Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
On je, iz Beča, snabdevao Bosnu, Dalmaciju, Crnu Goru i Albaniju štofovima. Spremao me je za svog naslednika. On je tražio da već tog leta (1912) dođem kod njega.
Posle podne slušam, uštogljeno, kritiku generala Stoišića, koji je, kažu, ubijao vojnike, svojeručno, kroz Albaniju. Veli, dobro je bilo. Dobro sam otvorio vatru, rano sam neprijatelja javio, a nacrtao sam vrlo dobru skicu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ŽALOPOJKA 271 ŽALOPOJKA PRED PRAZNIM TRONOM 272 ŽALOPOJKA PRED PRAZNOM KASOM 273 NA ŠTA MISLIM KAD POGLEDAM PALATU ALBANIJU 274 ČUKUNDEDA 276 UČENjACI I ZIDARI 278 SPOR 280 KARAĐORĐE PO DRUGI PUT MEĐU SRBIMA 283 KARAĐORĐE I
NA ŠTA MISLIM KAD POGLEDAM PALATU ALBANIJU Pre pedeset godina, posle jednog atentata U kome je čuveni prestolonaslednik izgubio glavu, U Srbiju je stigla
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
korača propisno, za repom poslednje mazge, žmirka i smeši se na pitanja što padaju s raznih strana: „Zar je i on prešao Albaniju?
Za tebe sam Albaniju savladao.“ Grmi tako Jaćim i jauče da se do neba čuje, kad najednom ugleda Kumanovo, i kad ugleda Jaćim ovo Kumanovo
šinjel koji mu država nije htela oduzeti iza demobilizacije, nego mu ga ostavila i poklonila večite uspomene radi na Albaniju i sedmogodišnje ratne trećepozivske štrapace. Samo što je šajkaču zamenio šeširom, a cokule cipelama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ne puštaju više putničke brodove da plove oko Grčke, zbog sumarena. I tako sam morao preći celu Albaniju. Jednom sam je prešao uzduž, a sad i popreko. Istina, ovom prilikom na automobilu. Ali ne znam šta je crnje i gore.
A šta je sve to prema našim patnjama kroz Albaniju! — Ipak ima neke razlike — razmišlja Vojin. — Ruski izgnanici išli su u Sibir nevoljno, a mi smo pošli na Golgotu
I, razume se, ti si onda „dobrovoljno“ napustio svoju porodicu i kuću, i pošao u Albaniju. Bato! — More, ostavi sad to pitanje!... Rođeni smo pod rđavim znakom i zato trpi što te snašlo. Kipislcauf!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pronose se glasovi o nekoj važnoj sednici komandanata. Pričaju neki da će biti ofanziva. Drugi vele da ćemo preći u Albaniju, a odatle u Crnu Goru, gde će se uspostaviti nanovo front. A iz susednog pešačkog puka otišla je cela jedna četa.
Nego leči ti to, ako možeš. — Eh... the... lek je prost: ne treba im davati da jedu toliko. — Da se vratimo onda u Albaniju, na oporavljanje — dodaje Luka. Bolnički automobili su svako jutro dolaziLi i odnosili bolesne vojnike.
— Vala, da su prešli Albaniju, to im ne bi palo na pamet. — Besni su i siti... Zastadosmo pred jednom poslastičarnicom.
3apitah ga gde je mogao da kupi „šnjur“ kroz Albaniju, — E, tu sa jednu komandu osvanem a s drugu omrknem... Merkam tako uz put, pa koja je više bogata...
Čak je i komandir prišao i poljubio ga. Tek tada je Tanasije doznao za sudbinu svojih drugova. A neki su i kroz Albaniju pomrli. Mnogo mu je bilo žao kad je čuo da je Krsta vozar umro od gladi kada su išli preko pirinčanih pola.
— Ja?... Gospodin potporučnik, pa zašto smo prešli četiri zemlje: Srbiju, Crnu Goru, Albaniju i Grčku... Mi smo sada kao mačke. Baciš je ovako, ona se dočeka na noge, baciš je onako, ona se opet dočeka na noge.