Jakšić, Đura - PROZA
crna svilena marama s belim pegama, a na prepregači čisto crvena osnova sa sitnim plavim cvetovima, haljina zagasito žuta s tankim belim prugama; i na meni čista košuljica; a otac mi metuo oko vrata crnu pošu s kratkim, sitnim fronclama,
Dučić, Jovan - PESME
SUNČANE PESME POLjE Ječmena žuta polja zrela, Rečni se plićak zrači; Kupina sja sunčana, vrela, Tu zmija košulju svlači.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— šaren svileni pojas sa resama tunos — visoki fes (iz Tunisa) tutor — ovlašćeni staratelj ćata — pisar ćilibar — žuta i prozirna fosilna smola; jantar ćirica — slušče ćulbastija — odrezak mesa pečen na žaru ćurče — kratak ogrtač bez
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
reda dugmadi i zakopčavao ga do gore, a oko vrata obavijao dva do triput šarenu cicanu maramu, i kašljao i jednako jeo žuta šećera, a brkove uvek potkresavao i doterivao, — a kako da jedva ne čekaju ovoga novoga učitelja za koga su već
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
čije su sjajne cevi ostale neogaravljena, jahali su i dalje na svojim snažnim i lepim konjima, na kojima su nova novcata žuta sedla i okovani kamuti, blještali kao da su istog časa izvađeni iz prepunih carskih magacina.
Afrika
Time počinju Obale Slonovače. Ali što im se brod više približavao, boje se sve više rastresahu: beskrajna niska žuta plaža, odmah pod gustom šumom kokosovih, zejtinjanih palmi, drva žutih i crvenih kruna u cvetu.
Drukčija je savana. Ogroman prostor osvetljen, slobodan, tajanstven. Visoka žuta trava, koja je čas do pojasa čas do ramena, koja je u kišno doba kao šuma.
Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena. Volim naročito ona čija su stabla izvijena, a čije ogromne krune na sebi ne nose nijedan
Ujutru kuvanje, umivanje, polazak. Savana mestimično u cvetu, mestimično lelujava žuta i zlatna kao zrelo žito. Košute. Odjednom u daljini sivi kupasti bregovi koji se lelujaju: slonovi.
dosta je da se približimo pa da se svi ti vlažni mladići razbegnu. Sva utrina do grada je zlatno–žuta sa crvenim flekama.
Veliko plavo nebo pokriva reku i nas. Put od Bamaka do Badumbea je velike lepote. Velika žuta trava savane, zlatna kao naša zrela žita, ali toliko viša i krupnija, njiše se između džinovskih grčevitih stabala
Mlada žena nije ni najmanje ružna. Bleda, žuta, duguljaste limunske glave, dugih vlažnih očiju, ali već uvela od belila, i zuba jako iskvarenih.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je bila i jedna izba, iz koje je zaudaralo, a na čijim je vratima bio naslikan beo zec, koji je bio čučnuo, na žuta jaja, u travi.
Ubili su joj, na Begeju, muža, a to je bio njihov seratlija. Oni su ga doveli u Mahalu iz Potisja. To je sirota žena, žuta od popara, i nema na svetu nikoga.
godina, stariji svet je, u Hungariji, bio uveren da je to, možda, poslednja kriška Meseca, koji se svetleo na nebu, kao žuta lubenica. Da će doći, da je došao, smak sveta. Petar je, kraj svega toga, polazio, presrećan, iz Tokaja.
se Sirk-bara, u hrišćanskoj zemlji, pretvorila u neki predeo bajni, u kom cveće cveta i čele zuje, bulke crvene i tikva žuta zri? Kad ratovi prođoše, ponudiše im da budu paori.
na ljude koji su, prekodan, kod Jermena, u Podolju, panjeve cepali, i na žene, čije su dojke visile, a čija su lica bila žuta od popare i gladi.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Dvije lopte munjevito su se prevrtale i letjele jedna preko druge, sve dok žuta lopta ne odskoči daleko u stranu, pretvori se u Žuću i, koliko su je noge nosile, strugnu niz rijeku prema selu.
OPROŠTAJNA GLAVA Vrijeme se šunja, prolazi i leti — Brašnjava glava — Neobična sloga — Žuta mrlja na horizontu — Mjesec nad ćelavom glavom Lete dani, prolaze mjeseci, a godine se šunjaju kao mačka kroz visoku
U čiče su bile previše složne noge. Ponekad, na brijegu daleko od vodenice, na samom horizontu, pokaže se neka žuta mrlja. To buvolovac Žućo zaobilazi daleko oko Tošine kuće. Katkad mačka i Šarova povazdan kod kuće nema.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod nebom, a druga razlivena u poplavama i travuljinama, u dubini.
Opkoljeni sa tri žuta zida, nagnuti nad stolom, punim jela i vina, umorni i otežali, padali su sve dublje sa svojim rečima, šapatom,
Sa tavanicom iznad glave i posteljom belom svoje snahe ispod sebe, zatvoren u četiri žuta zida, oseti se potpuno odeljen od sveta. Drugo bi bilo da je bio negde napolju, u Zemunu.
Pri tome, pre uvek plašljiv, beše sad potpuno samopouzdan. Između ova četiri žuta zida, sve ono čega se napolju bojao, nije ni postojalo. Između ova četiri žuta zida smeo je da čini što hoće.
Između ova četiri žuta zida, sve ono čega se napolju bojao, nije ni postojalo. Između ova četiri žuta zida smeo je da čini što hoće.
Ipak su one bile prijatne donekle, ali ova četiri žuta zida, šum reke, senka postelje i peći, bili su užasni u svojoj neprekidnosti, nepomičnosti, skamenjenosti.
Ceo ogroman suton video se kroz prozor, i, na vodama razlivenim, hladno, sivo nebo. Reka je bila mutna i žuta, puna blata, a vrbaci, što behu već krenuli da pupe, bili su premrzli poslednjih, iznenada hladnih dana.
Od nje je dve nedelje oticala krv i nikakve joj babice ne pomogoše. Pogurena, žuta i suva, sama koža i kost, jedva je mogla da učini ona četiri koraka od postelje do prozora sa rešetkama, gde su je
Sluškinje od straha, komšije, jer se činjaše tako žuta da je izgledala samrtnica, a kir Aranđel, kir Aranđel, jer se gadio. Bolesnica beše uostalom mirna i nečujna.
Ova toplota proleća i ove vode setile bi ga njene mladosti. Iako je sva žuta, ružna, zbabana, njemu bi još uvek bila lepa. Nosio bi je na rukama od postelje do prozora.
ovog drugog, sa kojim beše provela samo jednu noć, isprva tako beznačajnu, groznu, odvratnu, kao i ta njegova glatka žuta ruka, tvrda kao ćilibar, isprva tako bojažljiva, u mraku.
nakazu, njemu se i drugovi u ogledalu, nepomični pred jednim velikim, drvenim satom, čija se šetalica klatila tamo‑amo, žuta i sjajna kao Sunce, učiniše kao dodole.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Da bi kupanje imalo magijsku lekovitu moć potrebno je nabrati po tri žuta cveta iz devet bašta, zatim malo bosiljka, zdravca i selvina, pa sve to staviti u bakrač u kojem se dete kupa.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ponela sa sobom i neku tipično čubursku drskost u hodu ili držanju glave, u načinu na koji je vozila svoja mala žuta kola, »dijanu«, oštro i mangupski obesno.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Nebo je »ugnuta stopa Gospoda Boga«. Mesec je, po potrebi, žuta turska sablja i »obruč krune sveta«. Zvezde su »štrecavi žuljevi na božjoj stopi«. Dragine oči su »dva divita duboka«.
Milićević, Vuk - Bespuće
širi, rastući i potapajući, dok se u nju slijevaju bujice jesenskih kiša ili proljetnih voda; kad juri prljava, široka i žuta, prelijeva i pretapa oranice, livade i polja iz kojih viri pocrnjela kukuruzovina; okrećući mlinove, nosi lišće, klade,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Dok djed priča, on ti ga istom začuđeno prekine: — Otkud lisica crvena kad je žuta! — Hm, žuta? — beči se djed. — Žut je tvoj nos. Sava zabrinuto pipne svoj ružičast baburast nos i vreči: — Crvena!
Dok djed priča, on ti ga istom začuđeno prekine: — Otkud lisica crvena kad je žuta! — Hm, žuta? — beči se djed. — Žut je tvoj nos. Sava zabrinuto pipne svoj ružičast baburast nos i vreči: — Crvena!
Sava zabrinuto pipne svoj ružičast baburast nos i vreči: — Crvena! Ta sve nacije odavde do Bihaća znaju da je žuta, a ti ...
— Hm, Bihaća! I drugi su ljudi ležali u bihaćkoj „Kuli“ pa ne vele da je lisica žuta. Bolje ti je pij tu moju rakiju i ćuti, ne kvari mi unučadi.
za čitavo moje opčarano mjesečarsko tkanje, od koga mi je glava tako puna da i sama počinje da zrači i svijetli kao žuta bundeva zaostala u požnjevenu kukuruzištu. — Pametna đedova glava!
Izbrijao se ratnik, zakopčao, na grudima srebri se Spomenica, sijaju tri žuta Ordena za hrabrost. — Bogami, ti se baš dotjerao, a? — Pa jest, i red je.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
pokrovcu beše bačen „jorgan“ — pokrivač, a iz njega uzdignuta i osvetljena sa strane svećom viđaše se suva, k’o vosak žuta, s velikim čelom, upijenim obrazima i uvučenim ustima tako da se vilice i nos umalo ne dodirivahu — ljudska glava.
Mesec sija kao rastopljeno olovo. Senke velike, mrke, talasaju se i šire. Sa svadbe, kroz našu baštu, dopire mrka, žuta svetlost, isprekidana i izlomljena od granja i lišća dok do nas dopre. I oni tamo na svadbi večeraju.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
VUČKO: Jesam. LjUBA: Evo, majka. STANIJA (gledi): Što je ovo? LjUBA: Kafa. STANIJA: Kako kafa? Žuta. LjUBA: S mlekom. STANIJA: Ko pije kafu s mlekom? Mleko se pije samo. VUČKO: I ja kažem. Ama gospoda...
Lalić, Ivan V. - PISMO
Preostaje metafizika Krhotina i crepova. (10. VI 1989) VEŽBA Asfodele, sunovrati Koje crno sunce zlati, Žuta zvonca koja zvone Pri prolasku Persefone, Sunovrati, asfodele Oko kojih zuje pčele; Biće meda, zujem vele, Od
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ŽAL ZA DUDOVIM BURIĆEM, KOJI MU SE, PRI BEŽANIJI, ISPAVŠI IZ VREĆE, OTKOTPLjAO U DRINU Još kotrlj čujem, mučenice žuta, i udar tmuo.
Još kotrlj čujem, mučenice žuta, a zdela naša negde trune, hlapi, dok jesen kaplje. - Beskućnica zjapi i gorko peče ona prljut ljuta niz koju burić
A tek je sjao šljivik u rubinu. Još kotrlj čujem, mučenice žuta. ISAIJE RAČANIN: ŽAL ZA RAČOM Zaplamsaj, smreko, modpim bobicama iz ruha snežnog, oko Jovanjdana.
U srcu gajim ljubav gostoprimstva. V Uz nečuj-bronzu neblago što prati, kud grabiš bregom, žuta smutisanko? Senokos žuti, lampa dnevi pati u zlatu rđe - kao nekad Branko.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Uskoro, evo, s daleka puta, iz Kine šalju dečaka žuta, iz malog sela Tri-Zmaja-Ljuta. Pišu mi pismo „Drugaru fini, najbolji dečak to je u Kini, boljega nema. Zdravo!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Sve postaje materija, jer materija dobija vrednost iznad svega... Onda se vrata otvaraju i žuta svetlost ide na nas i čini da opet noć svuda iza nje postaje crna kao mastilo. Neko pita: — Dakle? — Dečak.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
U brda smo pošli. Kosa joj duga i žuta, bliska u hodu njena su bedra. Napustili smo zakone i rođake, zaboravili miris roditeljske trpeze, grlimo se
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Posle podne pada žuta magla sve niže. Tiho, sve tiše, prelazi me groza. Vidim sebe pred vratima kuća gde sam stanovao; pred kućama u koje
Ali ova žuta svetlost dovodila me je do nesvestica, kraj moga prozora, koji bi, svaki čas, modreo i tamneo, sevao, bleštao, pucao.
zelene, sa zvonicima šiljatim, kao vrh ogromnih kopalja, posipaju po svima poljima neku maglu, koja je teška, prekodan žuta, a pred veče tamna i zelena. Mrak pada sa tih crkava, pa tek posle sa stenja i drveća. Sav je kraj zasađen kupusom.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I, da je skloni, uze je, metne Na cvet pustinjski ukraj puta, Cvet što je niko iz peska žuta. A kada žega dnevna minu I pade veo noći crne — Bubica s cveta prne — I kao bleda varnica sinu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sad se moglo jasno razlikovati žuta kao limun koža i mnoge brazde, isprekrštane tamo i amo po njoj. Marko seđaše kao prikovan s pogledom na pod, a Stanko
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Gledao bi i on utakmicu, ali se nečega stidi... I taman kad je hteo da pođe, pred noge mu se tutnu Lopta, žuta ko kora na mrkvi... Starac, ne razmišljajući, žestoko šutnu I puče plavi prozor na crkvi.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
A Petersen je pre toga 1894 g. bio utvrdio da su srebrnasta, žuta i zelena jegulja, dotle smatrane kao zasebni varieteti jegulje, u stvari jedno isto.
Sa druge strane plodišta je ogromno Sargasko more, koje se iz aeroplana prikazuje kao mrko-žuta livada na neizmernoj zelenkasto-sivoj površini okeana.
Uskoro za tim mogla se sa palube broda u daljini sagledati nepregledna mrko žuta ravnica, z a koju smo, kad smo pre šest godina ovuda prvi put naišli, gledajući je izdaleka, mislili da je to suva
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Iz one velike sobe, kroz široke, prizemne prozore, ulepljene mestimice počađavelom hartijom, dopire žuta, mrka svetlost. U kujni svetluca mala lampica što je na stoličici blizu vrata.
Pandurović, Sima - PESME
Svako mesto, kamen, žbun i travka žuta Drhte pod vetrićem jedne noći strasne U kojoj mrtvaci leže ukraj puta, A daleko plamte silne vatre jasne.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
neki, debeo, obrivanijeh brkova; za njim pop latinski, noseći pod pazuhom gomilu knjiga; za ovijem momče neko, suhonjavo, žuta lica štapljući se krstom od drveta, a najpotonja stupaše neka gospođa, i ona gojazna, šareno odjevena.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Ko pokopa popu bob u petak pred Petrovdan? — Krivo ralo Lazarevo krive laze razoralo. — Leži kuja žuta ukraj žuta puta.
— Ko pokopa popu bob u petak pred Petrovdan? — Krivo ralo Lazarevo krive laze razoralo. — Leži kuja žuta ukraj žuta puta.
(Barka) 77 — Živo bilo i živo hranilo, a sad žive nosi? (Kožna obuća) 78 — Žuta jarad u more skaču? (Kolačići) 79 — Zbori bez grla, čuje bez uva, živi bez duše? (Gusle) 80 — Zemlju rije, a živ nije?
— čaša s drškom menzilski — poštanski mindros — klupa za batinanje mojasil — rane, najčešće po rukama iz kojih ide žuta tečnost mrca — smrt mudir — upravitelj, komesar mudrilo — glupan muka — brašno muselez — medovina; alkoholno piće
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dođe pred vrata od avlije crkovne ugleda tri konja, jednoga crljena kao krv, drugoga crna kao ugalj, a trećega žuta kao čafran, đe obigravaju tamo amo okolo grobova i okolo crkve.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
O najlepše se lipa smeje — U samom vazduhu kao gust vrt. Pod očima trava mirno veje. Žuta se lala u njoj zlati I klati i tako teku sati.
Same su mi oči upaljene od nesna. Samo je srce u ovoj šupljini. Gle u staklu: sunce! Žuta mrljo, Pod kojom sam se žego, čistio i prljo! (Na nekoj padini sad u žitu, raži — Jedna sama bulka moje oko traži.
KUĆA Budi me pijuk preko puta: Još jednu dragu kuću ruše. Opada njena boja žuta — To čisto zlato moje duše. Već vidim rov sa novim kablom: Pašće u podne lipa stara.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim pripali cigaru i pogleda u prozor. Pomrčina miriše na kišu. Tamo gde noćas njemu treba da se rodi unuk, žuta je mrlja u tami. Kora srca je ispucala i boli. ...
Biće ovde, biće onde, noću mi san rasteruje žuta tmina, pa se kradom izgubim dale. U te dane i sanjah rascvetani bagrem što hoda i one dve ruke što kučići izujedaše.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Samo što izreče Plačko svoju želju kad vide kako po žutom pesku pustinje trče dva lava, oba jednaka, oba žuta, oba gipka. Ali jedan je trčao lako, radosno, drugi je jedva odizao njušku od peska. Kao da je neka sreća biti lav!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Jer, iznenada je podigla glavu i uhvatila njegov pogled. (Ili je taj pogled uhvatio nju.) Dva oka su zurila u Ljubicu, žuta i pomalo razrogačena. Ta dva oka nisu bila nimalo smerna i nimalo ljubazna: to su bila dva zla, vučja oka.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
L. Kostić XXXVII BRIGA MATERINA Užeži, ćerko, kandilo! Potpali žuta tamjana! Sutra je ravno godina Kako nam nesta Damjana... Užeži, ćerko, kandilo! Ne štedi žuta tamjana!
Potpali žuta tamjana! Sutra je ravno godina Kako nam nesta Damjana... Užeži, ćerko, kandilo! Ne štedi žuta tamjana! Pomol' se Bogu s materom Za dušu malog Damjana... J. Grčić Milenko XXXVIII GDE JA...
kad je grožđe na vrhuncu, I mirisom guši osušena trava, I suncokret mrtav od ljubavi k suncu (Sprženo mu srce smrtno žuta glava), U večeri mlake pune mesečine, Kad zabruji pesma silnih zrikavaca, Neviđenih, skritih pod velom magline, Ja
“ V. Ilić Mlađi CLIII ZVONI Žureći stazom iz kobnoga sela, Kroz tužna polja kao zlato žuta, Ja i moj čuvar, lida nevesela, Umorni, najzad, sedosmo kraj puta.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Osnova table beše crvena, a za slike, nacrtane po njoj, upotrebljena je plava žuta, zelena i crna boja. Te slike pretstavljale su nekakve krugove, obojene žuto, crno ili zeleno.
Ova zeleno obojena kružna ploča predstavlja Zemljinu loptu, ova crna Mesec, a ova žuta Sunce. Za Mesec sam odabrao crnu boju zbog toga što je on u ovom slučaju mladi Mesec.
Na tom zastoru pojavila se jedna šarena pruga na kojoj se jasno razlikovahu sve boje duge, crvena, žuta, zelena, plava i ljubičasta. Tu prugu nazva Njutn spektrom sunčeve svetlosti, i tako je zovemo i dan današnji.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jedno predveče sprema se komandant za varoš i čekaju ga žuta zaplenjena kola na putu, kad mu priđe jedna postarija seljanka. — Dobar veče, gospodine. — Bog ti pomog'o.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Činilo mi se da na meni traži crte mog pokojnog oca. Sad je izgledala primirena. U njenim očima tinjala je žuta iskra zadovoljstva; valjda iskra nade da će unuk biti nešto razboritiji i spretnijeg udesa od njenog nesretnog Frana.
I ne mogu se oteti dojmu da mu je glava tako svijetla i žuta od silnih količina sunčeva zraka koje je upila u se još od najmlađih dana.
Tek jedan prozorčić visoko nad krovovima, bio je osvijetljen — žuta četvorina, svijetla, izdvojena u noći, za kojom neko umire ili se neko rađa.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sva kosa sja se kao sunce od samoga zlata, a jedna samo jedina kosa žuta i baš kao lisičja. Tome se začudi car, pa će reći djevojci: — Kaži ti meni što je sva tvoja kosa od zlata, samo jedna
Tome se začudi car, pa će reći djevojci: — Kaži ti meni što je sva tvoja kosa od zlata, samo jedna dlaka žuta kao u lisice? Kaže mu djevojka: — Kad je samo jedna žuta, ispukni i tu jednu.
Kaže mu djevojka: — Kad je samo jedna žuta, ispukni i tu jednu. Prevari se car te ispukne žutu dlaku, kad se od djevojke stvori lisica; djevojke nestade, a
Putem će zapaziti car: sva mu griva od zlata, samo jedna dlaka žuta, baš kao u lisice. Kad je sve od zlata, da nije ni ta jedna lisičja: uhvati je car, ispuče i baci na zemlju.
Kada je čovjek zamakao, uniđe ona u sobu i pogleda bocu, koja joj se učini sada crvena, sada zlatna, sada žuta, sada zelena. To ženi bude odveć za čudo, uzme bocu u ruku, pogleda je, ali boca prazna.
Petković, Vladislav Dis - PESME
1904. POZNANSTVO Milostiva gospo, pardon po šest puta! Suknju malo više drži ruka mala, Pa se žipon vidi i cipela žuta. Oprostite, ali — podveza vam spala.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kraj nogu starijih sedeli su na klupicama mladi ljudi, a pred svakim od njih je stajala kotarica u koju su krunili žuta zrna sa velikih kukuruznih klipova. To bi radili celo veče.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Daleko od njih plovi brod: žuta jedra sa crvenim okrajkom u vrhu jedva se naziru u plavetnome prostoru, rekao bi vise u vazduhu kao samac leptir
Zalutali galebovi Mramornoga mora savijaj u se nad porušenim gradom i kriče... A uokolo, dok oko dopire, vide se žuta polja posuta žitom, cvećem i drvetima, veliki deo stambolijskih predgrađa sa svojim vijugastim ulidama, morem groblja
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kroz mrak se naziru siluete nekih građevina, druge se gube, i samo u kući već davno udate i oronule Sofke gori žuta svetlost.
sve je vrednovano negativno: prozori su mestimice izlepljeni „načađavelom hartijom”, pa svetlost koja prodire nije samo žuta, nego je „mrka”; soba je velika ali vlažna, u njoj svetluca „mala lampica što je na stoličici blizu sobnih vrata”, a
Vučem se po kavanama. Sednem pored prozora i zagledam se u maglu, i u rumena, mokra, žuta drveta.“230 U četiri rečenice ljudski je život prikazan kao nešto što nema ni prave svrhe, ni dubljeg značenja.
Evo te rečenice: „Opkoljeni sa tri žuta zida, nagnuti nad stolom, punim jela i pića, umorni i otežali, padali su sve dublje sa svojim rečima, šapatom,
Navodimo celovit komad teksta s podvučenim ponavljanjima: „Između ova četiri žuta zida, sve ono čega se napolju bojao, nije ni postojalo. Između ova četiri žuta zida, smeo je da čini što hoće.
Između ova četiri žuta zida, smeo je da čini što hoće. Izgledalo mu je sasvim smešno da je ona bratovljeva žena, kad mu brat nije ovde, i još
Ali ništa manje nije zanimljivo ni dvostruko ponavljanje sintagme „između ova četiri (žuta) zida”: jedanput na početku rečenice, drugi put, obrnuto, na samome kraju.
Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod nebom, a druga razlivena u poplavama i travuljinama, u dubini”.
nakazu, njemu se i drugovi u ogledalu, nepomični pred jednim velikim, drvenim satom, čija se šetalica klatila tamo-amo, žuta i sjajna kao Sunce, učiniše kao dodole”.
“379 U poslednjim podvučenim rečima Vukovo oko ispunjava isti pejzaž kao bolesno Dafinino oko: žuta svetlost sa razlivenih voda, pesak i vrhovi drveća.
Vukovo oko ispunjava isti pejzaž kao bolesno Dafinino oko: žuta svetlost sa razlivenih voda, pesak i vrhovi drveća. Žuta boja je, sem toga, i boja Vukovih kao i Aranđelovih očiju, a uz to se - što je takođe zanimljivo - često pominje tamo
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Kako izgleda, Žan? JOVAN: Dlaka mu je žuta, ako nije veće od teleta, manje nije; glava mu je kao polovače; krasno, kudravo, milo vam je da pogledite.
Miljković, Branko - PESME
nebom gde te pesma ostavila samog na vrhu Lovćena s čelom punim sunca, tamo gde ne postoji vreme, gde jedna svetlost žuta negde u visini čuva otisak tvoga lica. Čoveče tajno feniks je jedina istinska ptica.
Krakov, Stanislav - KRILA
Videli se vojnici kako zbacuju rance i veru se po strmim padinama. Po njima je trava bila žuta i klizava a cveće bodljikavo. Sa crvene stene je još neko pucao. Nešto teško lupi o kukove. Puče.
Po nebu se vukli beli oblaci i okačinjali o borove na grebenu. Po padinama isušena trava je bila žuta, i na suncu sijala kao zlato. Bela koza sa dugom bradom uvukla se u šator i munula majora. Okrenuo se.
Imao je detinji osmejak. Senka od šatora bila je usijana. Daleko dole kroz dolinu, videla se žuta ravnica, brežuljci nabrekli kao ženske dojke i jezero, iznad koga se dizali krovovi i minara Sorovića.
Topovi su bili spremni i mirni. Kao žuta brdašca gomile praznih topovskih čaura ležale su kraj njih. Artiljerci su sedeli kraj lafeta i večerali.
Svuda je bilo mnogo muva i smrada zagnojenih rana. Mija je ležao odignut na naduvanom jastuku. Žuta mu se koža obesila o kosturu, lice mu je uraslo u crnu, čekinjastu bradu, i imao je izgled potpunog mrtvaca.
Ključala je pod njima i bežala smrznuta ravnica i žuta sela puna štabova i stvarišta. Po ravnici su tekli putevi kao reke.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Time počinju Obale Slonovače. Ali što im se brod više približavao, boje se sve više rastresahu: beskrajna niska žuta plaža, odmah pod gustom šumom kokosovih, zejtinjanih palmi, drva žutih i crvenih kruna u cvetu.
Drukčija je savana. Ogroman prostor osvetljen, slobodan, tajanstven. Visoka žuta trava, koja je čas do pojasa čas do ramena, koja je u kišno doba kao šuma.
Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena. Volim naročito ona čija su stabla izvijena, a čije ogromne krune na sebi ne nose nijedan
Ujutru kuvanje, umivanje, polazak. Savana mestimično u cvetu, mestimično lelujava žuta i zlatna kao zrelo žito. Košute. Odjednom u daljini sivi kupasti bregovi koji se lelujaju: slonovi.
dosta je da se približimo pa da se svi ti vlažni mladići razbegnu. Sva utrina do grada je zlatno–žuta sa crvenim flekama.
Veliko plavo nebo pokriva reku i nas. Put od Bamaka do Badumbea je velike lepote. Velika žuta trava savane, zlatna kao naša zrela žita, ali toliko viša i krupnija, njiše se između džinovskih grčevitih stabala
Mlada žena nije ni najmanje ružna. Bleda, žuta, duguljaste limunske glave, dugih vlažnih očiju, ali već uvela od belila, i zuba jako iskvarenih.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Aman padišah, derman, biti fukara! Po Šumatovcu se izvila jedna žuta guja, Ako pitaš za ime — Černjajev general! Po vas dan dugi iz topova tuče, noću bombardira, Ne daj care (pomagaj),
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tu sam u knjižnici srpskih đaka na liceju evangeličkom našao zbirku Homjakovljevih pesama — tanka žuta knjižica, u kojoj ne verujem da je bilo ni 50 pesama. To mi je možda bila prva ruska knjiga koju sam video.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Da Bog dade te se ne udala, Dok ne vid̓la tri na nebu sunca, Dok ne čula kako riba pjeva, Dok ne rodi javor jabukama, Žuta vrba grožđem bijelijem«...; Vuk, Posl., 2187; Sofrić, 74). Neverna žena traži od muža da joj donese »sa v.
Žučenjica; ženetrga; vodopija. U Šuleka 39 naziva. Narodni lek kod hemoroida, i kad je rđava krv, i mokraća odveć žuta (GZM, 12, 1900, 152). U Luіćevoj Ljekagušі lek od sušice (tej, ZNŽOJS, 14, 66).
Bog dade, ti se ne udala: Dok ne vid̓la tri na nebu Sunca, Dok ne čula kako riba pjeva, Dok ne rodi javor jabukama, Žuta vrba grožđem bijelijem!« BV, 16, 364; upor. ibіd., 10, 28; Vuk, Posl., 1902). Od reči za j.
K. se rado sadi i u dvorištu novopodignute kuće (SEZ, 19, 278). »Žuta rana« natrlja se kruškom, pa se onda ta k. baci na ulicu i kaže: »Ko me uzme, ko me zagrize, na njega rana, na mene
Ako u dugi preovlađuje žuta boja, biće te godine dobra k. žetva (SEZ, 19, 396). Kad porodilja šalje vodu svešteniku za molitvu, koliko godina želi
Bilo ili šuškavac (alectorolophuѕ mіnor = rhіnantuѕ). Vuk (Rječn., ѕ. v. šuškavac) daje opis: »trava u livadi, žuta i okrugla cvijeta (s obadvije strane stabla)«.
, 380). Dulek (cucurbіta melopepo). U Gruži za božićni ručak »na postavljenu vreću stavi se zdrav dulek (žuta bundeva), da čeljad budu napredna i zdrava kao dulek« (SEZ, 58, 1948, 231). Izjedelica (geum rіvale).
po pero govoreći: »Raj, pakal, prkatorij« i ovu radnju ponavlja sve dok ne »pride zadnje pero na raj«; devojka, pak, »žuta zrnca, ka su nasred margareti«, okruni i baci u vazduh: imaće onoliko dece koliko joj zrnaca padne na dlan (ZNŽOJS,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tada sam ugledao Doroteja. Izronio je iz vode. Duga žuta kosa prekriva mu oči, pa mora da je skloni da bi me video. Bio je nag, opaljen suncem.
Nije bilo nikakve sumnje: bio je to on, njegova žuta griva, visoki uspravni stas, hod. Moraću to da prećutim. Pre ili kasnije neko će ga drugi videti.
sred sočne zelene trave, među krupnim cvetovima čiju boju nisam u stanju da odredim jer se menja: čas je crvena, čas žuta, čas zelena.
Neću više imati nikakav izgovor da bih bežao od bližnjih. Ponovo ću morati neprestano gledati njihova žuta lica, slušati njihove raspukle glasove i udisati kiselkasti vonj njihovih tela.
U zoru su lica ljudi bila žuta poput ilovače. Matija Celi dan se narod skupljao oko srušene zvonare kao oko čuda. Nespokojni, mrzovoljni ljudi
mišice ulijem malo moje snažurde, začas bi taj posrani kaluđer prđaknuo dole na dno vira i nikad više, nikada njegova žuta ćuba kose ne bi izronila na površinu Mrtvaja vira, ni igde. On naglo popušta i u onom zaletu, oboje, padaju u vir.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
veliki salon sa četiri prozora za goste koji su dolazili na obdanicu; ova plava soba, za porodicu pukovnika, a ova žuta, za porodicu septemvira. I ova guvernantina soba mogla je da primi još jednog ženskog gosta.
Vama, draga prijateljice, izgleda ta čipka kao da je od srme, a meni, kroz moja žuta stakla, blista ona kao suvo zlato. Svanjiva dan.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Dunav kao da kuva, voda mu žuta. Sav svet je na Dunavu i u vodi. U četvrti razred, od devojčica, došle su samo tri drugarice i Gospodinova sestričina.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prskala je voda pod nogama, prljava i žuta kao što je lice onoga mrtvaca koji je umro u vodi i samo mu štrči ukočena ruka.
Petrović, Rastko - PESME
Mediči, Loro, ovakve reči zbori: Dі doman sago, sago po s'ѐ certezza. Srce se ote, ptičica fina žuta, Grančici kao, prnu na rub meseca I kljuca, kljuca bisere iz tih skuta, Dі doman sago, mio po s'ѐ certezza.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Skloni se Varalica iza stene da uvreba prvu stražu. Peklo je sunce, žarilo, nad peskom je kao žuta vatrica jara titrala, pesak u varnice pretvarala. Ali ne zatvori Varalica oko, niti se mače da hlad nađe.
Čobanin nije skidao pogled s neba. Postade glatka i kao ćilibar žuta svirala u njegovoj ruci... — Ko je ovo? — upita se Čobanin jedne noći pune mesečine ugledavši svoj lik u vodi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ugledati; al' ugleda Kostu Ciganina, pa ga poče bogom bratimiti: „Bogom brate, Kosta Ciganine, evo tebi tri dukata žuta, donesi mi jedan list hartije, list hartije, knjige bez jazije“.
Al' je ženska strana strašivica, strašivica svaka od paščadi, baci komat u zelenu travu, ljuto vrisnu, daleko se čuje, žuta hrta za uši podbila, te se s njime kolje niz planinu, a Turčinu oči ispadoše, koliko mu nešto žao bješe, te on gleda što
Skoči bane pa iz grla viknu, te nabreknu onog hrta žuta, doke svoju kurtalisa ljubu. Zape ljuba bježat niz planinu, on šćaše bježat u Turaka; ne dade joj Strahiniću bane, za
“ Klobuk dade Kosovski devojki, pa se maši u džepove rukom, te joj dade tri dukata žuta: „Naj ti, seko, Kosovka devojko, a ja idem na boj na Kosovo u presveto ime Isusovo.
Kod Marka su tri ćemera blaga; kakva blaga? sve žuta dukata! Jedan ću mu ćemer halaliti što će moje t’jelo ukopati; drugi ćemer nek se crkve krase; treći ćemer kljastu i
Kučevkinje mlade, Kučevkinje i Braničevkinje, dajte meni tri aršina plana, da okrpim beloga šatora, daću vama tri dukata žuta“.
dijete Grujicu: obuče mu tananu košulju, sa suvijem uzvedenu zlatom, a na noge gaće sandalije, a na pleći tri kavada žuta, a po njima tri ćemera zlatna, oko grla tri sitna đerdana i četvrtu mrežu od bisera, a na noge mestve i papuče, pa su
Njoj govori gospa banovica: „Otvor’, Kumro, sepetli-sanduke, pa izvadi tri dukata žuta, te ih podaj tucaku junaku: dva za zdravlje mojijeh sinova, treći bana, moga gospodara“.
Rovčani te od paše kupiše, za te daše dvije boce blaga, sve u sitno žuta mlečanina, i bijele ovce i jaganjce, još suviše robinju đevojku“.
slomilo se koplje tamo gde mu se završava vrh i tamo gde se drži desnom rukom. No ti podbi jedan komat sablje i žuta hrta za uši podbila (ovde podbiti upotrebljeno umesto spodbiti — ščepati). Misli, ljubo, koga tebe drago, tj.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« ZLATNA SREDINA Nije ukazata zlatna riza nego pozlatasta, ako bila žuta, ako li bela, il' mu crvena, ili zelena, — teke da nije isto crna.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
malo mislio; samo od vremena na vreme izdigne se na sidžadetu, pruži nos — kao hrt kad hvata trag — i uvlači miris od žuta dafinova cveta i šakama ga još više grabi i priteruje svome nosu. Miris ga taj zanosi i opija.