Jakšić, Đura - PROZA
Ja sam odbacila te nesrećne hartijice od sebe. On ih pokupi, pa mi ih silom turi u nedra. „Na, na!“ dodade on žurno. „Uzmi ovo, pa beži, Grlice! Beži od gladi! Bež’ od nepoštenja! Beži odavde...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ih, ih! — zavika ćir Trpko, pa dokopa jednu od onih svojih cevara i zape žurno čistiti je. Naviknu na momče da mu donese barut, pa uze i puniti.
Pade mu na um kako je pop juče prošao naviše žurno, pa Tek pomisli: »Što li ovo jutros nema popa! Čudo bogami! Eto ja popih i kavu, a nega nema!...
— Pa i nije. Tek ako je sad stigao na njivu... Miona brzo uze torbicu od Dušanke, zagleda šta je spremljeno, pa ode žurno. Dušanka osta pred kućom — gledeći začuđeno za svojom majkom. Njiva iza laza nema više od dana oranja.
Sad će dole k Banji. Poša beše uranila, pa izišla nekim poslom pred kuću. Spazi popa i Vuju gde žurno hitaju kući, pa pljesnu rukama i reče gotovo naglas: — Naopako! Šta je ono sad?
Na jedan mah sav ustrepta od miline, poče žurno i grozničavo prevrtati listove... Ukaz se otegao s kraja do na kraj svih dve stotine tabaka!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Bio je bled kao krpa. Kako dođe, op zapita za domaćina. Kad mu rekoše da je kod kovanluka, on se diže žurno k njemu. Sima se čudio šta je Ivanu te se tako unezverio, ali se još više začudi kad vide i kmeta tako isto bleda, gde
Pa dobro, dobro! Ne moreš se ti trzati, ja sam tvoj dobro... Vidjećemo je! — Hajde! — reče Stanko žurno. — Dobro, hajdmo. Ali pazi! — Ne brini! — reče Stanko. I uputiše se Sevića kući. Stanko je leteo, a ne išao.
„O, gde hoće da satru čoveka ni kriva ni dužna!... Al̓, neće... Tu je bog, stari prijatelj!...” Pa okrete žurno dnu sela. Uputio se popovoj kući. „Prvo da njemu javim, pa ću onda potražiti Stanka...” Ali srete popu.
Mesec u poslednjoj četvrti tek izbio i oborio svoje roščiće zemlji. Svežina se dizala i budila sve živo... Hajduci su žurno odmicali. Od nekoliko pušaka načiniše nosila, na kojima su Aleksu nosili.
— Poslom. — Da pođemo još koji?... — Ne treba!... Ovaj posao ću ja sam svršiti... Zbogom! — Zbogom pošao! On žurno uze šaru, pripasa fišekliju, pa zamače u lug. Srce mu je lupalo burno, naglo; čisto ga je samo napred pogurkivalo.
Razgledao je prilično, pa se tek nasmeši i siđe s drveta. — Hajd̓ sad! — reče i pođe žurno. Čula se stopa i zveket fišeklija... Već se kroz debla drveća mogla videti ona krčevina što se zvala Salaško polje...
A od Badovinaca ćemo preko Carskog polja i Novog Sela na kasabu (Lešnicu) — zapovedi Zeka. I krenuše se. Išli su žurno. Stanko iđaše oborene glave pored Zeke. Dan je bio lep. Sunce je prijatno grejalo.
Dučić, Jovan - PESME
Zrno u mraku žurno klija, Da ga izraste cela šuma! A na mom putu sama sija Sumnja, to sunce moga uma. GOZBA Kad prođu dani, ko će
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
da se pohvali drugovima (jer dobiti tri krajcare ujedared — to nije doživeo još niko u selu), a novi učitelj se uputi žurno crkvi na večernje, koje je po njegovom računu moralo još trajati.
i one sitne zvezdice koje svetle i švaderski žmirkaju s neba amo dole na zaspalo selo i budnoga Šacu u njemu, koji se žurno uputio, pa najedared zastao. Čuo je neke korake iz daljine, pa se sklonio u hlad ispod nekog bagrenja.
I tako odlazi Nića, a neko od ukućana ga isprati do avlijskih vrata i zatvara ih za njim, po se žurno vrati u toplu sobu. — Jednako oblačno, nema ni forme da će se prolepšati! — veli i seda među ostale.
Milostiva, kis ti hand! Frajlice,... gospodin-Pero... službenica! — veli frau Gabriela i odlazi žurno. — Idi dođavola; vrat skrjala! — veli, gledajući za njom, ljutito gđa Persa.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa kroz sve one gomile žurno i naročito važno, zasuzila od nekog zadovoljstva što drži u rukama poslednju novost, gura se laktovima, očepljuje i
— Kako, kakav, šta podrum? — Podrum, podrum. Hihihi... Hihihi. Pa se novinar žurno gubi iz gomile. — Podrum nego šta, nije to smešno. Nećemo u šake vatati one kufere s Bežanije.
Dva dana iza toga, pred veče dvadeset petoga jula, Jurišić je žurno Dojurio kući. Čim je banuo u sobu, on skide i skoro veselo baci iza vrata svoj meki, pun znojave masti šešir širokog
u to vreme i dok je štab one razbijene divizije, što se u najvećem neredu probijala i dalje kroz kukuruze lomeći ih, žurno odmicao drumom Bog bi znao gde, jedan armijski automobil, za kojim se vukao ogroman rep prašine, dojuri mu munjevito u
Tako je Hristić mislio o ženi i onoj cpeći sve do crkvene porte kad je onaj seljak umolio da se vrati i žurno se izgubio, a on zastao onde kod velike kapije odakle su vojnici s mukom uklonili jednu crnu, naduvenu i usmrdelu
A onaj njegov poznanik ulazi žurno, smeška se i snažno mu drma ruku. — Bravo, Boga mi, Bravo! Srećna ti junačka rana!
Ona sažaljivo otpozdravi pa se žurno izgubi u onoj gomili sveta šapućući brzo na uvo onom čoveku uz koga se pripijala...
Najednom on se žurno uspravi, iskezi i pojuri kući. „Danas, sutra, smesta... Dajte reč Aleksiju Jurišiću... čujmo... čujmo... čujmo...
I sve tako do onoga stana na Dunavu. Tada jurnu unutra, žurno zasede za sto i onako smrzlih prstiju, modar, ispijen, iskrivljen, pobesneo stade pisati.
Krcao je zubima orase, i onako iskrivljen bio je ružan, neobičan, strašan. Ali iznenada, zverajući, baba se žurno i značajno stala obzirati oko sebe i tražiti nešto po zidu. Onda najedanput: — Sinko, snago moja, tvoje senke nema!
Afrika
“ U rečici koja protiče kroz samu varoš, ispod mostića, žena uzima jedno žurno kupatilo, ostavljajući začas na stranu pranje rublja. Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere.
Do kafe izgleda da smo jedan drugom sve već kazali; i još pijući kafu društvo se žurno deli u dve grupe. Švajcarac će sa mnom u selo na tam–tam, a eventualno posle u lov. Ostali će igrati bridž.
Docnije nailazimo na još jedan tam–tam. Grupa žena i ljudi, neobično veselih, ide nekud žurno sa muzikom na čelu. Saznajemo da se proslavlja tetoviranje grudi jednog devojčeta što je sa njima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Miškovič mu reče da se vratio. Nisu se dugo vozili po Kijevu, a kad kola stadoše, sve je išlo, žurno. Isakovič je, izlazeći iz kola, video samo da su bili zašli u neku baštu, u pesku, i šljunku, koja ga je sećala na
Teodosije - ŽITIJA
Ustani i žurno idi na delo za koje si od njega izabran, ništa ne sumnjajući, jep sve će ti u njemu uspeti na dobro! Sveti došavši k
Kad biše okončane te slatke i neizrecive pesme, odmah po tome i dan osvanu, te bratija žurno stigoše u pešteru, i nađoše je punu blagouhanih mirisa i nikoga drugog u njoj ne videše osim prepodobnoga u usečenom
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
“ — Pa dobro, hajdmo do toga psa — pristade mačak Tošo, i njih dvojica žurno se uputiše prema drugom kraju njive. Tek što mačak i miš stigoše na desetak metara od jedne velike kruške na ivici
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
No tek što behu pošli, dublje, u neprijateljsku zemlju, potisnuše ih. Oni potegoše natrag, žurno, na Rajnu, pa je pređoše kod sela Dajnhajma, spalivši mostove za sobom.
Vrativši se vojnicima, on ih žurno povede kroz retku šumu, niz vodu, do Berenklaua, koji ga je čekao kod čamaca. Niko ne progovori ni reči.
Deset čamaca se jedva čujno zari u pesak i vojnici počeše iskakati na obalu, zgrabivši puške u ruke, pretresajući žurno puščani prah i upaljače, uzimajući, zatim, noževe u zube. Francuzi ih sve dotle ne behu primetili.
Tiha radost pođe mu opet od petinih žila pa do potiljka, kao jeza, i zato, udariv konja mamuzama, pojaha žurno, klateći se prema vojnicima, da ih povede.
u kojoj se beše i on približio, primeti Berenklauova kola i feldmaršal‑lajtnanta, u odelu prostog vojnika, kako žurno korača kraj konja, opkoljen oficirima, vičući mu nešto izdaleka, mlatarajući rukama.
Ušavši žurno među kuće, Isakovič više nije mogao da čuje šta mu dovikuju, od larme i praska pušaka. Vide još samo, pred sobom, u
Aranđel Isakovič potera žurno, uzbrdo, odmičući po jarugama i voćnjacima, kao da se vozio po krovovima kuća, što ostadoše u dolji, sa svojim
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
—Ti, ne? —Ne… – rekla je Azra, odgurnuvši s gađenjem tek rastvorenu pastrmku iz koje se pušilo. Zapalila je žurno cigaretu, kao da želi da odagna neprijatan ukus. — Bila si najlepša devojka pedeset i druge!
Matavulj, Simo - USKOK
Sve je to brzo bilo gotovo, sve se svršilo žurno. Knez donese odnjekud iz ugla starješinski tronožni stolovač, primače k vatri i reče: — E, sad, gospodine i mili
Milićević, Vuk - Bespuće
gungula u kavani; ljudi koji se mimoilaze i pozdravljaju; vrata koja se otvaraju i zatvaraju sa treskom; momci što žurno prolaze, njišući na poslužavnicima šolje i čaše vode; u viku naručivanja i prazno udaranje kugla na bilijaru, miješa se
Radičević, Branko - PESME
Onaj munju sa neba je svukô, Ovaj, veli, pevao je jasno Kâ u gori što slavujče glasno, Ovaj dragoj zaplivô je žurno, Utopi ga ono more burno. Tako s' ime do imena blista, Di je tvoje, brate, dušo čista?
„Kod one vrbe što se ono beli, Da ko je ono u odelu belom?“ Ovako zbori, žurno veslom grabi, I reka, veli, da je šira danas. U kraju sad je, ali di je ona? Kod izvora je, tako Milan misli.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Prolaznici sami sebe pitaju i odgovaraju: — Umro?! Bog da ga prosti! I, krsteći se, žurno odlaze, da ne slušaju naricanje. A ono se nadaleko čuje.
Majka bi otvorila i, jednako krijući onu bošču, prva bi ušla i žurno otišla u kuću. I, kao uvek, odmah bi tamo po kući počela nešto da rasprema, radi, pali vatru, i to užurbano, kao od
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
dimove plave i čudne priče prede li, prede: „Pođem ti jednom, delijo stara, u lov sa mačkom Pekmeza cara, idemo žurno kroz neku raž u pravcu gore Debela Laž; u mene puška odlična roba, valja mi više od šuplja boba, u njega topuz iz
„Hajdemo, braćo — Rudar će meko — spremimo maloj uzdarje neko. Pođimo žurno. Do zore bar na našem stolu da bude dar.“ Krenuše braća, sve brda ječe; „O, hoja-hoja, veseli zeče!
bura na moru duva i moćan talas u lađu gruva, grmi u mraku slijepom, ribica dobra mornare zove u tihi zaliv nek žurno plove, svijetli im zlatnim repom.
Šireći grane starina hrast srećan je bio i sunce pio, žurno, u slast. A kad bi stiglo nevreme burno i vetar hud, vetar zao, kada se drao, on bi škripao: „Ne budi lud!
Čuvar se žali, ljutito huče: „Ovaj mi jutros pojeo ključe!“ Kolibri šaren, ko leptir bajni, treperi žurno krilima sjajnim, pa ujki javlja začuđen svet: „Pogledaj, s grane pobeže cvet!
“ Jednog dana, kad se natrag vratim, k'o tuđinac, uozbiljen tmurno, već me niko dočekati neće ni u susret potrčati žurno. Sa pašnjaka, zamukloga mukom, niko neće domahnuti rukom.
Nigdje znaka, Vrbas hita žurno, i ribice trepte nesigurno. Od tog dana, u snovima čestim, nad Vrbasom ogled'o sam lice, i tražio u dubini zrnce,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ovaj klizi i suviše lagano. — Mislim da bi ipak najbolje bilo da me iskrcate. Ako se ne vratim žurno drumom, neću stići ni za ručak, ni za voz. — Možemo ostaviti čamac ovde i vratiti se zajedno.
Bilo je oko sedam časova, ali još sasvim daleko od večeri; mogao sam da vidim, jasno ispod sebe, žurno proplivavanje čitavih jata riba. Dva mlada čoveka oslonjena nedaleko na ogradu mola gledala su ih takođe.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dolja. Od škripe točkova kolskih.
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. Frkće okiso konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidim ubogi i stari dom: Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi, I s repom kosmatim
Za tim se razgovor čuje. To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje. A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Svejedno minuli smo i tako se sreli u vančulnom zbegu tu se i ljubav ponovo javlja! *** Žurno prošavši kroz Gvozdena vrata posle nedovršene bitke protiv Skita nailazi vizantijsko poslanstvo sam car sa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pa što? — i napući usta. — E, još jednom do viđenja! — poljubih je i pođoh žurno sa ocem. — Da pišeš i da tražiš odsustvo! — dobaci mi sestra, kojoj mahnuh rukom, i onda zatvorih vrata.
— Pardon — obratih se jednom kaplaru. Ali on prođe žurno pored mene, i tek kada se odmače, kao da se nečega priseti, okrete se i rukom mi pokaza: — Tamo! — i produži.
— Podnaredniče! Jedva sam shvatio da se to na mene odnosi, pa se žurno vratih strepeći da se komandir nije predomislio... — Za ovaj momenat ti praštam, jer si nov i još se nisi svikao.
Nije im prvina da traže ukradene stvari — zateže Trailo pojas i ode da stane na desno krilo. Vojnici su žurno prilazili, vukući na nogama glomazne žute čizme, noseći sobom miris štale, pokošena sena i naftalina.
Kada im dadoše voljno, da uzmu porcije za jelo, ljudi se ćuteći, a žurno, raziđoše i opet se vratiše u stroj. Onda ih voljnim korakom odvedoh pred kazan.
Onako natmuren, sa nabijenom kapom na oči i zabačenim rukama pozadi, stajao je nepomičan, dok su vojnici žurno prilazili u stroj... Najednom kao da se prenu.
istoga dana uveče oko deset časova, truba zasvira „ustajanje“, jedanput, drugi put, pa treći put, što treba da znači žurno spremanje. Ali sada se nijedan ne prevari da uzme tuđu stvar, iako se radilo po tamnoj noći, bez svetla.
Išli smo žurno baš u tome pravcu. Osećali smo da se bliži odsudan čas. Možda ujutru, možda sutra. Tamo već ginu. A u nekoj bari žabe
Verovatno pod mučnim utiscima, ljudi se kolebali nekoliko trenutaka, a kada se pribraše, žurno priđoše oruđima i počeše skidati kožne navlake sa pojedinih delova. Stajali su nepomično pored topova.
Dok su se tako raspravljale čisto unutrašnje stvari baterije, na bregu su se sakupljali komandanti i od njih žurno odlazili nekud ordonansi. Iz te grupe izdvoji se jedan konjički oficir i pođe ka našoj bateriji.
Komandant puka pokazuje rukom prema strani gde je neprijatelj... Onda komandanti bataljona otpozdraviše i odoše žurno u pravcu puka... Malo posle, jedan bataljon poče da se svija i prilazi nama. Ispod samoga vrha se zaustavi.
Pričekasmo da se zatrpaju rovovi, da bismo mogli preći. Radili su žurno zarobljenici, jer su ih oni i kopali. Za to vreme pešaci pretresaju telećake zarobljenika i vade duvan, kafu, šećer, i
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
i drži, bre, i povuci i potegni, dok jedva dade još jedno. Tako dobismo osam za groš!... III Učiteljica se žurno približavaše školi. Učinilo joj se da se odocnila, i ako tek beše sunce ogrejalo.
A Gojko brzo raspusti decu i ode žurno u Brezovac. »Bar ću dobro navići na ovaj put«, pomisli on, idući kroz potes. — Stoj, reče mu Velja, kad saznade za
Starac se strese od toga pogleda i izmiče se žurno ispred nje... Dođe jedno jutro i stade pred nju: — Kazao gospodin upravitelj da mu pošljete onih devet đaka.
— Razume se... Ali na adresi napiši u ruke, dane ode prvo onome dole... On njega i drži. Gojko se pozdravi, pa ode žurno. Mislio je da ide večeras crkvi, subota je, pa da noći tamo, ali ga sad očekuje važniji posao.
— E dobro, dobro... Zbogom! i kapetan ga propusti pred sobom. Kad se Gojko nađe na ulici, dahnu slobodno, pa okrete žurno, pravo ka Brezovcu. XV Pala vlada ! zahori se po varošima i palankama, pa lagano dođe odjek toga glasa i u sela.
što se doseti kako da se izvuče iz neprilike, pa se odjednom obrte, otresajući rukama bradu i dalje, i ode niz sokak žurno, kao da ga ko goni.
I ovi izmireni drugovi, videvši koliko su zaostali, pregoše na posao iz sve snage. Radilo se marljivo i žurno puna dva meseca, dok se već ne približiše uskršnji praznici.
I Stojan se ogrće nekim dugačkim gunjem, krije ono pod gunj, zameće motiku i žurno izlazi iz dvorišta... Ha!... uzviknu Gojko i poče dolaziti k sebi. Stade razumevati događaje...
A sused Gliša daće konja... Hajde da se traži konj!... I Gojko korača žurno, brižno, ne videći ništa oko sebe, osećajući samo da ga sve više opkoljava. nekakav strašan mrak, crn, neprovidan...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Pa nagledali ste se, valjda, već jednom; pustite sad malo i nas da vidimo. Ko god priđe meni, odmah žurno stupa u razgovor da ga ne bi ko potiskao. Već mi dosadiše ista te ista pitanja sa čuđenjem: — Odakle si?...
— uzviknuo je jedan poslanik. — Tako je! — odjeknu sa sviju strana. Poslovi su u skupštini tekli žurno. Prvo, novoj vladi izglasaše puno poverenje i osudiše rad prošle, a zatim vlada iznese pred Narodno predstavništvo
i odseo u tom i tom hotelu, i masa radoznala sveta, i muškog i ženskog, i starog i mladog, jurne hotelu, jurne tako žurno i besomučno da stare i slabije izgaze i izgruvaju.
Sunce sakriveno oblacima, koji se kotrljaju i jure žurno nekud dalje, dalje. Ona se trojica zgledaše u smrtnom strahu. — Kuda ćemo sad? — procedi jedan grobnim glasom.
— Ništa, samo mu neke Toričelijeve cevi olomila o glavu. I, razume se, tu dolazi sladak smej; i prijatelji se žurno rastaju da tu prijatnu novost pronesu dale. To postade duševna hrana društva. — Čuo sam da si se odao na nauku?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« Kapetanu kao da ne bi pravo što mu se prekide sećanje na njegove drage uspomene, pa žurno prekide popa: — Ja znam, popo, šta ću činiti. Meni.., onoga... to nije vaše. A ja sam samo hteo.. kako ću reći...
on se trže, kao da se nečemu doseti, pa zavuče ruku u džep i izvadi otud puno hartije; razgleda ih sve pažljivo i žurno, pa kad ne nađe što je tražio, on skoči i brzo ode sreskoj kući.
Otad žurno izađe iz sobe, a dete ostade opet samo. »Šta je ovo ?« — čudilo se ono i domišljalo uzroku ovih neobičnih postupaka
! Osvrnem se desno, a tamo još veće čudo: hiljadama buradi poređano pored Save. Vinarski trgovci žurno vade vranjeve i čepove, a crvena tečnost kulja u Savu. »Šta je to ?« — pitam jednoga.
000 dinara... Obrnem desno, te pored Srpske Zastave. Tamo sedi Ribarac i žurno piše članak: »o pogreškama, zabludama i gresima liberalne stranke«.
« — Bože, ta ovo je slavno! mislim se i koračam napred žurno i zadovoljno. — Gospodine, viče za mnom momak iz redakcije. — Šta je? — osvrnem se i vidim mu dve banknote u ruci.
Ali sad ne beše spleten. Iđaše žurno, pravo... isto kao i Kosa, kad potrči da uzme od tetice kakav lep poklon. Rukovaše se, pođoše jedno pored drugog, on
— Dobro, dobro, kaži gazda Živanu da ću sad poći, dâ ako ne bude uzalud. I otpočne žurno da se oblači; videlo mu se na licu da je ljut, a kako ne bi: dosad si bio kapetanov tast i uživao poštovanje sviju
Prvi trgovci i jedan pisar izašli su u prvo selo da pričekaju kapetana. U sreskoj kući žurno se sprema, jutros dođoše jedna kola sa stvarima novog kapetana. Tamo su Jula i Kaja kao domaćice.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Potresen grli ga.) XXII PAVKA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI PAVKA (dolazi iz sobe, za njom Marina i Spirinica. Marina odmah žurno odlazi na zadnja vrata. Ona je otišla da izvesti Ivkovića o srećno svršenim pregovorima): Jevreme, kaži dragička!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
noći one nagrnu na taj izlaz u gustim masama, katkad i u spletovima, klupčadima, pa ulaze u reku kojom se odmah i žurno krenu ka moru, savlađujući pri tom raznovrsne prepreke koje sretaju.
Prispevši na ta duboka mesta, do kojih je mesecima putovala žurno i bez odmora, kao da je svesna radi čega tu dolazi, gonjena neodoljivim nagonom za održanje rase, jegulja je dotle
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sve to njega još više uplaši. Brzo, na velike gutljaje, posrka kafu, i odmah se diže žurno — i to ne sredinom kaldrme, već krajem, kao da je ne uprlja — jednako izvinjavajući se | materi: da se ona ne žuri, i
— Neka, Sofke, ja ću! — odbi je ona, žurno otvarajući kapiju, na kojoj je čekala majka, stojeći tromo, predišući od umora, a i od jela i plača na groblju.
Neka mu javi da doveče dođe na „pijenje“ Sofkino. A vi (žene) sada tamo po kući, spremajte i udešavajte! I žurno, kao bežeći od te tetkine kuće, a u stvari od Sofke, izgubi se širokim koracima.
On posle proševine prestao da ide od kuće u han i selo. Sigurno sada kuću i sve žurno sprema za svadbu. I onda celog dana ovamo šalje darove i slatkiše za nju.
Sveti Sava - SABRANA DELA
koji se na ovu dobru i veoma dušepoleznu službu žuri, potecite, potecite i vi i u tiho dušespasno pristanište žurno pristanite, i svaki pokret uma vašeg i duši štetnu misao časno i neskriveno otkrijte, ispovedajući se kao pred Bogom,
Stanković, Borisav - JOVČA
Ili, nisi tražio?... (Odlazi tiho.) JOVČA (ostaje zanesen, uzrujan, u polusvesti, savija cigaru i pali, pije žurno rakiju. Gotovo šapatom): »Ne daš je drugom!
MLADEN (s druge strane ulazi sa naramkom drva koja je nabrao po šumi; pogrbljen; žurno i obradovano što je stigao na vreme): E, e, stigoh na vreme, stigoh, stigoh.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pusti ga nek ide kud mu je volja. Aćim sâm, pognute glave, žurno pređe preko pijace. Stidi se i da pogleda ćutljive i natuštene radoznalce. — Što si sam, gazda-Aćime?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
mahne rukom u znak pozdrava pa se umeša među decu što izlaze iz škole, i među studente Instituta za strane jezike i žurno, vrlo žurno, dođe do Kalemegdana.
u znak pozdrava pa se umeša među decu što izlaze iz škole, i među studente Instituta za strane jezike i žurno, vrlo žurno, dođe do Kalemegdana. Kroči na Breg za razmišljanje, zađe u senke i nasloni obraz uz jedno drvo koje je bilo mlado 1870.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Katarke stoje gordo na toj vodi Što znači život... Mi hitamo žurno; Nejasno nebo nad nama se svodi, Pod nama more nemirno i burno.
Sa mirnih, dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema; I samo čas po čas zaječi šarena dola On škripe točkova kolskih.
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom; Mutno je nebo svo. Frkće okis'o konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidi ubog i stari dom.
Za tim se razgovor čuje. To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje... ...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Poneki zadocneli putnik protrčavao je žurno da zauzme mesto. Malo posle krenusmo se... Ja naročito uživam kad brzi voz polazi iz stanice.
— Svirali ste na uzbunu i voz je stao. — Bez uvrede, gospodo, — završi trgovčeva žena „diskusiju“, jetko i žurno prikupljajući stvari, dok je muž otvorenih, vlažnih usta još nesvesno gledao u nas.
Pošto kroz suze i žurno izmenismo nekoliko reči mi se, obojica, uputismo peške kroz varoš sve dok ne stigosmo u kasarnu.
Ja žurno stupih unutra i ugledah crnu priliku Nikolinu zgrčenu u groznu gužvu na dnu stepenica. U istom trenutku, prema svetlost
! Takt, jolpaze! A on otire prstom znoj s čela, otresa ga žurno pored sebe i briše o čakšire pa otpočinje po dobošu koji šoboće: — Prrr... rapetane, prrr... rapetane...
Ona žurno skida svoj ogrtač od gume, pa šal, i u beloj pripijenoj kecelji prilazi prvim krevetima. — Il y a deѕ bonneѕ nouvelleѕ,
Živio govornik! I usred onog živog, burnog i veselog žagora koji nastaje, pojavljuje se sestra Ѕtephenѕon i žurno prolazi kroz paviljon sa crnim mačetom ispod šala.
Najedanput dve-tri senke žurno promakoše iza ugla, pa pored mene i sumnjivo štukoše u ćorsokak, pa malo posle jedan glas divlje kriknu: — Evo ga.
A plašljiva, nejasna, neka mrcvarena nada sinula bi da još brže umre i tako sve do pred veče kad je žurno ušao onaj isti debeli civilni policajac, pozvao ga da ustane i kazao mu prosto: „Svilaru, slobodan si, ideš kući.
A kad je pismo predao i vraćao se žurno istim onim putem ponova je pao u mrak... I niko za tri puna dana nije znao šta se tamo s njim dogodilo.
I sve tako, sve tako. Pa se vraćamo kući leti o raspustu i srca bi nam cvetala od sreće da nije one strave. Žurno silazimo s kola, strepimo, ne vidimo ga na velikoj kapiji gde nas ostali čekaju. Premiremo, bez daha smo, ulazimo.
A za to vreme njoj se već čudno učinilo njegovo zadržavanje u susednoj sobi, pa ga pozivala slabim glasom. I dok je on žurno brisao vlažne oči, usiljeno i zbunjeno razvlačio usne u osmejak, ona je šaputala: — Ti si plakao.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Dobro jutro, momče! — pozdravi ga pisar. Đurica prekorači prag, pa stade žurno da namešta jelek, ali za nešto mu beše ruka zapela, ili se tako njemu činilo, tek on jednako savijaše ruku, mašući njome
Kapetan ode sa pisarima u kancelariju, pa uze odmah da sastavlja izvešće načelniku, a pisari stadoše žurno pisati naredbe klenovičkoj opštini, iz koje je Đurica, i svima okolnim opštinama : »da Đuricu Dražovića u svome
Pre svega naredi Đurici da se nikud ne miče iz onoga ćilerčeta, jer ga, veli, sad žurno traže. Time mu oduze mogućnost da se ma s kim sastane i dozna što o svom položaju.
Vrhovi bučja šušte i bruje, pevajući neku otegnutu i jednačitu pesmu, a pod njima žurno korača usamljeni begunac, zverajući oko sebe na sve strane.
Potesom se rasturili njegovi seljani, pa rade žurno kao mravi, a on zastane, te razgleda jednu gomilicu, pozna svako lice u njoj, i opet ide dalje.
Ona baci pušku pred Đuricu, obrte se hitro i jednim muškim skokom preskoči rečicu; uze sudove s vodom i žurno iziđe na poljanu, gde se sukobi s jednim dečkom, koji iđaše na vodu.
»Ne bojte se, neću ja tamo — veli nam — kupajte se slobodno« — pa ode žurno niz reku. Ali ti ja, crna, umreh od stida. — Što bolan, bile smo sve u košuljama. — Jest, ali opet...
Dok nam je pouzdano svakom svoje selo, dotle ćemo ovako, a posle već.... videćemo — odgovori Đurica i ode žurno iz kuće. Vujo zadrža Radovana. — Čuješ, meni se ovo ne svidi. On mi se nešto mnogo promenio.
sveća i hram se osvetli, hajduci priđoše k stolu na sredini hrama, gde stajaše starac pod epitrahiljem i prevrtaše žurno neku veliku knjigu. — Dajte mladence!
Kaluđer ih i ne pogleda, već samo sastavi ruke mladencima, pa se obrte stolu i stade da čita. Čitao je dugo i žurno, kroz nos, čas zapevajući i uzvikujući visokim glasom, čas gudeći basom.
— Nek vi je srećno! — viknu starac i stade žurno skidati epitrahilj, pa se onda okrete Đurici. — Kad si sam potražio Boga, onda ga bar nemoj odsada vređati.
Po vrhu huma vide se jasno gomile seljana, sa belim košuljama i crnim gunjevima i jelecima, kako se žurno primiču k selu. Vidi se i konjanik, koji se spušta kosom, idući pred njima.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ta ljubav stara, kao duh bez glasa, Povede me žurno tamo, do tvog stana: Na prozoru nađoh sliku tvoga stasa, Kao znak ljubavi i ranijih dana. Došao sam kući.
Uiđosmo u dvoranu žurno. S naših lica još se nebo sija. Nismo znali za život i zvona. Dočeka nas smeh kostura burno, Vetar greha, miris
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
ta mladost koja je pre podne, kao neki ozbiljni kaluđer, išla na klanjanje nekim čudesnim izvorima znanja, posle podne se žurno priključivala veseloj povorci kojaje hitala da se osveži na sportskom polju.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Blizu prvih kuća sreli se s komšijom Radom i s njime se zdravili. Letimice upitaše za svoje i odmakoše žurno, samo da što pre stignu kući. Tako ne primetiše da je komšija bio predljiv i vrcao s ono par beseda. Napokon prispeše.
Odjednom Cveta, zabrinuvši se, diže se. Marko nagne za njom. Pođoše žurno komšijskoj kući. Te dve zakumljene kuće dobro se pazijahu, mada je njena siromašnija.
Pored njih marširaju vojnici, a on se ne miče s puta, jede svoj kruh i gleda. Djevojka se pak žurno ukloni s puta i zađe među grmlje. — Što se bojiš? — nasmija se. — Ima ih te su bolji od nas... —A zbore da su usilni?
Cvijeta iziđe za Lazom i, nepomično gledajući u nj, uđe u prostranu čekaonicu. Uokolo svijet se žurno razilazi. Lazo posvršava poslove oko prtljaga, a ona gleda kroz otvorena vrata u zimnji suton...
—Pusti! — odgovori Spasoje. — Ko zna što će jutro donijeti! — i poče se žurno svlačiti. Devojka se obrnula na drugu stranu, prama zidu, čeka dok oni polijegaju, pa da utrne svijeću.
Ujutru ona se prva digla; sjedi na postelji i čeka. Spasoje, dok se sredio, siđe žurno dolje da otvori krčmu za jutarnje goste; nije se na nju ni obazreo, tek što joj u hitnji „dobro jutro” nazvao.
Oko podne sa Spasojem objeduje. Zalažu se; on žurno, ona polako, kako se naučila. — Što si nevesela? Zar ti žao što si došla?...
Vrativši se, oprezno otvori ogradu i pusti me vanka, a ona za mnom žurno iziđe. Magare dotrča do ograde, pa, vidjevši da ne može izići, uprije u nas svoje jedre, pune, svijetle oči, u čijim
A, nećete, poboga! — nastavi sam sobom, očito uzbuđen, a usteže se da ne reče što krupnijega, pa žurno iziđe iz kuće. U putu padne mu na pamet da pođe ka Bukalu.
„Bože, oslobodi!” I htjede preći preko praga, ali čisto ne može. Zatvori vrata i žurno pope se uza stube. —Morača! — jedva izgovori i zajeca. —Idi! Ovo su veliki dani!
—Čega se plašiš? —Ubićeš me! —Ne boj se... Pij! Arnaut se priže, i, dok žurno pije, njegovo se gornje telo u brzoj vodi ocrtava i prelama.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Zatim dvostruko unakrsno prenošenje: žurno kretanje po drumu prenosi se na drum, koji tako postaje žuran; savladani (pređeni) drum prenosi se, opet, na bedra,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Otprativši majku i Magdu na groblje, i uz zvuke grobljanskog zvona, Sofka se žurno povlači u gornju odaju, zahvaćena nemirom i sladostrasnom strepnjom, da bi se na koncu sve to slilo u pravu erotsku
pojedinost da on ne ide baš sredinom kaldrme, već krajem: „Brzo, na velike gutljaje, posrka kafu, i odmah se diže i žurno - i to ne sredinom kaldrme, već krajem, kao da je ne uprlja - jednako izvinjavajući se materi [. . . ]”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Stiskoh mu žurno jako žuljevitu ruku i rekoh mu kako umedoh, da smo ne samo živo–zdravo, no i jaki pri tom. On se prekrsti širokim
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
O NOVOJ GODINI 1888 Evo već je svoje zauzeo mesto I seo je na svoj, na godišnji prestô I počô je vladat’ zagonetno, žurno Lažni Bog — Saturno. Po večernju valja poznati vam sveca, Zato, ljudi, ne budite deca!
Lađar vesla, ne mari Što je vreme burno, A Čivutin dukate Obrezuje žurno. Švalja sedi do zore Da zaradi para, A birtaši pretaču Piće iz bunara.
Krakov, Stanislav - KRILA
Zario je prste u ivice ta, kao da ga je hteo ustaviti. Uronio je u pleća svoga vođe, koji je nešto žurno polugama. Kombinezon pilotov bio je vljen debelom kožom, te ga pogled nij probiti. Grad je rastao kao iz bajke.
Oko njega je mnogo onih koji su noćas ubijali, no oni ne misle o tome, već žurno rade, i zveče alatom o kamen i otvrdlu zemlju.
Eksplozije su već prestale, jer su tuđinski aeroplani bacili sav svoj razorni teret na logore, vraćali se žurno ka Belasici i Rodipima. Za njima se još vukla po zraku tanka zavesa od dima.
Noć je bila hladna, puna magle, a prve snežne pahuljice stadoše opet promicati. Oko belih šatora na slaboj svetlosti žurNo se radilo, ječalo i izdisalo, a novi ranjenici neprestano pristizahu i svi oni pričahu o klanju i jurišima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ U rečici koja protiče kroz samu varoš, ispod mostića, žena uzima jedno žurno kupatilo, ostavljajući začas na stranu pranje rublja. Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere.
Do kafe izgleda da smo jedan drugom sve već kazali; i još pijući kafu društvo se žurno deli u dve grupe. Švajcarac će sa mnom u selo na tam–tam, a eventualno posle u lov. Ostali će igrati bridž.
Docnije nailazimo na još jedan tam–tam. Grupa žena i ljudi, neobično veselih, ide nekud žurno sa muzikom na čelu. Saznajemo da se proslavlja tetoviranje grudi jednog devojčeta što je sa njima.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Pa bude l’ zgode da ga vežete, Vež’te ga odmah!... A ne bude li, S muselimom se lepo savetuj, Pa za njim žurno svi u poteru! Donde će baba, još s dva Turčina, Pastorku silom ukrasti... Razumeš, babo?... STANA: Mudar si, pašo!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pucalo se gotovo sa sviju aleksinačkih šančeva. Prolazeći žurno neprestano kroz bojnu topovsku liniju stignem do Šumatovca.
Trčim, a srce bije da iskoči. Kapa mi osta na jednom trnu, a ja trčim gologlav i zasušenim grlom vičem »ura« i žurno u trku punim pibodijevaču, ali ruka drhti i punjenje ide sporo.
i hvatajući sve ulevo, nađosmo se na jednoj čistini, a iza nas ugledasmo streljački lanac naših stajaćih vojnika gde žurno nastupa. Nas kao da sunce ogreja. Ja sam se radovao što skidam sa sebe sad svaku odgovornost.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nama za leđima nalazile su se trupe koje su imale da nas odmene. Niko od nas nije znao razlog zašto nas tako žurno povlače. O Kajmakčalanskoj bici pojma nismo imali. Iza položaja svili smo se odmah u marševsku kolonu i krenuli žurno.
O Kajmakčalanskoj bici pojma nismo imali. Iza položaja svili smo se odmah u marševsku kolonu i krenuli žurno. — Koji su vojnici sačinjavali četnički odred? — zapitao je poručnik Mišić.
— Au, gospoda mu ljubim, šta sad da radimo! „Vi znate da smo se otuda izvukli iz borbe. Išli smo toliko žurno da nas municiona kolona nije mogla stići. A pešaci su mislili da imamo municije, te nam ništa nisu ostavili.
Magla je još uvek bila gusta kao testo. Zastali smo neodlučni, ne znajući na šta ćemo sada naići. Izviđači su otišli žurno napred. Pošli smo još malo, i onda nam je naređeno da se ukopamo.
Stisnuo sam zube, jer bi se jaukom odali. Oni su odmicali žurno. Moja se ranjena noga klatila, i kao da mi je neko zabadao noževe u slabine. Opominjao sam ih da lakše idu.
Mislim se... ako naiđu, zariću bajonet i gotovo. Ležeći okrenut zemlji gledao sam jednoga mrava kako žurno mili. Jednim drvcetom zaprečio sam mu put. On pođe u stranu. I s te strane preprečio sam mu hod.
Malo posle vrati se. „Posred čela!“ — reče. I ne prilazeći mu više, mi pođosmo žurno unazad, da podnesemo izveštaj. Razmišljajući o tome sada, čudim se kako hladno ostavismo našega druga.
Dohvatio sam ga za noge, i viknuo na njega zašto me nije probudio. Ali i on je bio isto tako premoren kao i ja. Žurno smo pošli niz jarugu ka Crnoj reci, da pronađemo četu.
Kada budemo prema njemu, skrenite nadesno, i u streljačkom stroju pravo naviše. Išli smo ćuteći, žurno, jedan za drugim.
Čujemo neku lomljavu, jaukanje. Vojnici žurno pune puške i čekaju. Bila je to neka bugarska četa, koja je žurila u pomoć onima na reci, pa naletela na mene.
I ja sam se bio okrenuo na tu stranu... Proteklo je izvesno vreme... Najednom ugledasmo jednog čoveka kako nam se žurno približava. Sećam se... imao je crnu pelerinu... — Pst...
Išao je, čini mi se, žurno. Gazio sam nesigurno i on me gotovo vukao. Bio sam savijen, jer mi je izgledalo, ako se ispravim, odleteće mi glava.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
PESMU na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje: Zvezde se kriju Nebo je mutno, Oblaci s’ viju Po nebu žurno. Oblaci strašni, Ah, kuda, kuda? Nemojte nebo Natkriti svuda!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Budućoj braći Srb-izdajnika — Da ovu hrpu zverske pakosti, Prot Karadaga što su podigli, Sa novom zlobom žurno umnože; A ako treba gneva, plamena — U grudima im munje donosim, Pa neka munjom bratske osvete Golemu hrpu svoje
Nastasijević, Momčilo - PESME
U srcu tuga se stani za nečim što se davno, davno zbilo. 2 I kao da se od iskoni snilo: precvetaše žurno ruže i ljiljani, sluči se ista priča kô i lani. 3 Mru, toplinom lape vali lagani.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Pa i ostali drugovi mu koji iz mehana izlaze, izlaze krijući se, žurno, i zamičući u sporedne ulice. A i oni, opet, ne idu kućama, već u rodbinu, kod nekih tetaka, strina, da tamo spavaju.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nije se osvrtao na svijet koji prolazaše ulicom u prisjenku zažganih lampiona, već žurno iziđe iz varoši na veliki put, koji se je provlačio uz morske uvale i najposlije uzbrdicom vodio u njegovo rodno selo.
On popođe i zakrene tijesnom uličicom. Iz obližnje kuće začu ljudsko rkanje — i nečije živo gdje trvi travu. Mimo njega žurno prođe čeljade i ne javi mu se; on se obrnu za njim i proslijedi.
Osjećaše se stran među tom čeljadi, što ih nije mogao da razumije. Ozlovoljen, žurno se zalagaše i, čim bijaše gotov, iziđe.
Iziđe i župnik, a uto zaslavi i podne. Ivo ga , ugleda gdje silazi nizbrdicom, jednako žurno premećući kratke noge. Smješkao se staricama što ih sretaše u hodu, i dobacivaše im pokoju bezazlenu šalu.
Čeljad žurno juri kući, goneći pred sobrm predljive mazge. Iz daljega negdje dozivlju se ljudi... Ivo požuri do kućice gdje je znao
A eto vam sve, kad nas je već zakon pustio u vaše ruke! Društvo se razilažaše. Ivin otac i trgovac šjor Bepo pođoše žurno da obave druge poslove. Piero ostade sa sekvestratorom; valjalo je da se dogovore zbog trganja vinograda.
Razdražen, odmače se od prozora i žurno zakorača po sobi, pa se najednom smisli, dohvati sa stola sklenicu, nalije u nju pošljednju čašu bijela vina i iskapi je
— veli starome dijurnistu, koji, prignuvši glavu na same hartije, žurno prepisuje. Stari se, kao na zapovjed, besvjesno diže, nasmija se i pogleda kroz prozor.
I iz varoši čuju se glasovi, kapci se rastvaraju, pijevac negdje na mahove se javlja, a uz odmjereno udaranje vesala žurno u luku plovi ribarska lađa. A na mostu, usred mora mirno je!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ličila mi je na sušičavog bolesnika koji se upinje da sakrije napad kašlja što mu u talasima navire iz grudi. Dok je žurno odlazila u svoje odaje, pratio sam je pogledom.
Dadara Izjutra, na Mitrovdan, Andrija ponovo ode Jeleni. Skočim, osedlam konja i žurno izjašem napolje. Sjurim se niz padinu i pritajim se u joviku kraj Morave.
Podmetnuo je palac pod kapljicu i liznuo. Podigao je veđe, oborio pogled i žurno otišao nekud, ne progovorivši ni reči. Probao sam ja, probao je Dorotej.
Obodem konja i žurno pređem preko vode. On ne diže glavu prema meni, iako bi morao čuti topot konjskih kopita i zveckanje moga oružja.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1883. VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet. Sa mirnih dalekih polja Umorni ratar s pesmom žurno se noćištu sprema, I samo čas po čas zaječi šarena dola Od škripe točkova kolskih.
VALI) Pod nogama mojim otimlju se vali, Silan je i strašan njihov burni let; A nad mojom glavom uzneli se ždrali, Oni žurno lete u daleki svet Oni žurno lete u predele juga, Gde se cvećem krasi postojbina druga.
se vali, Silan je i strašan njihov burni let; A nad mojom glavom uzneli se ždrali, Oni žurno lete u daleki svet Oni žurno lete u predele juga, Gde se cvećem krasi postojbina druga.
kako sunce u plavoj pučini tone; S dalekih obala morskih bezbrojne galije stižu, Nad njima galebi lete, viju se, i žurno dižu. Na njima bogate robe s dalekog dolaze Ponta, Iz bujne Provanse, Smirne i tiha Helesponta.
Sa krikom uzleće gavran i krŷži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. Frkće okisô konjic I žurno u selo grabi, I već pred sobom vidim ubog i stari dom: Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi, I s repom kosmatim
Proleće je stiglo. Više plave reke Sve njegovo društvo leluja se eto... Oni žurno stižu od sveštene Meke, I dovode leto. Na obali pustoj, o pravedni bozi!
Zatim se razgovor čuje. To se komšija Panta, sigurno, iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje. A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem
Čuj! U dolini tamnoj zatutnji nedeljno zvona... Jelen se u gori prenu i žurno podiže glavu, I pošto okrete pogled na zračno purpurni istok, On žurno u skoku naže i ode u maglu plavu. 1890.
Jelen se u gori prenu i žurno podiže glavu, I pošto okrete pogled na zračno purpurni istok, On žurno u skoku naže i ode u maglu plavu. 1890.
Mora da je strašno nešto, kad i meni bruji glava; Idi, Petre, pa razgledaj, jer to nije zabadava. Sveti Petar žurno siđe, odakle se čuje vika, I zastade razjarena dva sabrata, dva pesnika. Kako su se dohvatili za čupave svoje kose!
Gospod će mladošću večno da tvoju ukrasi glavu, Jer te je izabrô noćas, da vidiš njegovu slavu. Ostavi pećinu svoju i žurno poteci tada Do tvrdih, kamenih kula Benare, bezbožna grada. Tu maharadža Azok (pobeda neka je s njime!
pustom tremu, Dignuvši nad glavom faklju, rob jedan prilete k njemu, A odmah, za robom svojim, i sin se Katonov trže, I žurno došavši ocu, lekara dovede brže.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Nek se pamti na čiji dom, kuću nasrnu! SVI BRATSTVENICI (odlaze žurno): Njegovu glavu! MLADEN (sam): A ja, oh, ja idem otrova da nađem... i da joj ga ja, rođeni otac, dam u ruke.
Ulazi druga sluškinja. DRUGA SLUŠKINjA Sve hadžije i polovina čaršije naših dolaze. KATA (žurno): Tašana, sklanjaj se u dečju sobu. TAŠANA (pobegne). Na stepenicama čuje se bat i krkljanje mnogih ljudi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici žurno odneše i kapetana Vlaskoja. Vidimo neprijateljsku pešadiju kako nastupa u skokovima. Neke naše baterije, iako već na
Izgleda da je ista misao i ostale mučila. Baterija je žurno išla. A već od sela nastajao je drum. Još samo da pređemo ovaj šumarak...
Luka viknu: — Ordonans, pucaj! Komordžije stadoše kao ukopane. Okretoše se i žurno strčaše kod svojih kola. — Ajs, napred, napred! — Teraj! — Udri ga!
Trgovac mahnu glavom, i žurno pođe izlazu. — Ordonans, zadrži ga! — Nazad! — isprsi se na vratima Gruja. — Gospodine poručniče, eve ga šećer —
— i komandir se prekrsti — te izvedosmo čitavu bateriju iz toga pakla. Jedva se dočepasmo druma i pođosmo žurno. Odstupali smo preko Babušnice, sve do Bele Palanke.
A ovako... Morali smo da zastanemo. Ipak, dobili smo malo vazduha, bar za nekoliko dana. Dotle su se naše trupe žurno povlačile, i kada smo dobili nešto prostora, onda kretosmo i mi. Prošli smo kroz Niš, i zaustavismo se na Kurvin-Gradu.
Ali konj se od pucnjave uznemirio, te jedva popesmo podnarednika. Bio je ranjen u grudi i pljuvao je krv. Zamičemo žurno. Još jedna okuka pa smo spaseni. Ali baš pokraj puta ležao je telefonist Milija. Glava mu gotovo u bari.
Na njihovim licima ogledala se neka usplahirenost. Poljima se razlegao ustreptali žagor. Mnogi su žurno odlazili da nađu svoje prijatelje, rođake, zemljake i da se dogovore: šta da rade. Treba oružje uništiti.
Mnogi su bili očajni i zbunjeni. Negde u daljini zasvira truba. Čuje se neki glasan žagor kao uzvici. Pored nas su žurno promicale neke tamne prilike i zamicale u noć. „Zbor... Zbor!“ — čuli se povici. Ali ljudi su bili još na prekretnici.
Jedva stigosmo kraju. Vojnici odvezuju krpe sa konjskih nogu, tovare sanduke i džakove i žurno polazimo. Idemo blagom kosom, kroz neku borovu šumu. Mogli smo i jahati. Onda oblim ćuvicima.
Skolismo sa svih strana. I oficiri, i vojnici. Vuklo nas je preko pedeset. Da se ne bi klizali, razastirali smo žurno naše šinjele, i tako, stopu po stopu, dovukosmo top opet do ivice.
Ustreptao, čekao sam neće li se okrenuti. Zastadoše. Ona najmlađa najednom se okrete i žurno pritrča bunaru. Bio sam gotov da pustim konja...
Petrović, Rastko - PESME
Daleko otiče reka Sava, Njeni talasi udaraju ispod prozora. I mladost prođe žurno kao snežna odora: Daleko će oteći reka Sava.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, dešavalo se da zvono u nevreme zazvoni. Seljaci bi tada žurno ostavljali motike i kose, pa ili trčali u selo da gase požar, ili skidali kape, šapućući: — Bog da mu dušu prosti!
Nije preostalo ništa drugo do da se beži. Ljudi su počeli žurno da skupljaju stvari i alatke koje će poneti u novi kraj, a duša im se grčila pri pogledu na kuće i njive koje ostavljaju.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Plačno): A njega, bate, baš nikako nema... (Na stepenicama čuju se oštri koraci i kašljanje.) Eto oca! STANA i VASKA žurno izlaze. Ulazi Hadži Toma. TOMA (ljut, prek.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— debeo preturiti — prebaciti: Ja ću vam je sade preturiti a iz ruke teškim buzdovanom preša — hitnja (na prešu — žurno) prešiti (prešim) — hitati przni — svadljiv, džandrljiv, gotov na tuču privariti — prevariti priglas — reč nejasnog
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Odozgo ćemo viriti kako nas traže. Bojeći se iznenadnog dolaska potjere, družina žurno krenu kroza šumu. Na jedno pedeset koraka od logora Stric odabra jednu bukvu niske i vrlo guste krošnje na koju se lako
— Avioni! Eno ih! — uzviknu Jovanče. Preko plave oaze vedrine, u guščijem poretku, žurno preletješe tri grupe krilatica i ponovo uroniše u oblake. — Avioni, avioni! — začu se s njive nečija vika.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ela! — reče samo toliko. Dade znak Manu, ovaj se diže i obojice nestade iz kafane... Stavre i Mane uputiše se žurno kroz neke ulice, koje su sve praznije i mirnije bivale.
i popovi, zastanu za časak na avlijskim vratima, vade grdne češljine i brzo češljajući u red doteruju bradu, a zatim se žurno kreću na svoj posao; žure se da pre od sviju stignu na kasapnicu ili riblju pijacu da ugrabe bolji deo.
Ushićen time, stari Zamfir pokloni im jednu od svojih kuća, najlepšu posle one u kojoj je stanovao. Žurno se sprema u obema kućama.