Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali koja vajda? Ko će od boljega bježati? I, odlučivši se, pođe župniku, popu Vrani, koji je njome upravljao, s namjerom da stupi među članove.
— Zaplivaću k čamcu, nije daleko! — reče župniku, koji je na plitkome slamnatim šeširom grabio more i cijedio ga na glavu. — Ne idi! — ozbiljno će župnik.
Ivo časom gledaše za njima i nekako zamišljen obrnu se k župniku: — Kako se oni prilagođuju, — reče s uvjerenjem, — a jednako rđavo im je!
— opazi žestoko Tadić. — Priživiće se ka i dosada.. — Recite i vi svoju! — obrati se iznenada glavar k župniku. No ovaj se smete: — To nisu crkovni posli, — odgovori kao u šali. — Ma zašto se pravdamo?!
Ivu je sve više dosadno i traži način da to župniku kaže, pa kad mu se pogled sukobi sa njegovim, namigne mu u znak da bi vrijeme bilo da se povrate.
— Fala! Ali ne treba. Mi ćemo polako naprijed. Dakle, gospodo, još jednom Fala! Njegova presvijetlost pruži ruku župniku i Ivu, podiže šešir i nakloni se učitelju, i tako se s njime oprosti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zbog tog stasa i te kose dešavale se sitnice koje su malo smetale biskupiji. Poručeno je župniku iz biskupije u dva maha, „s poštovanjem za njegove sposobnosti, i za lepu reprezentaciju, ali baš zbog toga”, da ne
I tako je biskupija zažmurila. Crkva je župniku odista uvek bila prepuna. I nije bilo tačno da su je punile samo žene. Naučio je župnik i ljude i decu da se redovno