Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Daj mi ruku, vojvodo, da je poljubim! — Da se poljubimo, junače!... Da se oprostimo i alalimo!... Ja sam siguran da se više ovde na zemlji nećemo videti!... A starešina sam. Možda sam ti kadgod što i nažao učinio..
— To i hoću!... Nego, braćo, da se još jedanput alalimo! — reče Zeka. I izljubiše se kao da će u svatove. — Ja govorim braći i junacima... Hoćemo li da izginemo?