Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Odoše junaci, bolji od boljega, odoše živdžije, odoše ljudske ale! Pa nećemo ni mi živeti doveka, nismo ni mi veće budale! ZVEZDA PUTNICA 1. Da li te iko na kraju puta čeka?
Pa zar ovim da se posvete Dečani? Ovim bi se i ale i guje plašile! Pa zar si ovo pio, Stefane Prvovenčani? Zar ovo, despote Uglješa? Ovo, kralju Vukašine?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Škole nije više učio, osem tri razreda u svome selu. Obične kancelarijske poslove znao je u prste. Ale nekako mu se često dešavalo, te učini ma kaku ludoriju, i to ga smete te ne dobije ni unapređenje ni premeštaj onamo
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Skoči drugi — isto tako... Turci se skamenili... Šajke su tonule, a oni ne imadoše kuraži baciti se u nedra te ale što tako huči... — Jao! — dreknu đedo, i nestade ga u valima. — Što to bi!? — upita preplašeno jedan.
Afrika
„Il e palti sie“ (Otišao je da svrši nuždu) odgovara ozbiljno ovaj. Inače svaki čas boj pita: „musje, pe ale pise“? Ne kažu nikad: „parle“ već „koze“ (z koz avek vu, z koz banbara musje!
„Musje, ze serse vo sosir, ki ne son pa tutafe noal“ (One su žute)! I onda: „Musje, mentnan, ze ve ale bufe; ze ve te prepare, a bufe, musje; Set fam di k si ti ve kuse avek el, musje!
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
KNjIŽEVNOSTI Ljubivoje Ršumović JOŠ NAM SAMO ALE FALE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubivoje Ršumović JOŠ NAM SAMO ALE FALE Sadržaj NI PET PARA 2 AKO VIDITE AŽDAJU 3 ŠTA JEDE MALA ALA 4 ZAŠTO AŽDAJA PLAČE 5 IDILA 6 ŠTA MAJKE IZ
U DOBROM STANjU 14 SEĆANjE NA ASPIDU KOSANU 15 BABA ROGA 16 AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA 17 JEDNOG ZMAJA KRAJA 18 JOŠ NAM SAMO ALE FALE NI PET PARA Svet je postao bez veze, sve prinčevi i princeze. Ni pet para se ne daje za nas sirote aždaje.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Za vreme nekrštenih dana priviđaju se demoni, odnosno svuda se kreću vampiri, nekrštenici, ale, veštice i druga zla bića, pa je opasno tada izlaziti iz kuće.
Onome ko nosi ime Vuk, verovalo se, ne mogu nauditi ni uroci, ni veštice ni ale, niti ikoja nevidovna sila. O tome sâm Vuk kaže: „Kad se kakvoj ženi ne dadu djeca onda nadjenu detetu ime Vuk, jer
su štetnom uticaju izloženi porodilja i novorođenče jesu zla demonska bića, poznata kao babice („lošotije“, „noćnice“ „ale“, „navije“, „bapke“, „babile“, „unafi“ itd.).
¹²⁸ U mnogim krajevima gde žive Srbi, da bi se odagnale „ale“ (babice) od deteta i porodilje, pale se nečiste stvari (na primer, kožne zakrpe od opanaka, goveđa balega i sl.).
Radičević, Branko - PESME
mu na četvoro puče, Pade Asan, Bog ga satukao, Jer on majke svoje ne slušao: Ona rekla: „Ne id' na Srbinja, To je, Ale, guja prisojkinja!“ Pusto umlje amo ga zanelo, Srpsko zrno srce mu raznelo.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ADVOKAT: Ho, ho, ho! Violatio ѕedіѕ іudіcіarіae. Anice! (Traži da ji rastavi). ANICA (tresne Femu o zemlju): Ale te odnele. ADVOKAT: A, a, a. Moju Femicu nequaquam! (Uzme štap i počne Anicu devetati).
Nequaquam (Gura je štapom). FEMA (na Anicu); Oćeš jošt, vile ušle u tebe, a? Oćeš jošt, ale te rastrgle! ADVOKAT (opet je gura); Femo! A-ja, ne čuju. (Diže je). Dosta, šta je to?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “Krave riču oko kuće; Puštaj me, dušo, da idem!“ “Nisu krave, već su ale; Pospavaj, jagnje, kod mene!“ “Turci viču na džamiji; Puštaj me, dušo, da idem!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Prva: „Međe moje su Po Berlinskom kongresu!” Druga: „Moja država Nigde se ne svršava! Ko dve čume, dve ale Gurale se, stenjale. Srćuć jedna na drugu Najzad se u kaljugu Survaše u isti čas. Ču se Pljes! i Pljus! i Pljas!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Tako s kokotom ne orao, mjesto volova! Tako me iskonska rđa ne ubila! 3) KLETVE 1) OZBILjNE A) NEPOSREDNE Ale te pojele! Bolest ti kuću razorila! Vile te odnele! (ženska kletva u Vojvodini). Vilice ti se skamenile!
Naše sestre i nevjeste iz doma hodile a kolo vodile, po holu se gizdale, svijem kolom nji'ale, sve oglavlja bijela, obraza svijetla i glasa poštena!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
„Jesam” ka- | že. Pošto je tako stajala neko vreme kod ale, rekne joj ala: „Ako hoćeš, idi kući; za to što si me lepo služila uzmi od onih sanduka koji hoćeš, pa ponesi kući.
On joj kaže da ućuti, on će joj sve tri jabuke od ale doneti, samo da mu da dve svoje | sluge da idu s njim. Po tom on kupi jednu ovcu i zaklavši je sva četiri čerega metne
Čekajući tako stane se moliti Bogu, da joj pošlje Biberče, koje joj jabuke od ale donelo, da je sad izbavi. U tom Biberče dođe u grad, a grad sav u crno zavijen.
i oni mu kažu, on brže na jezero i nađe carevu kćer gde sedi i plače, pa je | zapita, hoće li poći za njega, ako je od ale izbavi. Ona reče: „Hoću, ali ti me ne možeš izbaviti; jedan je samo koji bi mogao, ali toga nema.“ „A koji je taj?
U tom eto ti ale sa devet glava, on je dočeka i odseče joj jednu glavu, a ala juriš na njega, a on joj odseče i drugu, i tako svih devet.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Iznenada sam i pošao Služba.. Znam da ste u velikom poslu. U poslu?... Za šta Mi služe nove sanke i konji — ale? A Mijat dna jutra uprezao konje. — Pravo zboriš, Vukašine. Obojici bi neprijatno kad Simka unese lampu.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
aritmetiku i geometriju, profesor Pešl (Poeschl), koji je držao katedru za teoretsku i eksperimentalnu fiziku i doktor Ale (Allé) koji je predavao integralni račun i specijalizovao se za diferencijalne jednačine.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: Pani, prosim ih peknje, iz koje su oni stolici? Bohu prisam, ja sam mloge Slovake poznaval, ale taki razgovor ne ču sam. RUŽIČIĆ: Vjesi li ti čto jest jazik slavjanski? JOVAN. Hej, ja sam buo do Levoči.
FEMA: Ta trista te vraga... SARA: Pst! (Ne šalite se vikati, on ima takvu narav.) FEMA: Bre, ale ga odnele, neće on mene sramotiti! Napolje iz moje kuće! RUŽIČIĆ: Ne banč, ne banč. POZORIJE 9.
RUŽIČIĆ: Bezumne i nečestive, čto sam zapovjedil da niktomuže ne otkriješ! JOVAN: Ale pre pana boha, ne viđiće že me bije. MITAR: No, moja lepa sestro, ded sad! FEMA: Ja sam njemu sat poklonila.
Petrović, Rastko - AFRIKA
„Il e palti sie“ (Otišao je da svrši nuždu) odgovara ozbiljno ovaj. Inače svaki čas boj pita: „musje, pe ale pise“? Ne kažu nikad: „parle“ već „koze“ (z koz avek vu, z koz banbara musje!
„Musje, ze serse vo sosir, ki ne son pa tutafe noal“ (One su žute)! I onda: „Musje, mentnan, ze ve ale bufe; ze ve te prepare, a bufe, musje; Set fam di k si ti ve kuse avek el, musje!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ime su dobile po tome što rastu na mestima gde se, po narodnom verovanju, javljaju ale: na »uvrtima« (gde se okreću stoka i plug pri oranju i gde se »ne seda, niti se ruča, niti se mala deca vezuju u
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mogli su odrediti bilo koje drugo mesto. Izabrali su Saborište jer je živopisno. To je njihov tor gde prebivaju ale i đavoli. — Dovoljno je to što je na zlu glasu. Mi znamo da tamo ničega nema, ali ostali veruju da ima.
Pod njihovim prstima glina se preobražava u iskežene ale, rogate đavole, smešno-strašno zverinje, pripitomljene divove. Dorotej je čak i nadvisio svog uzor-učitelja Matiju.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ja ću potom potpisati, dok popijem kafu.« Sad, ljubezni čitatelji, i vi koje ste mi često vile i ale na vrat šiljale, mile čitatelnice, vi ništa pravednije ne možete zaktevati nego da vam ja spasenije ove naše irojkinje,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Je li moguće, ljudi! — čudi se Sredoje. — Jest, bogati. Englezi ih zapregnu u topove. Vuku kao ale! — pričao je Dušan. Uto se Živadin glasno nasmeja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
balčaka sablje dogoniše; pobaciše njine odlomčine, od hitrijeh konja odskočiše, za bila se grla dovatiše, te se dvije ale poniješe na Goleču, na ravnoj planini.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! Ja si sal poješem, eto, što se pojê po čaršiju i po ma’ale!... — Ih! — viknu kalfa Kote i diže ruku da ga još jedared udari, ali ga ostavi, kad uplašeni Pote uvuče vrat i glavu
Kazaše gi niki iz ma’alu. Ta svi skočiše sas rezilenje... Vikaju: ne prilega na čorbadžijsku kerku u oro igranje po ma’ale... — E, a zašto pa igraše? — Pa teb’ te videla... pa ne moga da si sedi da ne igra, veće se ufati u oro i ona...
— Stani poturnjak, pa si uzni i celo teste... — Da ne da Gospod... ja si jednu sal iskam... — Pa puno gi u ma’ale... — Puno, ama za men’ sal jedna što je... — Pušti me da si idem!
— A što će da ručaš kad si ne pazariš?! — prekide ga zajedljivo Zona. — Ne slušaj dušmani moji po ma’ale... Nesam takav, Zone, kako kazuju...
!“, a treći prihvataju radosno i predlažu još: „Pa da ga napudimo da juri, ete, u čašire kroz sokaci i po druge ma’ale?!
Tetka Doka se ponudi sama. Povisoka je, a kuražna je. — Što da tražim po ma’ale, eve sam ti ja! — veli Doka. — More, teto, — brani se Mane od ove nove i neočekivane napasti — nesi ti veće za tej
— Eh, — gruva se u prsa Mane — sal toj da si dočekam da gi pukne bruka i ode aber po ma’ale, pa posle sal tol’ko da poživejem kol’ko od zajca op’nci da pocepam!
— Da čuješ, demek, ništo... što se zbori. Što ima, što nema poma’ale, i po svet, za toj si mislim i zborim!... — veli Taska.
— Što će mi veće svet, i čaršija, i ma’ale?!... — Pa, ete, dete si, — veli joj tiho Taska — ako u tej godine nećeš, a ti kada ćeš?! — Bilo je!
A po ma’ale puca bruka... iskočila reč, ide prikažnja, a ja u zêm da propadnem odi tija reči!... — Kakvija reči? — zapita je
— Kakvija reči? — zapita je Tašana. — Eh, pa zbore si... Zbore po čaršiju i po ma’ale. — Tugô, a što si zbore? — Loše si zbore, Tašano. — Leleee, a za kog si zbore? — Za kog si zbore?
— Ćuti si, ne zbori! — viknu Tašana. — Što je bilo, zbori! — Mori, bruka po čaršiju i po ma’ale! — poče šapćući tetka Taska. — Ona luda Doka zar je puštila taj reč!