” 286 5. SVADBA 294 6. OBIČAN DOGAĐAJ 299 7. ŽIŽAK SE GASI 304 8. NATUŠTENO NEBO 310 9. OČAJNA BORBA 317 10. ZBEG 325 11. MALO VEDRINE 335 12. 1813. GODINA 340 13.
On je osećao pustoš njenu u svojoj duši. Reče da upale žižak i da sede s njime u sobi... Ali nikako ne mogaše zaspati.
Neka niko ništa ne počinje dok ja ne zapovedim. I krenuše se... U Kruškinoj odaji goreo je žižak. Kruška je bio vrlo uznemiren... Opet ga behu spopali oni čudni snovi...
Niko ne dade odgovora... Stanko duboko uzdahnu, pa uđe u vajat... Eto, to je bio njegov svadbeni dan. 7. ŽIŽAK SE GASI Prolažahu dani za danima... Aleksa i Petra već više ne mogahu ni sami sebe poslužiti...
Dučić, Jovan - PESME
Na pustom putu atom praha, U nebu sunčev krug i slika, Žižak u domu siromaha, Suza u oku mučenika. HIŠĆANSKO PROLEĆE Vidik se krvlju sav zarubio, Prvi kos peva tanko i tanje.
Čim će da osnaži hor kojim te slave, Moj slabi glas sumnje; i čim da pojača Sjaj sunaca što te neprekidno plave, Žižak onog koji u tmini korača? Gospode, koji me poseja i zali, Zašto bejah nužan u svetu i puku?
Zemljo najlepšim suncem koja si zlaćena, Ni žižak više nemaš od tvojih svetila! Novom krvniku svome sada si plaćena, Ali i zavetom novim opet posvetila.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
veli: »Ta baš nisam s raskida, samo je onako podebelo namaži s mašćom; metni na nju dvaput onoliko masti koliko mećeš u žižak... Pa malo slanine kad bi mi ispekla na vatri, ne bi mi škodilo zbog kašlja prokletog... A i malo kožurice...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Toliko bi ti snovi bili živi, da bi se budio, kao da ga neko zove. Dizao je žižak, da te male ruke vidi. Čuo je, katkad, i detinji smeh, pa bi skočio, posrćući, a kad bi otvorio pendžere, ili jurnuo na
Kad se osvestio, osetio je da je napolju, mora biti, svanulo, iako je u smradnoj izbi, u kojoj je spavao, bilo mračno. Žižak se bio ugasio, a kroz drvene kapke prozora, bez stakla, zapušenog ovčijom vunom, svetlost zore prosijavala je, teško.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Zar se o tom sumnjate? — Bože sačuvaj, ta ja znam da su vaša usta zatvorena kutija, — nasmeši se. Oči lepe, kao žižak svetle. Kakvo neopisano smešenje, kakva svetlost očiju! Ironija za život! — O tom možete uvereni biti. Sad nastavi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zapalila je žižak, koji osvetli i nju, svu, i njegovu ogromnu senku na zidu. I tek tad, kad ga ugleda, vrisnu i poče da kuka, pavši na
Skoro nepomičan, sa ukočenim i prikrivenim pogledom, čekao je da dogori žižak, pa da bude mrak. Gospoža Dafina, na jednoj visokoj stolici, pod kojom su se videle njene snažne noge, u nerandžastim
Hteo je da joj predloži da on legne na tle, a ona na postelju, tako obučena, da se ne boji. Ili da on ugasi žižak, dok se ona svlači, pa da legne kraj nje, tek kad ona bude zaspala. Da se ne boji.
Ležeći pod velikom i starom ikonom Hrista, dođe joj želja da ugasi žižak, ali, neočekivano, ona oseti strah od mraka što se spuštao.
Kostić, Laza - PESME
Ista slika, bog i duša, na samrti njena muža, isti zelen, bledi vap! Strašna misô, ponoć nema, mali žižak dogoreva, u Delile duše nema, tek da samo iz vajata posrćući nađe vrata.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Pa zašto onda u tminama, Bože, Zašto, krtice, ruješ po svom mulu I razgrćeš ga? Stoleća se glože I drhti žižak na tankome ulju; Zelena plesan obrasta naforu, Vlaga budućih kiša je u zraku — A ti razaraš svoju metaforu I stiskaš
ЅTELLA Zdravo zvezdo mora, Zdravo mala vatro, Uljanice božja U sve nižoj noći, Što svetliš na nebu A zariš u duši Ko žižak blizanac Na dnu ogledala; Onaj ko u ruci Odsutno te nosi Sa nesrećom našom Sklopio je zavet, Pa zaboravio I zavet i
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Izgoneći šeboj-boju, vida Mesec paranoju, a zinuvši, čak vrh Tise, karanfilom zapali se. Tajni žižak, istog časa, pšeničicom protalasa.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Moj žižak se gasi nad otvorenim spisima jednog ruskog svetitelja. Grubi koraci odjekuju hodnikom, udar koraka ima zvuk između kopi
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
LIŽBUA i moj put, u svet, kule u vazduhu i na morskoj peni, priviđaju mi se još, dok mi žižak drhće ko prut i prenosim i zemlju, u sne, u sne, u sne.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Posmatram stvari bačene ispod trema: Zurim u ormar (u kome žižak radi). Ili ušetam dublje: u tavan s tminom Promolim glavu i pratim igru sena Po gredama i nizu prašnih goblena Već
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Duboko u srcu, u kome je maločas prsla pa se izlomila sva prošlost i sve što je Staro, zapali se odjednom žižak novog jednog kandila i on lepo oseti novu neku strašnu glad ispunjenja života i očekivanja, novu jednu sjajnu radost
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
kao da su bile ljepše na vratima sunčane strane: njihova zasićena plava boja čisto je živjela, kao da u njima gori po žižak.
Na dlanu će nositi trepetavi žižak u obliku srca — svoj plamsakavo ugroženi život — koji će se u oportunom času udunuti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kao kule stare stoje misli crne, Omiljena mesta sa dubokim plačem. U kući naroda žižak nade trne Pred ikonom Boga, opasana mačem.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U jednom udubljenju na stubu bila je ikona Bogorodice sa Isusom, a sve je osvetljavao žižak natopljen u zejtinu. Po predanju, taj plamen se nikad nije smeo ugasiti, a litija koju je dobri svet Idvora priređivao,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa se onda obrati dum—Andriji i kaže mu: —Kupiću kandioce i davaću ulje, neka žižak svake nedjelje gori pred svečevim kipom! Već se suton hvata i svijet se s groblja razilazi.
Već na prvome spratu, u rupi ispod stepenica, čuo bi ili glas ili bi vidio žižak iz lule vremešnoga čoveka, koji se tu bog zna kada uselio.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Tapajuć’ po toj tmini, kolebi jednoj priđe, Otvori trošna vrata, uniđe uzdrhtan: Ovde je malen žižak tinjao jedva, jedva, — Anđelku se činjaše kâ da je svanô dan.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Samo još u crkvi mali žižak tinja. Kud ćeš, momo, kud ćeš u pustinju ovu? Tice, cveće, sunce drugamo te zovu; Kud ćeš ovom groblju sahranjena
Al’ već kad si došla u ovu samoću, Vidiš onu hladnu od mramora ploču, Tu ureži tvoje nepoznato ime, Pa dok žižak gori — nek gori pred njime; A ti bež’, il’ leti, ako imaš krila, Zaboravi da si ikad ovde bila.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U ovom mukotrpnom životu ta mala Arleta bila je svetao žižak, koji je, čini mi se, održavao moj razriven život!... Zar i njega da nestane! Našto će mi onda život!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
lajati budni pasi, Na po puta mesec bude, Krsna senka ravna krstu, Podunuće vihor vetar, Prozor će ti otvoriti, Žižak će ti ugasiti, A ja ću ti javiti se.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Prostor obasjava lojenica, a raznovrsna roba, kako mu drago razbacana, jedva se nazire. Blijedi žižak drhti pred Gospinim obličjem, okićenim cvijećem od išarane hartije, Uto prođe Jure i uniđe u dućan.
Iz kuhinje išlo se u blagovaonicu, na čelu koje je ispred slike blažene djevice, okićene išaranom hartijom, tinjao žižak. — A di je Pavle? — upita za slugu gospodar. — Bija je sad ovde, — odgovori najamnica. — Zovi ga!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Priliči vojniku i oraču, ali nikako ne i monahu. Dimitrije Pomogao sam mu da skine prtljag s konja. Upalio sam žižak u ćeliji koja je za njega bila određena, zatim smo počeli da vadimo iz bisaga ono što je. doneo.
Makarije Gospode, kakvom li si to tankom nadom obdario ljudsko pleme. Nada u nama treperi kao slabašni žižak, gotov da utrne na najmanji dašak vetra, a opet ima snage da se zapali i u oluji, u najvećoj nepogodi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Neko je objahao sredinu daske, previo se trupom, i pričvrstio ispod daske upaljen fenjer. Isparenje je odmah obavilo žižak velom. Neki dečko skače po dasci na jednoj nozi i vesla u vazduhu rukama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Unutra je tinjao žižak I oni zatražiše da im se otvori. Da se malo odmore, a i da ponesu, ako što nađu. Stari vodeničar, verovatno gluv, kao
Mašina čini još jedan obrtaj i nečujno staje... Umiru tako ljudi bez jauka. Nečujno i tiho gasi se njihov život, kao žižak u kandilu. Oko podne stigosmo pred jednu nabujalu reku. Rekoše da se zove Škumba.