Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« Pandur u nestrpljenju žuri ga: »Gospodine, šta ćemo — gori tamo!«, »Čekaj, more, čekaj«, pa lista dalje i ponavlja: »Požar, požar!
Taman Miona ozdo uz voćnjak, a Dušanka ispade iz kuće. Stutoljila nešto u lepu šarenu torbičicu, pa sve nekud žuri. — Kud ćeš ti, Dušanka? — Ene-de! Zar i ti dođe!... — odgovori Dušanka gotovo kao i zbunjena.
Pop na vrancu kasa napred, pevuši neki tropar, često se osvrće na Vuju i žuri ga: — Teraj, more! Vuja se čisto trgne, pa okači malo đogata stremenom. Đogat se zakasa, a Vuja sve odskače na njemu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sve što si tada mogao raditi, to je da digneš oči k nebu; ali bog ne žuri!... Od Rače k Šapcu vodio je put. Beše to običan krčanik: oboreni grmovi, iskrčena česta, koliko da se ima kuda ići.
Ali se užasnu od onih bledih lica. Neka zla slutnja obuze je kad vide svoga Stanka kako sa Simom žuri ovamo... Ona stade da vidi, da čuje šta je to... Stanko stiže.
Samo jedan čovek tumara po pomrčini. Noga mu kliza po kaljavoj zemlji, on posrće i spotiče se, ali žuri da izvrši zapovest svoga gospodara. To je bio Marinko.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Grom, pravi, formalni grom iz vedra neba. — Brzo, gospodine, brzo! — žuri ga Arkadija i poleti na vrata natrag crkvi, a pop Spira za njim. Obojica lete pravo crkvi.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pa se onda još više upinje, žuri, vuče te svoje teške, pune torbe da bi što pre stigao u varoš, pred crkvu i da bi pre mraka izručio hleb, brašno, što
Afrika
Velike priče oko pitanja kad će se šalupa vraćati. Gazda šalupe, crnac, džandrlja dok odgovara da ne zna i, pošto žuri, svršava nuždu tu, sasvim međ nama. Ogroman smeh.
Bog je, razume se, srećan i ne žuri se sa proždiranjem jedinstvenih devojčica, na čemu sam mu beskrajno zahvalan, jer je on težak, nespretan, ružan, a one
Iako žuri — jer ko zna gde ćemo biti primorani da noćimo — on zaustavlja kola čim mu se učini da bih ja nešto da pogledam ili slik
To je crni poverenik udesio sebi harem u kom će ubiti svoju dosadu. Jedemo brzo, ćuteći. Moj prijatelj treba da žuri kako bi pre noći stigao u Bobo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pitao se, međutim, u sebi, kud trči? Kud žuri? Koga želi da sretne? Pa se seti da ga smrt, još uvek, vreba, na ovom putu – što je bio zaboravio.
Postiljon je kapetana dugo tražio, među kolima i putnicima, ali ga nije našao. Kao neka sen, kojoj se žuri, Pavle je već bio zašao u obližnje ulice, po mraku. Išao je, kao da ga vijaju.
A dolaziće kod njega da ruča. Žuri se, kaže, jer joj je puna kuća gostiju. Nek se kapetan, za sada, dobro ispava. Videće se, sutra, za urin‑doktora.
Nego, neka mu kapetan kaže, iskreno, šta je, njega, nateralo da ide. To da mu kaže i neka, kad govori nemecki, ne žuri.
Kaže, žuri mu se – jako. Hteo bi da stigne u Karpate, pre nego što sneg zaveje Duklju. Videv čoveka van sebe, Volkov je mislio da
Zašto Isakovič, ako je častan čovek, toliko žuri? Treba da je pričeka. Ona će Božiča napustiti, ali se brak ne raskida, lako, kako on to misli.
Kad se rastadoše od njega, Trifun viknu husara, koji ga je pratio, pa dobaci Pavlu da se žuri da se vrati. Ostavlja ga, da jaše ukorak, jer šta bi razgovarali, njih dvojica, posle svega što se među njima desilo?
Teodosije - ŽITIJA
i mogli su ga videti gde vredno žuri da posluša bratiju, i svima pomaže u potrebnim rabotama i da se s njima mnogo trudi.
Onaj koji jede hleb moj podigao je na me petu svoju, i da mi zapne zamku da padnem žuri se̓. Pomozi mi, Gospode Bože moj, i spasi me po milosti tvojoj̓ da se javi neizmerno silna ruka tvoja i da zapreti
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Nađite ga pošto-poto i recite mu neka sve ostavi, sve, i neka žuri kući. ANTA: Ta doći će on u kancelariju, doći će za koji čas... Budite strpljivi.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Jedne u početku, druge na kraju, — opet je ravnoteža u rangu održana. No baš zato se ne žuri Polačekovima. Oni ostaju.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
pravilima trebalo dete odmah po rođenju krstiti, naš narod, osim ako ga neka već pomenuta nevolja ne natera, ne žuri mnogo s ovim obredom.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: I to, i to. PROVODADžIJA: Ajde, mladoženja, žuri se što treba, to jest, za doveče. (Mladoženja poljubi oca i mater u ruku, oni njega u obraz.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
očima, ogorčeni strikan obično zdimi nekud na njivu, hvata se pluga, srpa il motike i sve napreskok, kao da mu se nekud žuri, raspali da obavlja mukotrpan i jednoličan zemljodjelski posao, koji ne trpi ni žurbe ni zanosa.
Milićević, Vuk - Bespuće
On ju je vidio kroz prozor gdje se žuri, sa zažagrenim očima i sa zajapurenim licem preko koga je prešla rukama nekoliko puta, namiještajući kosu i gledajući
Radičević, Branko - PESME
kada sine zora Il' se sunce smiri iza gora, A uz brdo silan svet tu vrvi, Svaki oće da je gore prvi, Svak se penje, žuri se i trudi Da izblizu čudu se načudi. Glednu ovoj, glednu onoj strani, Svud se penje jer ništa ne brani.
“ To je bio, dragi, tvoj — Blago meni, da si moj! 2. En' odunda buči trka, Svaki svoga konja žuri, Koji vrana, koji mrka, Al' pred svima jedan juri, To je, dragi, zeka tvoj — Blago meni, da si moj. 3.
A nikada još za njega. Jer je potok, kako posta, S brega na breg sveđ preskakâ, Pa sad eto preko mosta Žuri svoga konja laka; Mosta prođe, no, gle sade! Ustavi se, pa nazade.
“ Tako zbori Srbekanja ova, Pa oprema praa i olova. Svud se sprema, svud se žuri živo, Pra, olovo, piće i jestivo — Seja znade šta bratu valjade, Pa najlepše sprema što imade, A ni majka starica
Opazio vojvoda Mileta, Opazio Turčina prokleta, Škripi zubi od silnoga gnjeva, Žuri zeku, mač u ruci seva, Goni konja Rustanu krvniku Što mu braću zgubio toliku.
„Puštaj, puštaj!“ viče moma mlada. Ali Tale žuri svog dorina, A gone ga tri mlada Srbina; Oni vide momu u junaka, Al' ne smedu biti iz pušaka, Uvek puška nije
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ogorčeni strikan obično zdimi nekud na njivu, hvata se pluga, srpa ili motike i sve napreskok, kao da mu se nekud žuri, raspali da obavlja mukotrpan i jednoličan zemljodjelski posao, koji ne trpi ni žurbe ni zanosa.
— a nekakav prijašin, gle ga, kao da mu se bogzna kako žuri, zajašio preko plota, gdje i nije lijepo vid jeti starijeg čovjeka ako već ne juri tuđa goveda iz svoje ljetine.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Da li ti jašeš i kisneš noću po Hercegovini? Ne prekidaj me, beže... Tebi se žuri, a meni treba mnogo vremena. HASANAGINICA: Treba vremena i onom detetu, koje ste svi zaboravili...
HASANAGA: Da ga pustim da uđe? JUSUF: Jedino tako možeš nešto da saznaš. HASANAGA: Ajde, uvedi ga! Ali ne žuri, malo ga zadržavaj! Izmisli nešto! Kaži: aga prilego, pričekaj d ustane! (Huso izlazi) HASANAGA: Šta savetuješ?
Onda ćemo videti. Ti se drži rezervisano. A ako nešto pita, ili traži, sa odgovorom ne žuri, nego odgađaj. Da mi prvo porazmislimo. HASANAGA: Šta misliš, da nije možda umešan i kadija?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zato se valjada toliko i žuri, podskakuje, nabija šajkaču na oči, isprsuje gole grudi i peva. Čak do mene dopire njegov istrošen, ali još topao glas
Čuju se svirači iz „gornje čaršije“, što sviraju u gospodskim kućama. Ulicom i ako prođe ko, to žuri, grabeći da svrši čestitanja, pa da što pre ruča. Ja jednako jedem. Hoću još. Ali mi ona ne daje: — Nemoj, dosta je.
Ona ubrza. Preko skrhanog mosta Odžinke ulazi u varoš. Žuri se. Ali sada malo slobodnije ide po poznatim ulicama. Prolazi pored kapija, kapidžika, sniskih kućica, dugačkih ćerana..
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Otimačina! Sve se to nešto domunđava između sebe, sve se to negde gura, žuri, sve to vata jedno drugo kao davljenik Slamku za limunadu! Bogami!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Lepotu kvari emocija tmura i mrači krepkost ritmičkih figura, jer skladno radi hitre smrti presa, te poj se žuri da u metar svine vrhunce zemne, „nebesne ravnine“, Od palih reči tvorim li nebesa?
S KRSTOM SVOJIM PO KRSTU VIDIKA І Septémbar grize avgustu svršetak. Planinom žuri truleži začeće. Četvrtak rad bi žar da prospe Petak.
IV U srcu gajim ljubav gostoprimstva, referat s lipe kada pčele rade a kuće retke, pusta domaćinstva. Ne žuri s neba, gordi vinograde, već grožđem kiše, dok me muči ulcuѕ, poškropi štedro ludost zvanu kupus.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ponekad vidiš zoricom ranom, Međedovića sa buzdovanom, lomi se gorom, u ludom trku. Od koga bježi, kuda li žuri? Pogledaj samo ko li ga juri! Vidiš li za njim strašnoga brku!
Pred veče oblak naiđe tmuri, zaćuta šuma, kiša se sprema. Lovdžija Mačak domu se žuri, a kada stiže — Pijetlića nema...
Ne mrdaj brkom, ne žmirkaj okom, oluja ide, napreduj skokom! Kroz travu mačak okretno žuri, promiče stazom uskom, a za njim kiša uz polje šiša, zasipa njive pljuskom.
Ponekad samo ugledam senku poljem se snežnim žuri. Sve mi se čini: večiti Žuća večitog Vuka juri . . .“ Pročitah pismo, na njemu osta od suza bezbroj mrlja, pa
“ Što beše dalje, za puta teška, ne priča pilot, samo se smeška, i naš se deda zbunjeno češka. VAŠAR U STRMOGLAVCU Žuri se mlado, staro, svi će u istom pravcu, vašar se danas drži u gradu Strmoglavcu.
Ujutro Mirko u školu hita, na prvom uglu savije, ulicom dugom maršala Tita žuri u pravcu Slavije. Maršira, cupka, skakuće živo, kad preda nj — Andrić Ivo!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Mogli ste da dođete? — Strašno sam se bojala. Sedimo pod maslinom. Držim je još za ruku i ona ne žuri da je izvuče. — Mislila sam da ste otišli. — Čini mi se da bih vas čekao da ujutru. Strašno sam bio gladan. Ćutimo.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
To lovac prolazi selom, I brze mameći pse, poguren u polje žuri, Pokriven koprenom belom. Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase — A sveži jutarnji dah prelêće doline mirne, I
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sunce je već zašlo. Plavkasta izmaglica je lebdela niz reku, a večernjača je žmirkala. Reka je žuborila, kao da se žuri da umakne iz ovoga krvavoga razbojišta. A mi idemo baš na suprotnu stranu. Vidik se gubio kada smo krenuli uzbrdo.
Ukoliko odmičemo više, sve je jasnija topovska paljba. A nekome se žuri, jer je već davno prošlo vreme kad je trebalo dati zastanak. Sa nama maršuju i pešaci, dobroćudni i poslušni.
Teške misli pritiskuju. Zakoračili smo već u Šumadiju, a ogromna sila nastupa laganim korakom iza naših leđa. Ne žuri se njima.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ona pomisli da se to i on žuri za poslom. Međutim Gojko je dosad spokojno šetao po travi, i tek kad je nu spazio, počeo je nemirno tumarati, kao da
— Gledaj, bre, nemoj da ostaviš koju naplatu nezavedenu, kao pre, pa posle da te gone policajci, žuri Đokić predsednika. — Polako, more, čekaj...
Počinje šibati hladan vetar... Gojko se grči i trese, pa opet žuri napred. Često zaboravi radi čega je pošao, pa stane na putu, misli se i napreže pamćenje, dok se ne seti.
Ona se diže sa stolice, pa dohvati rukama naslon i stade čekati da ćata produži. A njemu se ne žuri, on to zgodno oteže i namešta s naročitim ciljem: da što više razdraži Ljubicu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
s čuđenjem u tu nebrojenu šarenu masu raznovrsna sveta, i priđem prvom što beše do mene, te ga zapitam: — Kuda žuri ovaj ovoliki svet?
lista, a već u toj zemlji, da se ne čudite, svaki dan se pokreće po nekoliko listova, te upitah i njega: — Kuda žuri ovoliki svet? — a strepim da li ću i s ovim poznatim patriotom još gore proći nego sa ostalima.
I zaista svet se počeo odvajati u razne grupe i ići raznim pravcima; svaka grupa žuri na svoje određeno mesto gde će držati zbor.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
slatkaču ili na pozni mednjak ili arapku, takišu, i dok si trenuo oni napunili svoja prljava krilanca i svako se žuri da ti donese svoje »lepse« kruške, jabuke, oraje, šljive i — purene zelenjake (babice), što svakom, po dva-tri, iz
Crkva pustila, svet se žuri kući; svakome vedro i veselo lice: zna da ga očekuje topla soba, razdragana lica veselih mališana, koji jednako
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRINICA: A ja kao da sam predosećala nešto, pa kažem Spiri: čekaj, ne žuri, ne moraš ti baš prvi glasati! SPIRA: Ama, nisi mi ti kazala, nego ja sam vrdaram od jutros.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— jedna crvena ptica između stabala leti, Možda je to sunce koje žuri zori... Pred zoru, u Africi, niska drveta kleče, I vreme teče kao reka koja ne teče...
Poslednje kapi, zrna bisera, Kiša niz okno prozora tera. Prestade pljusak. Ponosan miš Žmirka u sunce, nikud ne žuri. Blistaju, oprani, Zaječar, Niš; Tanak mlaz ispred Valjeva curi. Nestade konca, srebrna iglo!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
diže žurno — i to ne sredinom kaldrme, već krajem, kao da je ne uprlja — jednako izvinjavajući se | materi: da se ona ne žuri, i kako će on nju tamo u hanu čekati, dok ona bude gotova. — Će čekam han’mo. Ako ne možeš danas, sutra, kada ti hoćeš.
I zato Sofka, pored svega što je znala da ne treba da se žuri, da treba polako da ide, ipak, i protiv svoje volje, poče da ide brzo, gotovo je devera ona vodila a ne on nju.
— Hajde, hajde, svekre! Dosta je, vreme je... — Ohrabrenije na to njegovo ćutanje poče aščika da žuri. A Sofka je znala kuda je poziva, šta znači to njeno „hajde“, kuda je vodi, u kakav ponor...
Ide polako. Nikada se ne žuri, već nesigurnim koracima s uvučenim rukama u nedra, te joj košulja na grudima uvek nabrana, skupljena i prljava.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Dogoni se u mlin i odgoni hitno. Gdje god sretaš putnika, svaki se žuri kao da mu kuća gori; gotovo svako je čeljade u licu zabrinuto i kao sjetno, osim ponekoga momka, koga hoće da žene,
Sveti Sava - SABRANA DELA
na svakom kolenopoklonjenju i ustajanju prinose ranije rečene molbene reči, ali svi ujednačeno, a ne jedan ispred da žuri, a drugi da zaostaje, nego svi da imaju nastavnika eklisijarha ili dnevnog jereja, koji stoji blizu sveštenih dveri
Igumana gledajući, koji se na ovu dobru i veoma dušepoleznu službu žuri, potecite, potecite i vi i u tiho dušespasno pristanište žurno pristanite, i svaki pokret uma vašeg i duši štetnu
Ko god se žuri da Bogu laže, primiće kaznu, „jer ćeš pogubiti“, reče psalmopevac, „sve koji govore laž“. (Ps. 5, 6) Ne ispovedati se
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČA (razume sumnju, plane, uplaši se od pomisli da svet, i vladika, sumnjaju da on sam, otac, nema što s Vaskom; žuri se da tu sumnju otkloni; sasvim se približuje uz vladiku, gleda mu u oči pravo, silno): Dedo!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Odmah putuj! — korača senkom. — Onakve konje kakvi su tebe dovezli, možeš naći i u Prerovu. — Čim se Vukašin žuri, stvar je važna. Da svršimo večeras — reče Đorđe stegnuta glasa, jer predoseća, i ovo je protiv njega.
Bežite Vi, mladi vetrovi, jer jeste mala ova zemljica i jedinoj reci koju ima. I ta reka od tuge žuri da pogine u dunavu. Što se osvrćeš? Kad samo noge imaš da možeš, beži od starog krova, gde i vetrovi polomiše rebra.
Ni šljivu da otkinu... A ja neću umreti bez unučića.“ Žuri i u sebi preti svekru. On je vinovnik nesreće koja će pogibijom sela da se svrši. Tolu će prvog.
iz Pariza u zelenom redengotu, kad ga je prvi put video pred ogledalom kako se četka, ćuti i smeška, ostavlja oca i žuri francuskom konzulu na ručak. Nije to on. Njega sam ja ispratio. On je drukčije otišao. Nije imao na sebi švapsko odelo.
Postiđen pred Čađevićem, Aćim glasno proklinje sina i žuri. Valjaju se magle, teške, guste. Na drveću šušti inje. Čađević zastajkuje, zanosi se i sapliće, udara kolenima o obale
u požar porušenih kula; ni sada, ni večeras neće biti ništa, ona više ne može ovako, danas se to mora dogoditi, a on žuri da uplasti seno pre mraka, on, slepac, nije muško, ne vidi. Kakva su mu samo leđa! Kolike su mu ruke!
Sada je on sam u njoj, a mrak plazi zidovima i pustoši njene međe. Đorđe bacaka noge kao dete kad počinje da hoda, žuri da što pre iziđe u mrak pola, a Raka apsandžija ga hvata za levo rame i šapuće mu, iza leđa, u uvo: Sve sam čuo.
Beše kratko, ali žestoko. U Toj buni nisam želeo da postanem vojvoda. Raspričao sam se, a žalost me saleće. I žuri mi se, skoro će noć. Vreme mi je da pregazim Moravu. Čuj me, nasledniče!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Verovatno još sanjam?« šapnu sebi, kad onaj glas ponovo reče da mu se žuri. Devojčica u čudu raširi oči: na prozoru je bio njen vrabac, a kraj njegovih nožica blistao je neki maleni, okrugli
Pokloniću ti devet brodova, ako obećaš da nikom nećeš naneti zla... — Obećavam! — momak olabavi mrežu. — Ne žuri! — opomenu ga vila. — Obmaneš li me, od rođenog ćeš života bežati!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
za taj dan (izgleda da je, u svom iskustvu, već računao sa promenama u bio-ritmu), da kaže: „Kad vam se najviše žuri, usporite. Inače, greška je tu.“ Sada, Sima žuri, koraci su mu sve duži, i luđi; uzalud Sina opominje, Sima ne usporava.
Inače, greška je tu.“ Sada, Sima žuri, koraci su mu sve duži, i luđi; uzalud Sina opominje, Sima ne usporava. Stiže u pravi čas.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sa ravnog Marsovog Polja goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit, i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji, i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.
To lovac prolazi selom, I brze mameći pse poguren u pole žuri, Pokriven koprenom belom. Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase A sveži jutarnji dah preleće doline mirne, I
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Vladao je onaj naročiti, privremeni mir fronta kad vazduh još podrhtava od eksplozije, kada se žuri da se odahne, proživi nekoliko sigurnih trenutaka, kad se crne slutnje umire i kad se pretnja smrti odmara da se, malo
Ona ga daruje, pa praćena momkom, i dok pudlica obigrava oko nje trzajući je sitnim zubićima za ivicu suknje, ona žuri ka dragom mestu tuge, sa izrazom sve većeg bola i patnje jedne svetiteljke. — Hvala rode! — Bog da prosti pokojnika...
To se videlo jasno i po čudnim nekim nemirnim pokretima njezinih ruku. Izgledalo je da se njima žuri da sakrije sav stid, kao da je gola. Onda se vratila sa česme, ušla unutra da se još brže pojavi napolju.
palijama iz samoga temelja, i dokazuje i ubeđuje koliko god može I zna, dok ne uvidi i sama šta je, te postiđena i ljuta žuri preko sokaka da se sa Iketom, koga već nema u kući, naplati.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ne! zašto da prizivamo u pomoć patetički lik majke koja žuri u apoteku s receptom za umiruće dijete? Kad u špaliru čekam naprosto ja, koji sam se uputio u kavanu na partiju šaha,
Odlazi. Odmiče zvučnim bolničkim hodnikom, spasava se između okrečenih pervaza lijeha s perunikom, i žuri da što prije stigne u toplu, jako osvijetljenu sredinu, da se sav okupa u njoj.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
dolinom i potesom, a ti hajde tako pravo, dok ne iziđeš na samu kosu ; onda okreni sve kosom pravo mojoj kući, ali žuri što više možeš, i gledaj da te ni ptice ne opaze. — Zar nije sigurnije da ostanem u šumi.
Kuća ti je sad najsigurnija, a posle, ja ti nisam ni kazô... imam ja u mojoj kući dobre zgode... Hajd’ sad, pa žuri.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Jesam li ti rekla da ne iješ na putu do kuće mesa, jer će te ubiti, a ti me opet nisi poslušao? Sad se žuri kući, tvoja su te rođena braća ubila, i kad dođeš kući, najstariji brat će se ženiti s tvojom djevojkom.
Petković, Vladislav Dis - PESME
se neće sa hladnog trzanja, S junaka, koje ne poznaje oko, S pira topova, s presvislog rzanja, S krvavog kljuna što žuri visoko.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
brzo u svim pravcima po zalivu; mnogobrojni brodovi za prevoz putnika bili su puni ljudi i izgledalo je da jedna grupa žuri na jednu stranu džinovske metropole, dok druga sa istom žurbom hita da se prebaci na drugu stranu obale.
Činilo mi se da svaka od ovih gomila žuri da bi obavila neke važne poslove. Grad na obe strane obale izgledalo je da brekće od raznih poslova.
Izgledalo je kao da se g. Braunu veoma žuri da to ostvari, jer me je svake večeri prisiljavao da ga slušam gotovo čitav sat kako čita Bibliju, a pre nego bi pošli
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Još prolazi kakav samac i brzo odmiče. Neko je dete zadocnilo; sa sklenicom u ruci poskakuje i žuri se kući; sigurno ga domaći iščekuju, pa zaboravio na svoje. I dućani se zatvoriše.
Sure gomile i kuće isprane ističu se jasno u toj mrkoći. Čeljad pokunjena, bleda i blatna žuri se za poslom, gledajući kud će nogom da stane. — Ni danas nema zarade!
se zorom smrzne i, kad sunce sine, razmrzne i nemilice ga ubije, Cveta, gonjena jednom mišlju, ni na šta se ne obzire. Žuri kao luda. Otvori vrata i uljegne u kuću. Samotan i prazan prostor zevnu joj pred očima i užasom je potrese.
Djevojka briše stakla, lagano i odmjereno, kao što je monotono padanje kiše, i pogleda dolje na čeljad što se žuri da ne pokisne. Ona to radi svakoga dana, i to joj je jedan od najmilijih posala: bar nije uvijek u tmici!
Gospođica se zabavlja svojim šivaćim poslom, a uz to gleda na ulicu, na svet što se po kiši žuri. Cvijeta na prvi mah ne može da se snađe.
Kiši i hladno je. Neko vrijeme, zgurena uz kuću, gleda u čeljad što se žuri, blene u prostor, a najposlije bulji u vojnika na straži; zaboravlja svoju nevolju i sluša jednaki mu hod amo—tamo po
Pa ne razmišljajući, sa željom u duši žuri se prama njemu da ga predusretne, i čini joj se da ga je odavno potajno željela, a sada će da ga svesrdno pozdravi.
Ulaze uporedo u gradske ulice, u vrevu svijeta. On se žuri: studeno mu, i ogladnio je, i ne mari za čeljad što mimo nj prolazi.
— kroza suze viče Antica, ugledavši svoga čovjeka u čamcu gologlava, raskostrušene kose, kako odmiče od školja i žuri u otvorenu pobješnjelu pučinu. Ali njen glas i jauk djece nosi vjetar daleko u natušteni prostor i gubi se u šumu oluje.
odbacujući modrušaste dimove i premećući se s noge na nogu; dugo i dugo razgledaće seosku čeljad što brižna za poslom žuri.
I žuri putem što bolje može. Misli: obeseliće se deca majci, i svima noćašnja zimnja noć biće lepša i toplija, a njemu osobito, pr
Miljković, Branko - PESME
Nek bude sve manje Vidljivog da ostvariš uspomenu. Prazniš mi koleno i uzimaš srce Žuri, krug opevaj, nesreću prevari Smederevo otvori, ptici se dodvori Pod praznim nebom plaču sokolari.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Velike priče oko pitanja kad će se šalupa vraćati. Gazda šalupe, crnac, džandrlja dok odgovara da ne zna i, pošto žuri, svršava nuždu tu, sasvim međ nama. Ogroman smeh.
Bog je, razume se, srećan i ne žuri se sa proždiranjem jedinstvenih devojčica, na čemu sam mu beskrajno zahvalan, jer je on težak, nespretan, ružan, a one
Iako žuri — jer ko zna gde ćemo biti primorani da noćimo — on zaustavlja kola čim mu se učini da bih ja nešto da pogledam ili slik
To je crni poverenik udesio sebi harem u kom će ubiti svoju dosadu. Jedemo brzo, ćuteći. Moj prijatelj treba da žuri kako bi pre noći stigao u Bobo.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Al’ kraja nema praznom govoru, Vreme je davno da se putuje... Hajd’, Spaso, žuri se! SPASENIJA: Oh! GLAVAŠ: ’Ma ćerka lepa nešto zastaje! Možda joj onde neće goditi Rumenog đýla miris haremski?
To ne dam, babo!... A ti se žuri I veštom laži varaj tirana Rumen te lica neće izdati. Kaži mu jasno: da zuba nemaš, P’ ako ti sina smakne jedinog
(Viče.) Skeledžija, žuri se!... Vreme prolazi! JANjA: Sad, Rade, sad! Još malo nagni!... Tako!... Zagazi, Te bolje opri, ne bi l’ doterô Tu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Osećao sam laku jezu, iako je sunce peklo. Vojnici se razilazili da svrše nuždu. Bojović ih ne žuri da se vrate što pre. Izgleda mi kao da je i njemu stalo do toga da se koji trenutak duže zadržimo. Vojnici se vraćaju...
Govorio sam joj nešto, ali ona kao da nije slušala, već me zapita: — Možda se vama žuri. Sigurno imate neki sastanak? — Ovde nikoga ne poznajem, sem vas. Pored vas, drugo poznanstvo ne želim.
Bojić, Milutin - PESME
Slušaj kako mi šum raskošno svira I sanjiv suton sa oblaka spira I pahuljice nagle rasejava... Čuj, tutnji, žuri svom cilju sve daljem, Tisuć mirisa u zagrljaj zbira I rastura ih stazama svemira. Nek nađe tvoje oko koje spava!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— I kao da je još otkada došao, otkada tako sedi, čeka na ručak, nestrpljivo, gladno počeo bi da žuri. — Hajde, hajde da se ruča! Gde je nana? Zovite je.
Ulazi unutra, ide u sobu i, kao negda otac, čeka večeru. Samo sada ne seda on kao otac mu, ne žuri, ne viče onako užurbano, izgladnelo: »Haj̓te, što ne prinosite?...
Počela bi da zaviruje, čas u kujnu, čas gore, u njegovu sobu; da žuri sluškinje, sluge, da rade, svrše što treba da, kad on dođe, ne primeti što, ne namrgodi se.
Mladen zna sve to. Oseća. Oseća kako snaha mu, ljubeći mu ruku, ovlaš je i brzo dodiruje, žuri se da što pre skloni se ispred njega, ode s mužem na sedenje, veselje, ćeretanje. — Ako, sinko! — veli joj.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I Rade se žuri. Kupio dvije stvari koje mu na srcu ležahu: baruta, da pucnjavom proslavi Božić, i zdravih jabuka, da njima daruje koju
Preteče ga, a zanesen svojim snažnim mislima, ne osjeti prama njemu samilosti, već žuri, gledajući na planinu gdje ljeti sa stokom planduje, a gdje sada veselo snijeg lapta; vidi se kako silazi: eno već je
—Znam ja za nju, — nasmija se oni vremešni čovjek. — Na tvojoj sam, Pavle! —Pa kad znaš, pričaj da te slušam! —žuri Pavao. —De ti, prvi si počeo ... . —Ta znamo na kojoj ste, — veli jedan od komšija, radoznao da čuje još jednom.
Pop—Vrani žuri se, ogladnio je; i sluga Ivo već na sto nosi. — Došao si, — veli mu i ublijedi od uzbuđenja. —Živine!
Otvaraju se i zatvaraju poneka vrata: popovi i lacmani izlaze i ulaze i mimo nj prolaze, kao da im se nekamo žuri ... A s ulice čuje se ljudski žagor, kao žagor ždralova za mutna vremena ...
Vojkan protrne. Mora da sudac rđavo nešto piše, žuri mu se, pero mu leti po hartiji... Sudac izreče osudu: Vojkan se osuđuje da ima da isplati Petru dvanaest kruna za
— Daće bog te i nije! ... Prevalio negdje konj, pa dotrčao kući, dodijao mu trud, glad... što li? — Žuri, sinko, pred oca, ne časi ni časa... Da bog te bio srećan susret! ... Ali... i Smiljana zajeca...
— Zbogom, Rade! — zajeca žena, i stoji kao prikovana na mjestu, gledajući za Radom kako se u suncu žuri, visok, vitak, rekao bi bezbrižan, — dok ga s vida ne izgubi.
I sada, strepeći, žuri se da što prije stigne, iako zna da po dogovoru neće zadocniti. U putu padaju mu na pamet kojekakove stvari iz varoši
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Lauš misli da nas je priterao uza zid posle onog nesrećnog Dorotejevog ispada, pa žuri da to iskoristi kako bi nas potčinio svojoj volji.
Ilić, Vojislav J. - PESME
To lovac prolazi selom, i brze mameći pse, poguren u polje žuri, Pokriven koprenom belom. Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase A sveži, jutarnji dah preleće doline mirne, I
A Ljeljo lodbočen stoji i zračnim bičem ga žuri, I panter urla i riče - al' burno grabi i juri! U tome čudnome času, od zračnih ploveći dvora, Mesečev bledi zračak
red, Ja samac bludim po obali, Spokojan, tih u miru tom, Pa slušam, kako šume vali U nemirnome toku svom; A misô moja žuri tada Severu daljnom, gde ste vi, I noć zvezdana tiho pada, Dubokim sankom zemlja spi.
I hladni vâli ga krepe. Pa zatim karavan skuplja i žuri sveštenoj Meki I s njime iščezne tiho, pri jasnoj zvonaca zveki, U moru peščane stepe...
Kraj platna survanih davno, Ubogi ribari blude i mreže bacaju svoje Kad veče onemi tavno A brod se s tutnjavom žuri, i zvuci sumorno zvone I pesma premire tužno.
Kud se ovo žuri, kuda ovo leti? Kakvoj višoj celi ili višoj meti? Kad narodom srpskim samo mržnja vlada: Zar slaviti bratstvo, mir i
A kad sutra na visini Milozračni sinu dan, Hladnoj reci, u dubini, Ležao je mladi kan. I Terek se čisto žuri, Pa srdito baca val, I sa penom dalje juri Kroz neravni Darijal... 1883.
Sa ravnog Marsovog polja, goneći kočije zlatne, Zadocnjen žuri se kvirit i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže.
S bazara negovih šumnih večita vika se hori, Sve se tu žuri, kliče, pogađa i živo zbori. S dalekih obala nilskih i drevnih japanskih strana K Benari stizahu lađe i mnoštvo
A Ljubecki već na meti. On s gracijom šapku Turi, Na desno je nabi uvo, I potom se hitro žuri, Da dotera skupo ruvo. A Okeana pusti tada Na poljanu hata vrana, „Boljeg imam“ reče mlada I zagrli svoga pana. 1890.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sutradan ga je palanka videla kako prvi put u životu ulazi u advokatsku kancelariju, izlazi iz nje, žuri u magistrat, odande nekuda, ne uvardaše kuda, i opet advokatu.
Svi se ljudi boje noći. Život, to je kao čovek koji negde podaleko treba da stigne, i užasno žuri. Guta drumove; preskače potoke; padne u ledenu vodu, ali ispliva, okašljavi samo, ali s kašljem zajedno dalje žuri;
Guta drumove; preskače potoke; padne u ledenu vodu, ali ispliva, okašljavi samo, ali s kašljem zajedno dalje žuri; strmekne se niz stenu, oćopavi, ubere neku motku, i dalje žuri; groblje obilazi, a opet ponekad tek nestane kao da je u
ali ispliva, okašljavi samo, ali s kašljem zajedno dalje žuri; strmekne se niz stenu, oćopavi, ubere neku motku, i dalje žuri; groblje obilazi, a opet ponekad tek nestane kao da je u ponor skočio.
Nije nam u dobroj koži stari... Tešimo ga, ali on žuri, žuri. — Još dve i po godine prošle — priča gospodin Toma — i jedva. Sutra čast, gospodo!
Nije nam u dobroj koži stari... Tešimo ga, ali on žuri, žuri. — Još dve i po godine prošle — priča gospodin Toma — i jedva. Sutra čast, gospodo!
Sutra čast, gospodo! Svršio moj Branko; svršio i njegov Pavle. I vreme je bilo... život žuri... eno moj Svetislav, stigao brata, i traži svoje mesto. — Život žuri, i u žurbi mu mnogo šta i poispada iz džepova.
I vreme je bilo... život žuri... eno moj Svetislav, stigao brata, i traži svoje mesto. — Život žuri, i u žurbi mu mnogo šta i poispada iz džepova. Baba Brankova umrla pre godinu dana. Njen najmiliji unuk nije mogao doći.
— Nikad doći na red, a život žuri! I u Pavlovoj kući je bilo tragova od žurbe života. Frau Roza išla lane u Beč kod lekara.
Izgleda da je sirota žena tada prvi put proživela slobodno. Biva tako. Život žuri, kombinuje, i sastavlja počešće prvi banket s poslednjom bolešću. Ali od tog je frau Roza bila još daleko.
Učitelj je govorio: „Kad vidim Milutina kako sa onom svojom kutijom, kako on, samo on žuri bolesnom detetu, zaplakao bih.
Iz crkve, iako joj je bila sasvim blizu, kući žuri polutrčeći. Stara Grkinja je pričala da kod kuće guče, vrišti, plače od sreće i radosti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ovaj, bre, ne misli da se zaustavi — govore vojnici, misleći na onoga čelnoga komandanta. — Žuri čovek da se smesti u neku kuću, a gde ćemo mi? — šapuću vojnici već zabrinuto. Još uvek se penjemo.
Još iz daljine ugledasmo kako nam žuri u susret neki oficir. Poznadoh Luku. Komandant diviziona mahao je rukom i pokazivao na jednu stranu, kuda treba da
Povremeno čujem jauk onih iz kola. Skrenuo sam pažnju šoferu da lakše i pažljivije vozi. On se pravda kako mora da žuri da bismo uhvatili voz. Na jednoj zavojici automobil malo zanese i mene podiđe neka jeza.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Ne mislim! — odseče Varalica. — Skrati priču. Znam da na gozbu ne idem. Šta da radim kada ih san prevari? — Ne žuri, junače! — zalepeta orao krilom tako da kamenje polete niz strminu. — U smrt svoju ne leti!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pa tek skoči, ne znaš ni zašto ni krošto. Ostavi dućan na kalfi, a on se žuri kući kao da mu gori. Malo posle izleti iz kuće u drugim, opet svečanim haljinama, ali ne onim maslinove boje, nego u
Prolazi i zvižduće, žuri se kao da je pogodio da izradi polelej od srebra, pa sad hita u dućan i traži kraći put i preči sokak!