Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
ČELNIK Kada treba da seva, on čkilji, kada treba da grmi, on žubori! Niti zna šta hoće, ni kako će, al tronožac ne misli da preda!
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
pred sobom nose transparente snova i mašte, u čijem krvotoku samo pesme šume, za one čija srca plode mirisi i žubori vode, čija su naručja puna samo oblaka, koje kao ptice nad zemljom prave gnezda i vodeno cveće lepote rode.
zavidnike koji pomodre od odblesaka sunčanog dana što u nečije dvore prodre, za čoveka koji mrzi i vodu zato što žubori iza tuđega plota, i zemlju, jer rađa i kod drugoga, i selica jato koje na tuđu kulu sleće.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Prva njegova zbirka Pesama izišla je u Beogradu 1863, druga takođe u Beogradu 1866; Žubori i vihori izišli su u Beogradu 1883. U vremenu od 1877. do 1888. izišlo je pet svezaka njegovih pripovedaka. 1902.
). Svoje lirske pesme on je uneo u zbirku Žubori i vihori, ali taj naslov, koji bi sasvim priličio poeziji Đure Jakšića, nikako ne priliči sladunjavoj, bledoj,
Radičević, Branko - PESME
(1844, 5. jul) JADNA DRAGA Vetrić piri, Lipa miri Kô i pre, Vrelo žubori Po lisnoj gori Kô i pre, Ja sam mlada Ovde sada Kô i pre, Sunce bega, Al' nema njega Kao pre, Nema sunca
Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori, Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori; Ja se šetam, družina sa mnome, Mi idemo Stražilovu tome, Pod nogama ona rosna trava, A sa strane brda mirisava,
pogačice, Prismočiti kake pečenice, Povratiti srce gladno, trudno, Vode ladne napojiti žudno; Vodu piješ, a vrelo žubori, A nad tobom lipa mirisava, A slavuji svud poju po gori, A kraj tebe cvetići i trava!
putnik trudan reče, Al' kako je pusto veče, Kako l' cveće lepo miri, Kako l' vetrić tio piri, Kako l' reka ta žubori, Nemoj jošte kô da zbori, I on uze vrulu glasnu, Ode svirat pesmu jasnu.
“ Pa s' primače, pogleda ga Kako teče, kako s' vije, Međ cvetići kako s' krije, Kako šapće i žubori: „Pi me, pi me“, kanda zbori.
Oce gledat bistro vrelo, Čini mu se neveselo: Za vodicom voda goni, Kô da neko suze roni; Voda ječi i žubori, Kanda cvili, kanda kori.
I uz izvor živo šeta, Al' što dale, veća seta. Vrelo ječi i žubori, Čini mu se draga zbori: Ostavljena kanda kara, Njemu milost pregovara. „Prosti, prosti!
Sunce granu, a po gori Silan žubor već žubori; Vojnici su već ustali, Pa ogledat mrtve stali, A suviše te ajduke, Što i staše take muke.
PESME II (1851) MILETA I Svud veselje i radost i sreća, Vetrić šuška oko ljupka cveća, Vrelo bistro po šljunku žubori, Tice poju po lisnatoj gori, Pastir pesmu uz vrulu izvija, Da travica stadu bolje prija: Sve veselo, svako tera
Pade junak, napi se vodice, Te još umi svoje belo lice. Tice poju, a vrelo žubori: „Odmori se!“ kao da govori. Mileta se bacio u travu, Na desnicu naslonio glavu; Iz daleka zvoni klepetuša, Divno
Ala, brate, divni dvoje ljudi! Svak ih gleda, svako im se čudi, A od usta do usta žubori: „E Bog jedno baš za drugo stvori!“ Divotom su kolo isturili, — Oh, divni su, predivni su bili!
Nemirno ovde žubori tok tvoj — Taki je onda bio i život moj. (4) Koliko sam evovde na obali Kao mladić bio puta, Koliko se ja ovde
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Lako je agi gore na minderluku; gori mangal, iza krstā naslago jastuke, a pred minderlukom žubori nargila! I to posle obilne večere! MUSA: Jadno mu je njegovo dobro. Zar ga ne vidiš kako je ufitiljio?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kroz granje probija mesec te osvetljuje tamnozelenu vodu koja polako žubori, promiče, belaska se i mileći preliva se preko glatkih kamenčića, oko kojih se nahvatala meka, zelena mahovina.
Cveta se krstila, drhtala, slušala u daljini kako žubori reka, šuštanje lišća, konje kako sputani pasu, udarce motike... Slušala je, strepila, a ništa nije mogla da radi.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Stišan romor: pucka štica kao suha kotarica. Lepa starost: žiži vera s lutalice kaluđera. (Žubori li kraj Dunaja rodno bilje rodnog kraja?) Pred Vrč drven Arseniju prostre svetlost Metohiju.
Maglena runa po vrbacima razruni hujem orah bogoslov. Gdje li žubori, kad bukće slama, najlepši psaltir među šljivama? Sumorna žurba - selidben nemir. Zgubljeno blekne ovca Mramorka.
U crkvi lipe lipov bog se svetli, a saće juna kao kvasac buja i popak žeže, i žubori guja. Tek sjajak lanen (anđeo li, cvet li?
U toploj vlazi čednog prapočetka žubori Drvo, Tvoriteljsko drvce, što grana razum i veseli srce. (O kakvoj zlobi nigde ni pomenka.
- Trznem strunice: treperav instinkt samoubice, tanan, prošumi razornim rujem. Oblinom brega gore gloginje. Žubori prostor osinjim zujem. Boluje šuma purpur-boginje, toplo umire.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Kakav kukuruz, ćuti budalo, to cvrčku puče tanko gudalo!“ Žubori potok srebrnih priča, a Žuća, sav zanesen, u sebi šapće: „Pričaj mi, Tošo, pričaj čitavu jesen.
U toj svirci trepti sreća plava i žubori pjesma zaborava. Jednog dana, ispod krošnje drage, zauvijek se raziđosmo, druže, po svijetu, k'o rakova djeca, sa
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
davno tu pognutu senku, a da sam to hteo, u onoj gori, poznao grožđe, noć, i terevenku, i potok, što sad, mesto nas, žubori. I, tako, bez tuge, oči su mi mutne od neke bolje, duge. I, tako, bez bludi, na usnama mi gorka trulost rudi.
Ništa ne može da se zadrži. I ja, kud sve nisam išao. A eto, ovde, kako veselo teče ovaj potok. On je rumen, i žubori. Naslonih, dakle, glavu o razbijen prozor. Neki vojnici, prelazili su, za to vreme, sa krova na krov vagona.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— stadoše mnogi jedan drugog zapitkivati. — On! — odgovaraju. — Horije? — Jest, došao! — Gde je, kamo ga! — žubori masa i nastade guranje, tiskanje, propinjanje, zveranje, svađa; svaki hoće da priđe bliže.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A bučje još šapće i pod njim tiho, lagano žubori planinski potočak... oroni se neki kamen i skombrlja u vir — začuje se pljesak i dojek se razlegne po vrleti šumskoj...
zinula provalija, obrasla gorom i šibljem, pa huji i šušti, a na dnu nje vijuga se, kao zmija, međ' sumornim stenjem i žubori planinska rečica, te kazuje putnicima, da ova čeljust nije mrtva, da ima života...
Rakić, Milan - PESME
Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi, Dok žubori voda kraj tebe u viru, Sanjao o sreći, nagradi, i nezi, Sanjao o dobrom, zasluženom miru.
ROSA PADA... Nebo je sivo, mesec bled, Tišina svuda, mir. Ne šumi sad platana red, I ne žubori vir. O, čudna noć, o, čudan sat, Tajanstven, crn, i gluh, U koji kao viti vlat Moj bolni dršće duh.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori: Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić žubori. Ja se šetam, družina sa mnome. Mi idemo Stražilovu tome.
L. Kostić XXXIII JADNA DRAGA Vetrić piri, Lipa miri, K'o i pre. Vrelo žubori Po lisnoj gori, K'o i pre. Ja sam mlada Ovde sada, K'o i pre. Sunce bega A'l nema njega Kao pre!
Ti si, kao i ja, na julijskoj žezi, Dok žubori voda kraj tebe u viru, Sanjao o sreći, nagradi i nezi, Sanjao o dobrom, zasluženom miru. O!
- Al' ćuti, pesmo, dalje ne govori! Nebo i zemlja spe u tome času! Samo brz Timok šumi i žubori... V. Ilić Mlađi CLII IZ JEDNE ŠETNjE Gore sjaj sunca, čar zelenog krša, Dole iz krila sumorne divljine Otrgnut Timok
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sve oživelo novim, svetlijim, veselijim životom, i bilje i životinje, pa i voda po bistrim planinskim rečicama veselije žubori i šapuće pesmu nove sreće, novoga života...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
arabeskama, kolonama, mozaikom, pendžerima sa gustim rešetkama, sa narezanim kupolima pravoga hrama u kome živi, žubori, pevuši u noći čisti izvor bistre, pitke vode. Posle nego bi se naslušao pesme noći u česmi, vraćao bi se ka kapiji.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Priželjkujte u gori Slavujići nujni, Žubori-de, žubori Potočiću bujni! Ostaj tako marljiva I za doček spremna, Ostaj tako darljiva, Samoćo melemna.
Priželjkujte u gori Slavujići nujni, Žubori-de, žubori Potočiću bujni! Ostaj tako marljiva I za doček spremna, Ostaj tako darljiva, Samoćo melemna.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Gromke eksplozije svaki čas potresaju klisuru. Vojnici ćute, a jedan potočić žubori. Iza jedne stene njih nekoliko previjaju dvojicu ranjenih.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Da onako, kao pre, mirno, ograđeno, sigurno, njihova kuća stoji. Voda sa česme da sveže, slobodno žubori, pa da je baba sprovodi po bašti, da baba švrlja po dvorištu sa mirnim, istina strogim, ali spokojnim licem...
Ilić, Vojislav J. - PESME
1889. POMENAK U tavno zelenom sadu ugodni hladak se širi, Sanljivo žubori potok i ruža prijatno miri I plavi pomenak cveta.
U mudrom zboru narodnih otaca Razgovor njegov pristojno žubori; Da, on je jednak i kad kletve baca, I kada reči blagoslova zbori.
daleko tamo, gde se gora diže, Okićena cvećem, plavom nebu bliže; Gde zanosno slavuj o ljubavi zbori; Gde potočić tiho žubori, žubori, Snevajući rajske čari i milinu, Zagledô se pastir u daljnu daljinu.
tamo, gde se gora diže, Okićena cvećem, plavom nebu bliže; Gde zanosno slavuj o ljubavi zbori; Gde potočić tiho žubori, žubori, Snevajući rajske čari i milinu, Zagledô se pastir u daljnu daljinu.
Pred domom žubori reka, A dom je Kasimov bio udobna pećina neka. Imanje starčevo beše magarac i mazga jedna, A pomoćnici verni zdravlje i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sve što živi zahvaljuje svoj život Suncu. I sve što se kreće, pokreće Sunce. Vetrić koji ćarlija, potok što žubori, svaki pokret u prirodi, nisu ništa drugo no izražaj Sunčeve snage.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Mračna i pusta noć kao ukleta kob protegla se u večnost, a reka Maća satanski žubori. Zgureni ljudi kao posečeni panjevi sede pored dimljivih vatri, veliki u svojoj izdržljivosti, a strašni u svojoj
Petrović, Rastko - PESME
sve mutne reči između sebe i boga, pouzdaću se samo u svoje ruke, celivaću goru ili hajduke, komični potok što žubori. Ubiću kakvoga gnusnog sanjalicu, mesto senki zasaditi mu zeleni vrt po licu; to krv iz mene govori!
Šantić, Aleksa - PESME
Jutros, kao i ti, lepa reko čista, I moja sva duša žubori i blista, Razleva se, raste, i hučno koleba... Gle, vrelo joj biva sve šire i veće, I u njezinijem dubinama sreće