Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
i Rogozne, Kosovci zovu Ercima i Erićima; a to su upravo isto imena kojima ih zove odseljeno kosovsko stanovništvo u Župi i u Levču.
Migracijama se ovaj dijalekat, unekoliko izmenjen, rasprostro po Župi (kruševačkoj), Temniću, Levču i Resavi u Srbiji i dalje preko Save i dunava po Banatu, Bačkoj i Sremu.
Ostali su haljeci onakvi kao i svuda po Makedoniji, samo su ovde od grubog, crnog sukna. U debarskoj župi, koja se graniči sa mijačkom oblašću, ćepe je sa resama i kupovno: izrađuju ga bitoljski krojači.
Na Srbe su više nasrtali nego na Arbanase. Srba ima znatan broj na jugu od Debra, u predelu Župi, do Drimskog grla, i na severu od Debra, gotovo do Piškopeje (Piskupije), i oni se zovu Poljani.
U gorem su položaju nego Srbi na Kosovu, jer ovi čine većinom čiste oaze, bez Arbanasa. U Župi su čisto srpska sela: Rajčica, Pereke, Vapa, Kočišta i Župa Selce; čisto srpska poljanska sela na severu od Debra su
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Za vreme šišanja, u Gruži, običaj je da dete drži zdravac u rudi. U Sretečkoj župi kum ovako blagosilja dete: „Bog neka te poživi! da ostariš, da obeliš, da se oženiš, deca da imaš!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
rascepio um i naiđoše pošasti kao da se nad Srbijom do sada rat nije zbio raspukla se burad oko Fruške gore i u Župi i na smederevskom groblju alkoholni val pređe preko Save i preko sve tri Morave uz Timok da podigne sav mutljag
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Tako znam: dokle je došla godina, šta je do sada stigla da skupi, kako je rodila Vojvodina, i kakvo je stanje u Župi. Rotkvice, šargarepe, patlidžani, zeleni lukac, grašak rani. Prolaze godine kao dani.
Zna se u koji dan ispraća na jug ptice. Kad je vreme klijanju, ona probudi sve klice Pa cele noći po Dragačevu i Župi Pupi, pupi, pupi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»da je lisice i tvorovi ne satiru« (SEZ, 19, 74). Kad se javi kuga, onda se u Župi, pored drugih apotropajskih predmeta (čanak vode, češalj), ostavlja uveče na sofri i struk b. (SEZ, 17, 35).
Bogiša. Po ličnom saznanju Milenka S. Filipovića, u Dubrovačkoj župi b. (ili »cvijeće sv. Ivana«) »gaji se oko kuća stoga što, po narodnom verovanju, ako nje ima u bašti, neće udariti grom
U Sretečkoj Župi b. je, kao i dub i jasen, »samo drvo« ili »samovilsko drvo«, pod kojim se ne sme sedeti, ni pljuvati, ni zaspati (GEI,
crvenim koncem i okićene bosiljkom — stavljaju ih u ambar, bunar, kuću, vinograd (SEZ, 70, 1958, 383), a u Sretečkoj župi krst od vrbe je obavezan ukras na mladinoj kapi (GEI, 1, 1952, 154) — i u jednom i u drugom slučaju radi zaštite i
(u mnogim prilikama) od rođenja do smrti (od babina i povojnice do sahrane i zadušnica) — kakav je slučaj u Sretečkoj župi (GEI, 9—10, 121) i drugim krajevima. U Sretečkoj župi, između ostalog, veruje se da je pod j.
U Sretečkoj župi, između ostalog, veruje se da je pod j. (kao i pod šljivom) lak san (ibіd.), da nerotkinja može roditi ako okusi »prvi
Orah. On je »jedino rodno stablo« kome se u Sretečkoj župi »pripisuje negativan uticaj«: ko pod njim zaspi, mora da se onesvesti; opasno je ako njegova senka pada na kuću, i zato
U Sretečkoj župi devojke su se, rano na Đurđevdan, kupale nage u reci i češljale kosu »u raž« radi zdravlja i kose guste kao r.
Na dan svadbe u Sretečkoj župi mlada krišom posmatra mladoženju kroz suncokret, uz basmu u kojoj se pominje i »bor samonik« i koja mora biti veoma
Trešnja. U okolini Bora, pored drugoga voća, mrtvima se šalje i trešnja. U Sretečkoj župi veruju da se »neće držati deca u kući« ako se upotrebi za vatru staro t. stablo (GEI, 9—10, 115).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
o njemu do ivanjske noći, da ga hrane dunjicom i jedino njome, a Dadara je morao sa svojim kopljanicima pronaći negde u župi moravičkoj tu devicu kojoj je namenjena glavna uloga u skidanju čini sa gospodara.
Dadara i njegovi dripci su mu podmetnuli najveću kurveštiju u čitavoj župi kao nevinu devicu. Kleo se u najpreče da je ona, Janja, podmirila tri sela, da joj deset ljudi nisu mogli ništa, toliko
sa vojne kraljeve, razbi razbojnike što behu opkolili njegovu kulu u Vratimlju i ponovo vaspostavi svoju volju i moć u župi moravičkoj. I vrati mir poljima i šumama plodne moravičke doline i ponovo bi ono što je nekad bilo.
Dorotej je znao, jer je najveći među vidarima u čitavoj župi.“ Ponovo ćuti. Briše prstima krajeve usana. Nastavlja tiše.
Pomenu Dimitrije i to da možemo ostati i u župi moravičkoj. Kraj neke raskrsnice možemo sagraditi kolibu i tu bi bolesni dolazili da od nas traže leka.
Još s vrata, bez ikakvog okolišavanja poče da psuje. Povereno mu je da se brine o redu i miru u župi, a ne dozvoljava mu se da rastera onu rulju sa Saborišta.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tome Milić odmah kail bio, pa iz crkve ode dvoru svome, te on kupi kićene svatove po svoj Bosni i Hercegovini, i po Župi i Kotaru ravnu, sve junake mlade neženjene, dobre konje prije nejahane; kuma kumi Janković-Stojana, starosvati Pivljanina