Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali ništa... Prođe mnogo vremena, prođe... večnost... a njemu niko da bi reči, a džaba ti vode... Čudno li čovek žudi za onim čega nema! Ali on steže srce. — Nećeš, Turčine!... Nećeš mi rečce izmamiti!...
Dučić, Jovan - PESME
Gola, ona čeka; a pogled, pun žudi, Vapije u nebo, i strada, i moli! I dok stidno oko u nebesa bludi, Čežnjom drhću prsa i udovi goli.
Zohra svako veče šalje svoju zvezdu da primi za nju molitvu svih žena u pustinji čije telo žudi čoveka. Sutradan u suton, na toj istoj obali, ležala je ona u naručju toga putnika stranca.
Afrika
A možda je to i zbog one osnovne upornosti čoveka da ne učini nikad nikome baš ono za čim taj najviše žudi (Prust). U svakom slučaju koliko je smešan onda napor belih da uvedu u hrišćanski duh crne!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
tog doživljaja – sa fenrikom Rakičem – i Pavle je bio jako zbunjen, pa je nekoliko dana lebdeo, između oblaka tamne žudi, da se gospoži Evdokiji pritaji i ne javi nikad više, i sažaljenja, što je, kao kad zalazi Sunce – a koje ga je vuklo da
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
opet hteo ne hteo vrati se naglavce A ovaj se sav u uvo pretvorio I čuo sve što se ne da čuti Ali mu dojadilo I žudi da se ponovo pretvori u sebe Ali bez očiju ne vidi kako A onaj je otkrio sva svoja lica I jedno za drugim vitla preko
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I, naročito, bez ikakve nesreće. Sasušen od žudi, sanjajući svake noći, u bestidnim snovima, tu ženu, on je nikako nije želeo na dugo.
I kao što je ona previjala se u grčevima, od žudi za mužem, ljubeći mu grudi, vrat i uši, bezumno i pokorno, želela je sad da vidi kako će nju ljubiti njegov brat,
Smešeći se, užasnuto, bez žudi, zgrozila se i osećala je da je taj dan blizu. Bila je već tri nedelje u toj kući. Jednog dana, kao što se to često
Bio je uveren da će i ona ćutati i, pošto joj je godinama lizao, u snovima, ruke, ponizno kao kuče, goreo je sad od žudi, u sebi, da je smrvi, razgrize, raskida brzo.
skoro celo vreme dok je na službi, a osobito noću i ujutru, kada je prolazila kraj njega, još vrela od sna i snažna od žudi, koju je nalazila neočekivano u svojim snovima.
Izbezumljen od očigledne žudi da se na njega nabode, da na njemu ostane, da se od njega ne odvaja, klanjao se onaj i previjao nad kocem, kao da ga je
Poludelom od žudi za telom svoje snahe, njemu, pre, nije ni na pamet padalo da bi te žudi mogle i da se ispune. Zato ga je bolelo, sad,
Poludelom od žudi za telom svoje snahe, njemu, pre, nije ni na pamet padalo da bi te žudi mogle i da se ispune. Zato ga je bolelo, sad, da ona umire u njegovoj kući.
i ponavljao u sebi da je to ta žena koja je, jedina, bila neizmerno prijatna i posle one noći kad je zadovoljio svoje žudi. Njene oči bile su mu još u pameti.
Radičević, Branko - PESME
Pevaj, mila, pa mi danak budi, Jako zbogom, telo sanka žudi. Ovo reko pa odru poteko: Pomoz', Bože, pa sanka pokloni — A Bog čuo pa mi dušu skloni.
XXV Pa možda se sad probudi, Pa ustade, pa njoj iti, Njoj, za kojom tako žudi — Ao Bože straoviti! — „Zbogom, mati, prosti, prosti, To za suze i sve trude, Za sve nege i milosti, Za nesane,
Tu je Tale, tu je Radivoje, Te svak zlato tu čuvaju svoje; Al' su jednom svi uzaman trudi, Nema njemu što mu srce žudi. Ali Tale, šta on junak radi? On se barem svoga zlata sladi?...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ POTERA Ostade lija, misli se: „Vraga, što mu je kuća toliko draga? Kad Ježić tako žudi za njom, biće to, bogme, bogati dom. Još ima, možda, od perja pod, pečene ševe krase mu svod.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I sumorni brodar, prekrstivši ruke, Mirno sluša holuj i njegove zvuke. On ništa ne traži, ni za čim ne žudi, Ne vije se uzdah iz njegovih grudi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Jedno veče da, iznenada, opet, tuda lovi, i zvezdana, majska, noć da mi je na grudi, rujnu od žudi, baci, svu bledu od žudi. Da zasuzi, zagrli, rukama obema, gola kao potok, sa bedrima kao labudovi.
veče da, iznenada, opet, tuda lovi, i zvezdana, majska, noć da mi je na grudi, rujnu od žudi, baci, svu bledu od žudi. Da zasuzi, zagrli, rukama obema, gola kao potok, sa bedrima kao labudovi.
Nego osmeh lak, što cveta u mrak, ni usnicama sa dve‑tri kapi krvi. Ruke nam ne drhte, od stara prstenja, nego od žudi, straha i sažaljenja! Ah, nije taj strah samo naš uzdah, kad vidimo šumu, kako lako cveta.
Da li tela, mili gradovi, ili seni, to drhte, u slabosti sna i žudi ruku grubih? Sve ono što videh drago, tužno, plemenito, zbog čega, gde sve, i šta sve, žarko, ne izljubih?
U blage žalosti pređe zanos ludi, u tišine jutarnjih oblaka, razočarano telo, vitko od žudi. I užas lica, strasnih, davno pokrila je magla, kao mesečev lik, što se javlja u nadzemaljskoj seti, žut, kao obrazina
Rakić, Milan - PESME
LjUBAVNA PESMA Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi, i žudi Za bujnu ljubav, svetu bogom dana. Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana.
redom da zaneme, I strasti da prođu kao dim i pena, A da će, još uvek, pokraj mene svuda Biti mesečine pod kojom se žudi, I mladih srdaca što stvaraju čuda, I žena što vole, i voljenih ljudi, Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada Kao bik
Ko tuži tako? Živi ljudi? Il̓ moja ljubav, jadi stari? Il̓ tuđe nade, tuđe žudi? O, šta to mari, šta to mari! Ja plačem kad i drugi strada, Kad tuđa sreća ko cvet vene.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ne zna žena ko je kakve vjere; stotinu će promijenit vjerah da učini što joj srce žudi. TOMAŠ MARTINOVIĆ Nijesam vi sve jošt iskazao.
Đe dopire, tu zakona nema; zakon mu je što mu srce žudi, što ne žudi u Koran ne piše. POJU SVATOVI UZ POLjE. SVAT TURČIN Gergeleze, krilo od sokola, te na hata u raju
Đe dopire, tu zakona nema; zakon mu je što mu srce žudi, što ne žudi u Koran ne piše. POJU SVATOVI UZ POLjE. SVAT TURČIN Gergeleze, krilo od sokola, te na hata u raju pȍleće, samovoljno,
Pandurović, Sima - PESME
Što živimo duže, vezani smo čvršće. Ti si tamna težnja nagona i žudi I razblude moje, kad na meni dršće Sve, a pohota se počinje da budi.
plamičci modri, Ukazuju se život i strahota; I gledaju me dusi neki bodri U noći sumnje, za koju ne marim, Davnašnje žudi i pospali snovi, U trulež trošni pretvoreni davno.
nemo predelima splina, Dokle se jednom ne raskinu niti Tela i duha, s vremenom i svelom Nadom, a srce prestane da žudi. Zaspaću mirno pod Istine velom Sa vencem snova preko mrtvih grudi.
treba zaklopiti oko, Legala sam uvek na njegove grudi I slušala kako, k’o more široko, Ljulja me nežnost jedne moćne žudi. U mene je uvek gledao sve življe. Ljubav mu je bila k’o priroda plaha. Kad sam rekla: grli!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Od suviška svijet ne gine. O BOGATSTVU — Ko ima otkud, ima i zašto. — Nije bogat tko vele ima, neg’ tko mapo žudi — Što tko više ima, to više želi. — Bogat je tko u drugoga ne ište. — Bogat kako hoće, a ubog kako može.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Srpski doli, puni rajska čara, Srpske gore, željo moja stara, I potoci što žubore tudi, Mrtvo srce još za vama žudi, Za potokom, za zelenim lugom, Za slavujem, mojim starim drugom, I za poljem rosnim i zelenim, I za lipom, za mirisom
J. Dučić LII LjUBAVNA PESMA Šume bokori cvetnog jorgovana, I noć zvezdana treperi i žudi, Za bujnu ljubav svetu Bogom dana. Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana.
O, šta bi dao da je u grobu, U onom času punom obaja; Da on se to sad iz groba budi, Pa u toj noći čezne i žudi, Kroz cvetak duše, u zraku snuje, U tankoj magli očaran hrli; Da vlasi ove to njega kriju Dok smrt se kroz njih s
kad me s nebesa mesečina zaspe, I vreli dah noći što me tebe seća, U mojoj se duši šumno dižu s nova Nekadanje žudi; i kličući glasno, K'o veselo jato belih golubova, Poleću u nebo zvezdano i jasno, I tamo se gube. Noć prolazi mirno.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kao princip života i kretanja, duša pripada nižem svetu postajanja, i u njemu ostaje dok opaža i žudi za predmetima čula. Ali ta ista duša ulazi istinskim saznanjem ideja u carstvo više stvarnosti i neprolaznog bitisanja“.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Odavna je znam! Sve oko nas, zakovano, brekće, sve žudi, vapije za jednim pokretom, za jednim zvukom, pokličem, treskom, pa da nastupi izvjesno jedva iščekivano oblakšanje.
Petković, Vladislav Dis - PESME
našu što se drsko krije, I onu pesmu o srećnome paru U zemlji, kuda nikad tame nije, Gde ljubav vlada, gde stanuju žudi. I sve što dragan svojoj dragoj taji, Dugo ti pričam, dok zadrhte grudi, Dok snovi minu, priđu uzdisaji.
crnim od ropca i muka Ja sam se naš'o u zemlji propasti S prestola tajni i snova i zvuka, Ja sam došao bez bola i žudi Tu, gde za nebo niko nema vida, Tu, gde i mrtve ubijaju ljudi, Tu, gde je žena pojava bez stida, Ja sam došao bez bola
gde za nebo niko nema vida, Tu, gde i mrtve ubijaju ljudi, Tu, gde je žena pojava bez stida, Ja sam došao bez bola i žudi. Kroz svet, pokrete, kroz šum preko granja.
Nevolje, bede prokletstva i suze, Uzdasi, jadi, prazne, gole žudi, I one male — a spontane uze Što ryše, dave živeće kod ljudi. Opticaj smrtnih obmanom se sliva.
Jutro, podne, veče, Nebo mutno, vedro, Kiša, sunce, radost, Prošlost, ljubav, mladost, Strast, navike, žudi, Borba, slava, ljudi, Oko suzno, čisto, Lica nova, znana — Uvek svakog dana, Uvek jedno, isto.
zarazna i stara; Žena ničeg nema sem tela i grudi, I moć da privuče, zavede, očara, I pelenu skrije pod devične žudi... Razvalinu doba snova i poleta Obavila pustoš, zaklonila tama — Katkad uzdah prođe — prazninom prošeta...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Počeo sam Džima saletati da mi pomogne da dobijem takvu dozvolu. On mi je odgovorio da tako bistar mladić, koji toliko žudi za naukom, nije valjda prešao Atlanski okean da bi postao ložač. ”Nišani malo više, mladiću!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
” Čula je u selu da piše da mu je u Americi dobro, no svejedno da žudi povratiti se. Pozdravlja sve koji za nj upitaju i pita je li još obilat lov srdijela oko rata školja. Za nju ne pita!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
gest pred svojom ženom Marikom zagrizavši u krušku što mu je kao ponude poslala ona ista Mara za kojom kopneći žudi.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Srpska Zora« 1878. JESI L’ GLEDÔ... Jesi l’ gledô slepca Kad peva i gudi, Kako diže oči Kâ da sunca žudi. On ne traži svetlost Da se njome snaži, Svetlost je u njemu: On toplote traži.
Susretaj ga s nadom i sa dobrom voljom, Čvrsto drži krmu svoga malog čuna; Ne bude li Maja što ti srce žudi, — Može biti Juna.
nesložnoj piše, Da jedan uzdah pepô raspiri, A žrtvenik nam opet zamiri, A jedan sinak — ma koji budi — Da skupi žudi iz naših grudi, Da zbere iskre iz naše krvi I združen barjak podigne prvi, Da čuje, vidi, oseti svak: Pruće je
Petrović, Rastko - AFRIKA
A možda je to i zbog one osnovne upornosti čoveka da ne učini nikad nikome baš ono za čim taj najviše žudi (Prust). U svakom slučaju koliko je smešan onda napor belih da uvedu u hrišćanski duh crne!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Već se diži nebu u visine, Pusti sunce nek’ mi jednom sine! Duša žudi mira koji čara, Želi da se s nebom razgovara, Za tobom će kad je teret mine — Pa se diži nebu u visine!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Videćemo se! Po krvi mojoj studen samrtna Pokazuje mi rukom ledenom Odmora željnog kuću večitu, I duša žudi strogom sudiji Neučinjene pravdat grehove — (Gleda unaokolo po razbojištu.) Ah, bože moj! I tu je tekla krv!...
Bojić, Milutin - PESME
Zaspala sreća teško spava, A nad njom žudi jasmin snen, Licem joj bol se razigrava I strašću diše zreli klen. Pohotno šumi jasmin snen.
Tuđ pogled kao sen preklizi njima, Žudi se raspu u kolute dima. Oči, ja u vas tonem prepun snova, Mir pružate mi, dokle iz daljine, Preko grobova, kroz
II O, zašto nisi ti ta žena prava, Utoka misli, saznanja i žudi, Žena što ludi i mrvi i sudi, Kojoj se prašta sve i sve se daje?
se moja sama sebe boji, Jer vidi sebe pustu, večno samu, Kao Ahasfer da besciljno bludi, Kleta od onih za kojima žudi. III Jer video sam sve u tebi tada: Sunca i sestre, matere i sene, Zvuke i boje, reč i drhtaj pene.
I tad utekoh sav stidom obliven. I uzbrao sam, kô krišom, pun žudi Cvet jedan, što mi još miriše grudi, Cvet tužan, beo i u kutu skriven.
XXXII O, nek ti rekne taj poljubac, što se Svršava novim poljupcima, da je To usklik žudi koja večno traje, Pesma usana što se krvlju rose I preko voda čežnju strasti nose, Kupeći sunca i cveće i kraje,
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nemir mi stiskô umorene grudi, Nesrećno srce što ljubiti zna! Kroz tiha polja srdašce mi žudi Daleko tamo, u bajniji svet: Da zlato svoje iza sanka budi Uz glasak frule, uz uzdisaj klet...
DUH PROŠLOSTI Sa starih ruina, kad ponoć caruje svudi, Diže se prošlosti duh. Ozaren buktinjom slave, On tajom žudi, il' kroz noć sumorno bludi, Kô bledi prizrak umrlih snova i jave I tihom pesmom, i blagim nebeskim glasom, On s
1886. MOJIM PRIJATELjIMA 1. Šta ja hoću? Čemu srce žudi? Ah, ta ko bi razumeti mogô... A želja je ognjevitih mnogo, Što mi ognjem raspaljuju grudi.
A talasić svaki jednom željom žudi, Da joj srećan padne na mirisne grudi! Gleda pastir, gleda, pa se čudu čudi, A nejasna želja raspinje mu grudi; Pa ga
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Lutajući po kosmosu, ja sam se odviknuo od naše Zemlje. A moja muza žudi, kako to svedoči Vaše pismo, još uvek za nebeskim daljinama. Kuda ćemo danas?
Petrović, Rastko - PESME
Zelene i plave boje gora i stena sa prstiju sisate A sa Azije oštrih mirisa bole vas grudi i Afrike. Dok radite žudi vas zemlja udaljena A zanose vas kao fantomi čudne slike, Čamci od kože šivene, Eskimosi u trbuhu kitova. Masni.
značenje mora da je čudno bolje; beli se drum u beskraj sve više izmeđ borja, sa njeg će na Kumov Put neosetno preći nam žudi; briše pesma moja: to oblak češlja kosu gorja.
Šantić, Aleksa - PESME
Proročkim glasom budiću iz groba: Istinu mrtvu i slobodu roba Što sputan sunca zavičajna žudi. I krvlju svojom preliću sve pute Idući tebi, i vjerujuć u te, Uskrsli brate potištenih ljudi! 1907.