Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— To je ono od čeg’ podlost zebe, Što prožimlje dvore i kolebe, Pa se kupi, zbira i sazdava Kao svetlost prava Oko žrtav’, mučeničkih glava — Vrle krepeć’ hude zastrašava. Telo j’ smrtno, traje pa dotraje, Karakteri ostaju da sjaje.
Prelazeći od ruke do ruke Sve to jači bogodani mači. To je ono čega s’ podlost žaca: Svetlih žrtav’, sjajnih obrazaca, To je propast pustih pudljivaca, U koju ih ludost njina baca.
Šta nam sloga vredi, ja sam dobro znao I njojzi sam mnogo, mnogo žrtvovao; Al’ ti kol’ko žrtav’ smeš prineti slozi, To promisli sama, — Bože, ti pomozi!