Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MANOJLO: Valjda gledi koliko mu naraslo čelo od nauke. ISAJLO: Ne znam šta radi. Tek čas ga vidim gdi očima žmiri i namiguje, čas se smeši i miga usnama; čas glavom klima. MANOJLO: Jamačno uzavrila nauka, pa traži odušku!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A on sada misli verovatno na svoju ženu i dete. Sunce se mučno probija kroz oblake, kao da žmiri. U daljini se zamračuje od tamnih oblaka koji se lagano prikradaju. A teška omorina pritisla zemlju, kao da je davi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
duhovitosti, s izvjesnom mladenačkom samodopadnošću, na tog boga koji „bradat i bosonog sjedi na grani od oblaka i žmiri na ovaj grešni svijet kroz školski istostranični trokut“.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Mala soba pri zemlji služila je svima: u njoj se kuhalo, jelo, spalo i pralo prljavo rublje. Lampa se dimi i tek žmiri, unutra je sparno i zadušljivo; nenaviknut teško bi mogao da izdrži.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
—... Uzme ga na oko, pa nišani... nišani — pri tom žmiri na jedno oko — i dum! — Pera sruči u grlo čašicu konjaka. Mljasne ustima, podnese čašicu da mu se dolije i nastavlja: —
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospodin Joksim žmiri i cedi: — Za pakost, neće da grdi i popove, bilo bi sirotoj gospa Noli malo lakše. — Niko, uostalom, sada nije slušao