Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
(Toga smo Avrama slali u Trijest, te nam je isprosio od Srba u Trijestu oko 2000 for., i to je onda lepa pomoć.) Tuna, kako smo umeli,
a osobito da je vezir veće dvaput Milošu govorio, da mu dovede Mutapa, Lomu, [Milića] Drinčića, [Ćoku] Protića, kneza Avrama [Lukića] i proče neke vojvode, ako i̓ ne dovede da će Miloš za nji̓ glavom platiti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
« On ju je napisao po vernom ugledu na slaveno-serbsku gramatiku Avrama Mrazovića iz XVIII veka, koja je opet bila napisana prema ruskim gramatikama XVII veka.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Bosne, okuže se neke kuće u Golubiću; onda ti, kud koji može, beži, i ja pređem u Kosovo, gdi prebudem u domu popa Avrama Simića jedan mesec.
„Šta? Mi otići, dok si ti onde! Nipošto.” Obeštam se i dam ruku. Prolazeći, pođem na Kosovo pozdraviti popa Avrama Simića s familijom, koje s velikom radostiju nađem sve u zdravlju.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ali iz te se kože više nije moglo. Dok se u intovu Avrama Petronijevića vozio na Vračar, Vučiću, konji su kasali preko utabanog blata na Terazijama, a nad Batal-džamijom, tu gde
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
(koja je potom postala svojina Avrama Maksimovića, prvo „učitelja kameralnog sela Parabuća” a. potom prote somborskog i profesora somborske Preparandije,
88, str. 103—5. Stih 3. strofe VII je nepotpun u jedinom sačuvanom rukopisu, pošto je prvi list Avrama Miletića pesmarice (na kojem je pesma zabeležena) veoma oštećen i delimično nečitljiv. TISA SE MUTI... (str. 57).
onima Avrama Miletića i Matije Ivkovića); još više nego ove možda i slučajne spoljne podudarnosti, na ovakvo domišljanje upućuju i
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
za sveto drvo, i o tome pričaju jednu etiološku legendu: Kad je Nimrod sa svojim ljudima hteo da spali Avrama, jasika je dala svoje drvo, a zelembać je vatru potpirivao. Samo trešnja ne htede nikako goreti.