Radičević, Branko - PESME
(1843, jul) PUTNIK NA URANKU Tama dolom, tama gorom, Naokolo sve počiva, Samo voda sa žuborom Sa kamena što se sliva, Samo što se kašto petli, Samo klepka što se čuje, Samo s' onde malko svetli, Jer se
Gora njima žuborom se divi, Tice poju: „Da ste nama živi!“ Sunce stalo od velje miline, Pa se smeje ozgo sa visine, Jera taka momka
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
” II VESNIK PROLEĆA Pod zracima toplog sunca Priroda se iz sna kreće; Sa žuborom bujni potok U doline mirne sleće. Samo gore, na visini, Još se bele puste ravni.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tužno je oborila glavu nad rekom, pa slušajući žubor i šapat bistre vode, čini joj se da sa tim zloslutim žuborom otiču i njeni majmiliji snovi mladosti, njeni najdraži ideali ...
I kroz nemi suton, sa tihim žuborom reke, pomeša se bolno, tužno jecanje... I ode niz vodu, tihim lahorom, ovaj tužni dvopev tanahne bistre reke i mlade,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sad nema ljubičica! Tu, pogružena u duboku bolu Potočić slušam gde žuborom zvoni, I šumor lišća, što kroz goru goni Dah povetarca u dremljivu molu; A šuma miris cvetna jorgovana Obiljem svežim
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A gde ćeš zorom lica umiti, Tu te kupine miris zadiše; Kapljicu bistru vode studene, Što ti sa čela kaplje žuborom, Prateći šumor ove planine... Pogledaj, dušo!... Samo pogledaj!... SPASENIJA: divota!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Gde su žene? Kamo dečice?“ A ružice ćeretaju S blagim lahorom, I potoci žuberkaju Tajnim žuborom: „Mesto ljudi, što ih zmija Od nas odrodi, Lepši svet će da zasija, Bolji narodi.