Jakšić, Đura - PROZA
— mislio sam u sebi. Približim se žbunu... Sirota mala veverica je ležala, sva u krvi.. — U mene se koža naježila, žmarci me podilaziše, slutio sam da će mi se neka nesreća dogoditi... Onaka pogan nikada nije dobra kob...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A ko jedanput dušu izgubi, taj je više ne povrati. Nema toga blaga koje bi moglo kupiti mira duši. Ivana su žmarci prolazili od ovih strašnih reči popinih; on oseti svu težinu nove dužnosti na svojoj duši... — Popo! — reče on.
— Šta radiš, Jelo?... Je l̓ mi majka živa?... To baše Stanko. Jelicu prođoše žmarci, a Petra, kako beše pokušala da ustane, samo klonu, jer joj se podsekoše noge. — Živa sam, rano moja!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nego, zlo je u Trifunu. Opametiće se Kumrija, kad vidi svoju decu. Ohladiće se i ta Mahalčanka, kad je prvi žmarci prođu. Bez starca nema udarca, ali dugo ne odjekuju. Svi se mogu opametiti, kad prođe mesec, dva.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
drveta ili grupe drveta koja se dižu na brežuljcima, sa humki i među ruševinama, naročito grupe starih hrastova; žmarci podilaze i strepi se od starina i ruševina, od starih gradova, kula i crkava.
Podilaze ih žmarci od zebnje i ganuća. Imaju čednosti, stida i srama, koje nije mogla mnogo oslabiti ni Vojna granica ni austrijska
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Beži biljko, u trn-goru! (Propuh žmarci iz Rugova po Dudovom lišću baju.) Može ćukac u svirajku da ćurlikne, mogu sova i sekira da zalaju.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Il je promukȏ il možda spava ili je nekud pobegȏ, čuj!“ Prepuni briga drugari žure, uz noge rastu ledeni žmarci, a kada stigli, povika Žuća: „Pogledaj, Tošo, zaspali starci!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Od te plemenite mirođije Život čistiji ukus dobije. Zastruje, iz ko zna kakvih dubina, Zeleni žmarci ce vitamina; Gricneš ga: s vrhom se jezika slije Listić električne baterije.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
pa se iza ove muzike pojavi vođstvo svih sokola, te Jaćim opet oseti kako ga pomalo, ali vrlo pomalo, patriotski žmarci počeše podilaziti.
Onoga dana kad bude ročište ja ću ga osloboditi, a što se tiče nagrade pogodite se. Mene podiđoše žmarci od radosti kad čuh šta mu moj advokat preporuči.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
„Srećni ljudi! Oni su sigurni zimnje, duge, hladne noći!” Milivoja telom obiđoše mlaki, leni žmarci. Protegnu se i, uznemiren, koraknu nekoliko koračaja. ...Suton poljem pada.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dum! — i opet ispija čašicu konjaka. — Kad... ne lezi vraže, otuda treći laf... — Bre, bre, mene sve žmarci podilaze — veli Brana „Maher“. — Ja mislim, sad će lovac da pogine — namiguje kapetan „Fikus“ i doliva Perinu čašu.
— Kako imate lepu kosu! — progovori i prevuče rukom preko moje glave. Neki žmarci podiđoše me... Izvio sam glavu, i, umesto odgovora, zapitao sam je: — Zašto ste zatvorili vrata?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
O, sećam se ja vrlo dobro, mila moja braćo, kako su vas podilazili žmarci dok smo onu trojicu kinjili i ponižavali. Zar ste izgubili pamćenje, nevinašca moja, to je bilo skoro.
Jedva sam se držao na konju. Bol pod rebrima, slabost u butinama, žigovi u kolenima, tupi žmarci u vratu. Slepoočnice mi zuje, i vid, vid mi je bio zamagljen; nisam to valjda plakao, bože moj, zar sam plakao?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ustuknu Zlatokosa korak unazad, ali izusti: — Tvoja svirala! Niz leđa prisutnih skliznuše žmarci. Vetar se zaustavi u granju. Ni reka više nije tekla. Samo se čuo urlik psa.