Jakšić, Đura - PROZA
Ja sam ga poslušala. Berberin dođe, pozdravi se lepo s ocem, izvadi iz neke modrikaste maramice svoj žuti tasić, a moj otac dohiti jednu malu tronogu stoličicu, posadi se na nju i mirno gledaše preda se, neveselo i zamišljeno.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Svi su vašljivi, prale, regruti, vrve vaši po živom lešu, iznad crvene lipe što žuti anđeli se bištu i češu! Branioci i napadači, Tužioci, žrtve i krivci, sveti ratnici i kolači: vašljivice i
Dučić, Jovan - PESME
JABLANOVI Zašto noćas tako šume jablanovi, Tako strasno, čudno? Zašto tako šume? Žuti mesec sporo zalazi za hume, Daleke i crne, kô slutnje; i snovi U toj mrtvoj noći pali su na vodu, Kô olovo mirnu i
Suv potok kraj kog mrtvo ćuti, Bez glasa i bez prama dima, Seoce; samo zlatom žuti Tikva po vrelim vrtovima. Sve žega mori kao čuma; Dolina puna nemog straha; U polju nasred belog druma Veštica
ŠUMA Sva suncem šuma ispunjena, Miriše zrak od novog meda, Žuti se mladi šiprag klena, U nebo prvi kozlac gleda.
TAMA Iza jablanova još ni sad ne žuti Zadocneli mesec. Još sa crnih trava Duva tamni vetrić. Kako strašno ćuti Proleće u noći, proleće što spava...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
postriženi brkovi, malen ali podebeo nos, osrednje smeđe oči, rehave obrve, okrugao obrijan podbradak i čisti, masno-žuti, ali ne mršavi obrazi, mala usta s poverljivim konturama, velike ruke, aljkava uniforma, a kao sneg bela košulja i kao
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Rogozić je još mlad, gorostasnog stroja, ali nešto jako opada. Žuti mu se obraz, unutra ga nešto mori. Nikad se ne nasmeši, niti ga većma što zanima sem parnica; što teže parnice, za nj
Afrika
Moje ruke i lice takođe su garavi, žuti i zeleni od tog bila. U tako strašnom stanju stižem u jedno četiri po podne ponova u Boake.
na granamo, i palme „karite“ od čijeg roda, koji prostire strahovit zadah, Evropljani izrađaju sapune i margarin. Žuti slamni krovovi, šiljati, izgledaju kao od samoga zlata iznad crvene opeke.
Napred ide crnčeva kozica, pozadi žena sa decom privezanom na leđa, i još dalje mršavi žuti afrički pas. Eto jedne porodice koja traži pogodnije mesto za življenje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ta usta koja je nekad ljubila tako dugo, visila su sad na čibuku, opušteno i iskrivljeno. Zubi mu behu žuti. Ona okrete glavu. Kajala se što je uopšte i došla još jednom, da posedi, tu, na čatrnji.
Svi su ti ljudi bili sasušeni, kao skeleti, a tamni i žuti u licu, sa bledilom, kao u samrtnika. Čekali su, mirno, da komisija prođe.
i nije osećao neki naročiti strah, Isakovič je osećao dubok sram, da se oni, sunarodnici, tuku po Vijeni i vijaju kao žuti mravi. Da su tu veselu varoš, njih nekoliko stotina, pretvorili u pravu ludnicu.
Bila je lepa, još lepša nego pre šest nedelja, u krinolini, svilenoj i crnoj, koja zašušta. Oko pasa je imala žuti ešarp. Grudi su joj bile otkrivene, a oči velike, grozničave. Pavle htede da je zagrli.
I šumarci na bregu, i jablanovi na reci, i drveće u vrtu. Pod prozorom, u kući, počelo je da žuti tek prvo lišće. Sunce je kroz granje još svaki dan sijalo.
ona se otvoriše, i ona se našla u nekoj, zimskoj, bašti, kroz koju vide padinu brda, iza kuće, kako se, pokošena, žuti. Istrčala je, tako, da joj se kosa vitlala za njom, kao da je nose vetrovi, u oluji.
senci, u kojoj je još cvetalo žbunje jesenjih ruža, a u koju je visilo i granje sa drveća, čije je lišće bilo počelo da žuti. Kapci na prozorima kuće, na spratu, bili su širom otvoreni.
Pomrli su nam bili, uz put, i svirači. Pa eto, pođosmo u Rosiju, i u Rosiju, s jeseni, kad lišće žuti. A taj krmak viče: Ja sam vaš bog! Bivši Srbin, a dere se: Ja sam, za vas, Karpati.
je Uroš Nejaki zaklan, a ceo se Tokaj upalio u jeseni, lišće, drveće, šumarci, okolna brda, sve je počelo da vene i žuti. Kestenovi, pod kojima je Varvara bila prošla, bili su crveni.
Lišće bi uzletelo pred njim, zalepršalo i padalo, kao bezbrojni, žuti, crveni, mrki, mrtvi, leptirovi, koje vetar podiže, ali koji krilima više ne mašu.
jauci, nisu više ličili na ljudski glas, ti jauci nisu više bili jasne reči, nego kao neki šumovi u šumi, i lišću, koje žuti, i opada, pa šušti pod nogama.
U reku života, koja, počev od Kijeva, pa sve do mora, sve sa sobom odnosi, i leto, i početak jeseni, i lišće koje žuti, i koje je bilo počelo da opada, u avliji Žolobova, na jednoj jasiki.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
blata, vrbake što su dan za danom bili sve gušći i sve tamniji, zelena ostrva i lelujave trščake, a nad njima, zemljan, žuti breg tvrđava. Široke vode znala je već, kao i bele minarete što su, u podne, lebdeli u toplom vazduhu nad gradom.
Dug red utvrđenja, bedema, zvonik, visoki krovovi kuća, žuti ogromni balkon, lik đeneralov, sve je to prolazilo kroz mozak Isakovičev, kao kroz groznicu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Homolju se nerotkinjama savetuje: „Neka rano ujutru zaite vode s bare ili reke, gde se napio žuti bik, metnu u nju kopitnjak, po tri zrna od gloga i od šipka, pa je zagreju i okupaju se pri otvorenim vtarima i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Čitav red plišanih životinjica ocrtava se prema tamno, tamno plavom nebu. Žirafa, žuti medved, mačka, Pinokio: iz kupatila se čuje šum vode iz tuša kako dobuje po mladoj zategnutoj koži.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
duh igre sa rečima i stvarima Lukiću je u suštini stran, a kad ga oponaša, pronalazi prilično jevtine efekte: Pade žuti list na rever od kaputa, zadrža se i prošaputa: -Ja sam Francuz Pjer.
Stavih žuti list u rupicu na reveru i rekoh: -Ovo je mesto za francuskog Peru. Zašto se ovaj list zove Pjer, zašto je Francuz,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Planine su za njega »masnice«, ostaci božja biča kada je šibao zemlju zbog njenih crnih dela; zlato je pak žuti gnoj u tim masnicama. Nebo je »ugnuta stopa Gospoda Boga«.
Milićević, Vuk - Bespuće
na bijelo kamenje što se kreće; da otisne oko niz polja, puna boja, izrezana i ispresijecana međama, puna ječma što se žuti, zobi što se zeleni, rijetkih, malih crvenkastih kukuruza, gustih, sirovo zelenih konopalja, i šarenih bara i košanica.
što izdiše svježinu; drveće u cvijetu nosi na sebi nešto snažno i bujno kao život u rađanju; po orošenoj mladoj travi žuti se jagorčika i bijele se šumarice ispod živica u novom listu.
Sremac, Stevan - PROZA
što samo kažu »odavde dovde«, pa onda gledaju u knjigu i preslišavaju, oni što se večno tuže na kašalj, te zato jedu žuti šećer, kašljucaju i piju vruću zamedljanu rakiju, po tri čaše i leti i zimi, i što vuku naviše decu za uši ili zulufe,
Radičević, Branko - PESME
Ode leto i omara, Lišće žuti, pada magla, Sever duše, list obara, Već i zima silno nagla. Al' i zima ode ljuta, Smeju s' doli i planine, A
9/1. 1845. KAD MLIDIJA UMRETI Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuto dole veće pada, Zeleno ga više ja nikada Videt neću.
Sunčani zrak je veće bio vreo, Dikoje dobro boca njegov žar; 3emljedela(c) besposlen nije seo, Pod srpom pada klasa žuti šar; I vinograd je veće bio zreo, U sude skuplja s' vina plamen dar; — Na stanje moje bija s' navikao I jedva mi je
Moma slušat osta. — — — — — — — — — — — — — — — — (KAD MLIDIJA UMRETI) Lišće žuti veće po drveću, Lišće žuto veće dole pada, Zelena ga više ja nikada Videt neću.
Kostić, Laza - PESME
” „Valjda, čedo, pomrkuje kakav stari brest!” Al' u curi sve silnije zla se budi svest. I opet se zadimio žuti ćilibar, i opet se ponovio čudnovati šar. „Zar ne vidiš oblak crni? Zlo je po nama! Mrko čelo, mrki brci, mrka dolama.
„Zar ne vidiš oblak crni? Zlo je po nama! Mrko čelo, mrki brci, mrka dolama.” Selim-paša mirno pije žuti ćilibar, — sve se gušće staklom vije čudnovati šar. ,,Lele meni, žalosnici sad je baš odja'o!
— oh al' evo što je vida, što je skida!” U toj reči, ispod grudi vadi svile komad žuti, na svili je sitan vez; — taj je vezak što zamuti Samsonovu bistru sves': — šaren vezak njemu niže jedno lišce, a pod
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ovaj značajni prilog izučavanju rođenih Beograđanki nalazi se pohranjen u profesorskoj sobi moje gimnazije (žuti rolo:ormar, treća fioka desno, u fascikli na kojoj piše: „Neki školski primeri neodgovornog ponašanja ispitanika na
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
BUDIM І Noć ce svukla do kolena: panja evo - nema klena. Žuti lišće po brdima: stara kuća kraj Budima. Zaigrala luda karta: dvaput Olga - triput Marta. Ne množi se nego deli.
Inicijal: planu Slova s Orfelina, sa Jakova. U prikrajku, a sa visa, žuti sveska Letopisa Reljef krsta: s njega sija reč prozračna - eparhija. Urnebesak: grozd-pijanka.
Sentandreja, Іrіѕ florentina. Kao pismo prašno, neposlato, žuti vreme po klonuloj cvasti, delujući pusto, rasprodato...
Podrži, Bože, bruj nad životom! (Neka mi svirne crna hartija muzikom rala što škripi čotom!) Ljetuju bačve - žuti rakija. Prepisnom knjigom rumenak trne. uz frulu ćuka šušne mantija: monah Teodor razbije grne.
Pod suncem sleđen, usred vode žednik, u gvozden-ljusci nestrpljenjem žuti a mrtvi svetle brežjem razasuti. Ni Petkov cyced niti Sredin ženik.
Jezera suva - nebo izmaknuto. Nutrinu krpim - gušim se od ljudi: u mutljag-telu ona dršće, ludi, a prašnik njen se žuti izasuto. Da savest smirim, guknulo bi veče a radost bila i mrtvòrođenče. Jezera suva - nebo izmaknuto.
Nedelo blaga, biljko tišine, jesi li živa? - Petak se muti, Utorak grakće, klica gnjiline Subotu šarka, Sreda već žuti, kleca Četvrtak - zamor ga hvata. Prvome danku nikojeg brata, nikoje sestre. - Brukom, po lagi svetina gilja.
V Uz nečuj-bronzu neblago što prati, kud grabiš bregom, žuta smutisanko? Senokos žuti, lampa dnevi pati u zlatu rđe - kao nekad Branko.
Sa čelnih doba prosvetluca gleđ i vidno bude: lepo li se kob nad brežjem žuti dok zeleni žeđ i s iskon-neba glad se svetli. - Zob uznemirenja smućuje nam svest, drmusa zvezde, Mesečevu mlađ.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Proplanak tone u gustoj travi, pognuli glave zvončići plavi, blistaju kraj njih maslačci žuti, dok bijela rada u sjeni ćuti, nasred poljanka, u sivoj boji, džinovska neka pečurka stoji.
Kud li je tvoja otišla laća, junački kapetane?! III U kuli staroj fenjer gori, plamen se žuti sa tamom bori, na more baca zračak. Uz prozor ćuti starina sijeda, tužna oka pučinu gleda, da li se vraća Mačak.
Zvončića evo, taj se ko nebo plavi, i ljutić tu je, žuti plamen u travi, ivanjsko cveće, u ruhu belom, bujnom, kukurek zelen i mak sa kapom rujnom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kada smo krenuli, vojnici su plen bratski delili među sobom. Na Tanasiju nove cokule, a na leđima žuti telećak, gde je smestio telefon.
Bio je svetao sunčan dan bez prašine. Polja su ležala pusta, a vlažna drveta opustila tužno grane. Lišće je počelo da žuti. Osećao se već dah jeseni.
A nešto pozadi, vidi se mali rov. Sigurno zaklon za komandira čete. iz austrijskih rovova proviruju žuti telećaci, a iza streljačke linije kreću se trojica i odlaze u pozadinu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Eno i čašice rakiske, žuti se na dnu rakija... Tamo dalje ono okruglo staklo, u njemu igra, iskri se čisto belo vino... Po sobi nered...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ko me srete, svak mi reče: “Jela ti se ponijela, Iz vrha ju zlato siplje, A iz grana sitan biser, Lišće ju je žuti dukat, Pod nju sede tri devojke: Jedna beše raspletena, Druga beše sapletena, Treća beše neljubljena.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
blato izmazalo je sve kuće, ulice, i sve pristanište; samo su po krovovima, nad gradom, stresali se osunčani, crveni i žuti, oprani crepovi. Prvi put sam osetio da zemlja, na Suncu, posle kiše, drhti. Ceo dan nikog oslovio nisam.
Dole, ispod bedema, čeka me jedan smešni, žuti, zarđali tramvaj. Oko njega se okupila gomila crnih ljudi, u drvenoj, crnoj obući, sa somotskim prevezima, koji vise sa
Prozori su celu noć bili žuti i tresli se, zvonko, kao nečiji ludi talambasi, a prasak i grmljavina vode, nad kućom, previjali su me u mukama i
Kroz zavese vidim rečicu brzicu, koja teče kroz grad. Nad njom pada uvelo lišće, koje, ovde, još svuda žuti, a preko nje prelaze nebrojeni, gvozdeni mostići.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pogleda, stoji jedna pol' okenjača, puna rakije — tako mu se učinilo — žuti se, k'o varbana šljivovica. Pripita on jednog dečka, nođe, da srkne malo, a ovi, bio neka dobričina, pa mu kaže da je
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Podelilo se selo u dve gomile, dva neprijateljska tabora, pa se kolje ka’ žuti mrav, a Sreta posmatra to pa veli Maksimu, koji je takođe postao drugi čovek: »Vide li, more, šta se načini!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
njima dinje; zategla Morava, predzoru, t usta, pa dinji brašnom posuta usta; tri je nedelje, svaku večer, mesec sipao žuti šećer i ulio u nju slast prezrelu kroz peteljku tajnu, požutelu.
Ako, pak, od ponoći vetar stane da reže, Da trese u kapke, odnosi košulje sa doksata, (Vetar pred kojim žuti listovi u strahu beže), To znači: stara zima štapom kuca na vrata.
Za ogradom, u zreloj tuzi, Šumore žuti kukuruzi. Ti kukuruzi u predgrađu S vetrom se, u ponoć, nasamo nađu, Javi se, u septembru, njiva cela Hukom
Rakić, Milan - PESME
I zato ću ti uvek reći: ćuti, Ostavi dušu nek spokojno sniva, Dok kraj nas lišće na drveću žuti I tama pada vrh zaspalih njiva. VARIJACIJE Tvoje je lice kao ljupka freska Na čađavome zidu starog hrama.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I sve skoro oribano i žuti se i odudara od crvenila ostalog nameštaja i jastuka, ćilimova. I usled večitog njihanja i lepršanja obešenih peškira po
Pandurović, Sima - PESME
KOLEVCI SNA Kad sunce zađe, i pokrivač plavi Zvezdane noći, veče toplog juna Padne po polju i vrh cvetnih kruna, A žuti mesec na nebu se javi, U mojoj duši šum umornih trava I trepet lišća u disanju noći Šire san jedan sugestivne moći,
A vetar peva poeziju smrti. SENKE Oblaci žuti preko moje glave Prelaze prostor mirno; zaklanjaju Sunce i nebo, i visine plave, I tužno gredu ko zna kojem kraju.
Promiču senke. I vazduh se žuti, I teška tuga zahvata svečano Prirodu celu. Mrtvački sve ćuti. I setno veče pada tako rano.
Ona, bez sumnje, leži ovde smerno S nadama mojim obojenim smrću, I ne zna da je pohodim još verno; A žuti crvi oko nje se zgrću, I piju oči, moje oči sjajne, I troše telo, iluziju snóva, I snove moje raskidaju bajne, K’o
A danas je jesen, izdisaji kratki Cveća koje vene, lišća koje žuti; Nadama su bledim zastrveni kuti; I iščezli davno svi putevi glatki, Bivše nade, želje i časovi slatki.
Sve je to prošlo. Sloboda nam ćuti U lancima crnim sadašnjosti tupe; Radost života, sparušena, žuti, I promiču dani mladosti nam skupe. Sve je sad drugo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
PRIKAZIVANjA 340 I IGRA 341 IGRA S PRSTIMA DEČJE RUKE 342 VOJVODA I DVA ULAKA 343 RASCVETA SE ŽUTI DRENAK... 345 ŽETELAČKA IGRA 346 OVAKO SE BIBER SIJE... 347 PAUN I KOLO 348 KOŠNICE 350 ĐEL-ĐEVOJKO...
i starac) ili čitav scenski prikaz kakve radnje („Ovako se biber seje“, „Paun i kolo“, „Žetelačka igra“, „Rascveta se žuti drenak“ i tsl.
Umro od studeni na Ilin-dan! B) POREĐENjA A) PRAVA 1 BILjEM Visok kao bor. Vitak kao jela. Drkće kao prut. Žuti se kao smilje. Zarumenio se kô jabuka. Zdrav kao dren. Ispucale mu ruke kao borova kora. Leže kao snoplje.
Kakoće kao koka na sjedalu. Kao da je golub zrno po zrno birao. Kao da su ga guje pile. Kolju se kao žuti mravi. Kradljiv kao vrana. Krotak kao jagnje. Kuka kao (sinja) kukavica. Laje kao pas na zvezde.
VI GOVORNE IGRE A) BRZALICE (IZRAZI ZA BRZ IZGOVOR) — Gra’ bijeli, gra’ žuti, gra’ žućačić. — Žute čizme u čizmedži-baše. — Javorov jaram, javorova ralica-ralo drvo javorovo.
Igra se produžava sve dotle dok se ne odvedu svi igrači. RASCVETA SE ŽUTI DRENAK... Ovu igru igraju samo devojke, i to na taj način što stanu dve i dve okrenute licem jedna prema drugoj: one
U takvom poretku „dve i dve“ pevaju: Rascveta se žuti drenak, Više sada vinograda; To doznale brze pčele, Te su drenku doletele, Na cveće mu odmah pale I medak mu
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kucne njim u kam govoreći: „Sve žuti cekini da budu!” I cekini iz kamena porevaše tako da njega pritiskoše i zamalo ne udaviše, a on zavika: „Pobratime!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
istinu od pritvornosti i lažljivo basnoviti[h] izmišljenja raspoznati, imajući vsegda na pameti da nije sve što se žuti zlato, niti sve što se sija i blista — dragi kamen.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne žuti se i ne nadima pšenica kao kad u proleće Morava nadođe: to i nije pšenica; to je sitan divlji ječam pun bele palamide i
Iz poslednje kuće nariče lampa. Naricanje je isceđena suva komina. Ni kapi žalosti nema u njemu. U mraku, kroz granje, žuti se rasprsla rana lampe. Tamo dale, u selu, nema ni pasa ni petlova. Ne može napred, stoji. Meko krckaju kolena.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Zar i ovi oko mene nisu lagani i žuti, svi žuti?« List jasena podiže pogled uvis i postiđeno saže glavu. Visoko gore, na već ogoleloj grani, jedan jedini
Zar i ovi oko mene nisu lagani i žuti, svi žuti?« List jasena podiže pogled uvis i postiđeno saže glavu. Visoko gore, na već ogoleloj grani, jedan jedini list zelenio
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Đ. Jakšić XLI KAD MLIDIJAH UMRETI Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuto dole veće pada; Zelenoga više ja nikada Videt' neću!
ISKRENA PESMA O sklopi usne, ne govori, ćuti, Ostavi dušu, nek' spokojno sneva Dok kraj nas lišće na drveću žuti, I laste lete put toplih krajeva. O sklopi usne, ne miči se, ćuti!
I zato ću ti uvek reći: Ćuti! Ostavi dušu, nek' spokojno sniva Dok kraj nas lišće na drveću žuti, I tama pada vrh zaspalih njiva. M.
Popa, Vasko - KORA
se nasred trga U svoj svojoj lepoti Zmijskom svojom igrom Vihore zanela Ali joj plećati vazduh Ruke ne pruža MAHOVINA Žuti san odsutnosti Sa naivnih crepova Čeka Čeka da se spusti Na sklopljene očne kapke zemlje Na ugašena lica kuća Na
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Iz trena u tren vitlo leti sve brže, vetar vitla sve luđe. Najedanput crveni, žuti i zeleni kolutovi zatreptaše pred mojim očima, pa se sve te boje sliše u crno, i preda mnom grozan, crn kao ugarak,
U ratu smo, kaže, svi k’o braća rođena živeli i jedni s drugima parče peksimita delili, a sad se k’o žuti mravi među sobom satiremo.
nesvesti, povrate posle podne, kad oblače gerok, dugačak do ispod kolena, i leti u preklanjskom slamnom šeširu što se žuti kao i njihovi obrazi, a zimi u polucilinderu koji se sjakti kao i njihove cipele, jer se istom četkom doteruju, izlaze
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ortopedski steznici, crno lakirane štake, žuti kožni potpasači za hernije postavljeni jelenjom kožom, kao paradne orme za čistokrvne kasače; kesice za led, bolesnička
Smijali smo se do suza. — O dobra stara liberalska vremena!... Petrolejka je sipala odozgo na nas svoj žuti žmirkavi blagoslov. Drijemao je šipak na kredencu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
vola; tada počinje njegov letnji odmor i onda ga šalju da se prihrani, odmori i pripremi za jesen kada treba prevlačiti žuti kukuruz i obaviti jesenje oranje.
Poslušao sam njen savet i ostatak puta sam uvek pazio na moje šarene torbe i žuti kožuh. Slika Budimpešte, kad smo joj se približili sledećeg dana, bila je takva da mi je gotovo zastao dah.
Prodao sam knjige, sat, odeću, zatim žuti kožuh i crnu šubaru da bih došao do potrebne svote novaca. Na put sam pošao sa jednim odelom na sebi, nekoliko košulja
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nađoh se među starim razvalinama, čije je ispucane zidine oklopio bršljan, a iz procijepa vise dugi, žuti cvjetovi; dok uđoh, nesta mi ispred očiju one pune, danje svjetlosti, a u sebi osjećam nešto starinskoga, praznog.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Daj samo reškontu, pak ćeš videti. Do po sata pune tri kese dukata doneću ti. EVICA: Al’ ćedu biti žuti! Blago Nama! VASILIJE: Sad daj reškontu, ne mogu više da čekam. EVICA: Kakvu reškontu?
Krakov, Stanislav - KRILA
Kraj puta su bili žuti aerodromi, sa kojih su poletali preplašeni avioni, i kružili po izbledelome nebu kao uzvitlale ptice.
U gornjem gradu sred nagnutih kuća sa rešetkama platani su bili žuti, a u Svetoj Paraskevi mozaici iz V veka bili su tako divni, da se sada tanke usne jednoga plavoga vojnika smešile u
Okolo su plamtela u suncu prljava solunska polja, i dremali dugački angari. U njinoj užarenoj senci spavali su žuti aparati, i starci stražari.
Oblaci, crveni, žuti, beli, crni i zeleni. Kao da stotine kratera vulkanskih baca svakog trenutka pakleni plod iz sebe.
Možda se njome kravio smrznuti stražar. Malgaš iz Ambonga ili tugovao žuti kuvar sa Mekonga. Dugi prašnjavi angari i male kolibe budile se.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Moje ruke i lice takođe su garavi, žuti i zeleni od tog bila. U tako strašnom stanju stižem u jedno četiri po podne ponova u Boake.
na granamo, i palme „karite“ od čijeg roda, koji prostire strahovit zadah, Evropljani izrađaju sapune i margarin. Žuti slamni krovovi, šiljati, izgledaju kao od samoga zlata iznad crvene opeke.
Napred ide crnčeva kozica, pozadi žena sa decom privezanom na leđa, i još dalje mršavi žuti afrički pas. Eto jedne porodice koja traži pogodnije mesto za življenje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tur mi se para, Čizma mi pukla, Svila mi se po rukavu Cepa na fraku. Šešir se beli, Marama žuti, A dugmeta na prusluku Nema ni jednog. Brk mi se crni, Brada mi raste, Britva mi se zatupila, Neće da brije.
Taljige su skupe, Kola su još skuplja, Za karuce mnogo ištu, Peške ne mogu. Šešir mi se beli, Marama žuti, A dugmeta na prsluku Nema ni jednog. Čizma mi je pukla, Tur mi se para, A čoja mi fina Na fraku se cepa.
Bojić, Milutin - PESME
Na vrućoj obali u raskošno veče, Kad žuti odblesak krije magla neka, Trza se. Hoće li zar da nešto reče To trzanje grudi poslednjeg čoveka?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Leskovačkoj Moravi, kad umre mlada žena, u njen kovčeg, krišom od njene rodbine, stavljaju žuti cvet ženke — »da bi se njen muž oženio« (SEZ, 70, 1958, 498). Karamfil. Među nazivima nedostaje: karanfil.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nakon kiša, natopljena zemlja ležaše mrtvo i opočivaše iza ploda i tolikih nepogoda. Jesenja trava tek što zene, žuti se: žega popuštaše, muhe crkavale i životinja se okrijepila. Mladost se ipak podala dobroj volji i životu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Jedna misao kresnu mi kroz glavu. Skočih na noge, otvorih kofer i izvukoh sa njegova dna jedan žuti portfej. U njemu su stojale moje već štampane ili tek započete radnje o mome kosmičkom problemu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tu otpoče i šala i smeh. — Šta radi, Bože, onaj žuti štajervagn? [Od tog se štajervagna gospa Nola nije razdvajala. Starinski, izupotrebljavan, tesan, slabo negovan, blatav
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Sada se i njoj, kao meduzama, činilo da sunce i nije ništa drugo do mutni, žuti krug. Sada je i nju sve više privlačila senovitost morskog dna.
Šta sve ne bi video, šta doživeo tamo gore! Postoje u livadi i sitni žuti cvetovi čije glavice postaju srebrne i lagane kad ostare, otkidaju se i lete k nebu.
Šta da se za mravlje ratove kaže? Oj, Oj! Kako su drveni mravi mrzeli žute, žuti crne, a svi: i crni, i crveni, i žuti — njega samo zato što je beo!
Šta da se za mravlje ratove kaže? Oj, Oj! Kako su drveni mravi mrzeli žute, žuti crne, a svi: i crni, i crveni, i žuti — njega samo zato što je beo!
Šantić, Aleksa - PESME
do mraka s prozora je gledim, Pa uzdišem tako, čeznem i blijedim, A majčino blago posluje i radi, U široku sofu žuti šeboj sadi, Do šeboja đurđic i karanfil mio, Uz crven karanfil fesliđen se svio, Pa kad vjetar duhne kroz murvine
S tornjem, u pristranku, malo selo ćuti. Tiho. Svrh stene se krug meseca žuti. 1908. POD JEDRIMA Jedra crvene. Sjaj večernji pao, I more pljuska po hridima golim.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Da čoveka mori Na životnom putu Pa iza krivine Čeka neka briga Da čoveka brine Tamo gde u travi Cveta ljutić žuti Čeka neka ljutnja Da čoveka ljuti Kad bi čovek znao Za sve što ga čeka Ne bi se ni rađo U vidu čoveka Već bi bio
maraton Jedan poljski cvet Igra rukomet Jedno ptiče golo Voli vaterpolo Jedan ljuti ris Obožava klis Jedan žuti nar Pao u bunar GAJITE PATKE Dok zvezde sjaje Patka nosi jaje Dok vetar duva Patka jaje čuva Kad izleže pače
san mali Jedan sničak Čim trepavice oko svuče San se u moju glavu uvuče Počne da leti po mojoj glavi Pa čas se žuti Čas se plavi Pa mi najlepše slike ređa Ovde u glavi ispod veđa Sutra ujutru kada svane Ja neću dati Snu da
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sad na glasu, slavni, hubavo nakićeni, s mirizmom namazati, a počas žuti, bledi i mrtvi se skoro posmrdili, grozljivi da se ni prikučiti od zla zadaha njima ne može...