Nušić, Branislav - POKOJNIK
Marić Milan Novaković Spasoje Blagojević Gospodin Đurić Ljubomir Protić Anta Mladen Đoković Mile Aljoša Adolf Švarc Rina Agnija Vukica Prvi policijski agent Drugi Marija Ana sobarice Sofija Tri čina se dešavaju tri godine posle predigre.
SPASOJE: Ja to onako uz reč. ANTA: Nemoj ni uz reč, brate! IV AGNIJA, PREĐAŠNjI AGNIJA (mladalački obučena i našminkana, matora devojka. Ona donosi lep buket cveća): Dobar dan želim!
SPASOJE: Ja to onako uz reč. ANTA: Nemoj ni uz reč, brate! IV AGNIJA, PREĐAŠNjI AGNIJA (mladalački obučena i našminkana, matora devojka. Ona donosi lep buket cveća): Dobar dan želim!
SPASOJE: A, ne, tu je Vukica. (Na njenim vratima.) Vukice, 'odi, 'odi, 'odi ovamo, došla je tetka Agnija! ANTA (digao se već ranije): Pa 'ajde ja da idem. SPASOJE: Danas će doći, je li? ANTA: Još pre podne.
SPASOJE: Danas će doći, je li? ANTA: Još pre podne. SPASOJE: Dobro, pa uvrati. ANTA: Hoću: zbogom, gospođice Agnija! AGNIJA: Zbogom! ANTA (ode). V SPASOJE, AGNIJA SPASOJE: Ama, šta radi to dete? Vukice!
ANTA: Još pre podne. SPASOJE: Dobro, pa uvrati. ANTA: Hoću: zbogom, gospođice Agnija! AGNIJA: Zbogom! ANTA (ode). V SPASOJE, AGNIJA SPASOJE: Ama, šta radi to dete? Vukice!
SPASOJE: Dobro, pa uvrati. ANTA: Hoću: zbogom, gospođice Agnija! AGNIJA: Zbogom! ANTA (ode). V SPASOJE, AGNIJA SPASOJE: Ama, šta radi to dete? Vukice! AGNIJA: Nemoj je zvati, htela bih da progovorim s tobom.
AGNIJA: Zbogom! ANTA (ode). V SPASOJE, AGNIJA SPASOJE: Ama, šta radi to dete? Vukice! AGNIJA: Nemoj je zvati, htela bih da progovorim s tobom.
SPASOJE: Šta imaš kog đavola da razgovaraš sa mnom, eto ti Vukice pa razgovaraj s njom. AGNIJA: Htela sam da te pitam, znaš, za to odlaganje venčanja. Znaš li ti da se to napolju vrlo rđavo tumači?
VI VUKICA, PREĐAŠNjI SPASOJE (kad Vukica naiđe): Gde si, dete, zaboga? VUKICA: Dobar dan želim, tetka! AGNIJA: Dobar dan! Slatko moje! (Njubi je.) Ovo je za tebe. (Daje joj buket.) VUKICA: Hvala, tetka!
AGNIJA: Dobar dan! Slatko moje! (Njubi je.) Ovo je za tebe. (Daje joj buket.) VUKICA: Hvala, tetka! AGNIJA: Pa kako je, kako je; jesi li već sita radosti? VUKICA: Oh! Da! (Razgleda buket.) Gle, kako je to lepo cveće!
VUKICA: Oh! Da! (Razgleda buket.) Gle, kako je to lepo cveće! AGNIJA: Sama sam ga birala kod cvećara. Htela sam da liči na jedan buket koji je meni tako draga uspomena.