Jakšić, Đura - PROZA
Utome se trgoh iza sna. Sva sam se tresla kao prut. A kad sam otvorila oči, videla sam moga Aleksu. On se nagnuo nad mojim krevetom, pa me ljubi... To behu poslednji poljupci. On beše ranjen...
Ja sam sva drhtala, misleći na moga Aleksu... Zar tu, u tim vlažnim zidinama da sahrani svoju lomnu snagu?... Tu, u tome zagušljivome vazduhu da diše i da —
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No kako dođu i sjašu u Va-. ljevu, odma Fočić sva tri metne u aps (kneza Aleksu, kneza Iliju Birčanina i Milovana Grbovića) i svima metne sindžir na vrat i obe ruke zajedno u jedno gvožđe, štono se
Kad se to pismo pročita, rekne Fočić skupljenom narodu: „Eto, ova pisma seče Aleksu, koji s Nemcima se dogovara, i kod našeg cara nas tuži i opada, i o našim glavama radi, zato bi gre̓ota bila njegovu
No idi ti, dušo, traži brašna, ja ću ovu pasju vjeru čuvati i ceniti kao i oni što su moga Aleksu i Birčanina cenili”.
cesarskoga rata bili oficiri, kaplari i soldati, a pri tom i najbolje kaluđere i popove da iseku, i već moga oca kneza Aleksu, Birčanina, ̓Adži-Rufima i druge po pašaluku isekoše koga mogoše u̓vatiti.
Mi kažemo po redu kakvi smo od dahija zulum podnosili, i najposle isekoše naše knezove, kao: Aleksu, Birčanina, Stanoja, Petra iz Ćuprije, Hadži-Ruvima — i pobrojimo sve druge, koje smo onda dobro znali, i đadija̓u da
(A i prijateljima nešto okolo pošljemo.) Konje potpunimo koji su izginuli i otmenim buljubašama. Postavio Aleksu Popovića iz Subjela za užičke nahije vojvodu.
i molimo Portu, da nam pošlje dobroga vezira, i da nas od Gušanca i zuluma oslobodi, kao što smo i poslali protu Aleksu [Lazarevića] iz Šopića, Stevana Živkovića i Čardakliju Petra 1. maja 1805. leto. A i g.
i osvetu čini, veće je podigao i pozvao sve vas i svakoga Srbina na oružje, da na Turcima osvetu činimo, kako za kneza Aleksu, tako i za sve knezove naše i braću, koje su Turci isekli i pogubili, i da skinemo u ime Boga jaram koji Srbin od
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Hajdete, braćo!... I svi se krenuše kući njegovoj... 9. STRAŠNA ZAKLETVA Ljudi gledahu Aleksu onako rastužena, pa im se sažali... I samom Ivanu beše vrlo teško.
Kmet uze kesicu od Sime, prebroja novce pa reče: — Dve stotine. — Toliko — tvrdi Ivan. Svi pogledi padoše ia Aleksu. A on je stajao bled, ukočen kao kolac.
— Da si stenu izvalio, više bi se osevapio nego što si njega rodio! — viknu kmet strogo. Aleksu osvestiše ove reči pune prekora. — Jaoj, starosti moja! — jeknu siromah. — A gde ti je taj nesrećnik?
Svi gledaše i videše kako zamače u lug, ali niko ne pokuša da ga zaustavi. Kmet Jova se zagleda u Aleksu. Zatim pogleda po narodu, pa reče: — Hajdmo odavde!... Ova je kuća prokleta!...
Ljudi su izbegavali Aleksu, a žene Petru; upravo nisu ih samo izbegavali nego prezirali. Sve se odbi od praga njihova, čak i sami psi.
Pop odmahnu glavom. — Ja nemam sitno — reče tužno Aleksa. Popa mu vrati kusur. — Neću da ti dugujem — reče. Aleksu je ledio ovaj suvi govor i onaj hladni pogled... Ali on napreže svu snegu... — Sedi, oče!... Daj, snaho, malo ra...
— Je li nama opet suđeno da se brukamo... Opet se desila krađa... Žubor prođe ljudima. Sve se oči okretoše na Aleksu, a on sagao glavu i ćuti. — Jeste, braćo!... Opet Ivanu učinjena pokrađa. Odneto mu jedno prase noćas... Šta je ovo?...
Zar što istinu govorim da poginem?... — Zlikovče! Zlikovče! — zagrme sa sviju strana na Aleksu. To ga osvesti... Pa kako behu poleteli na nj, on jurnu slobodno kao lav, progura se kroz njih pa stade pred sami
Ali nije potrebno... — Kako nije potrebno?... — upita Katić. — Pop Miloje i kmet Jova bolje poznaju Aleksu Aleksića od prote Smiljanića. Što da njima prota govori? Aleksa Aleksić rastao je s njima u Crnoj Bari.
A, vala, i jeste Lazar momak na svome mestu!... Pa još kakav je to kućanin!... Eto, ja! Ja ne bih pucao na Aleksu ni za kako blago ovoga sveta; ali on, čovo, hoće da ubije za svoje!... Pravo ima, alal mu vera!...
ono kako se Aleksa prenerazio... sve... I, onda opet pomislim: ko zna!... Da si samo video Aleksu onoga dana kad sam detetu molitvu čitao!... Znaš li da se čak ja htedoh zaplakati, ja koji sam tvrd na suzi!...
„Malo je, veli, „prilen, ali dobar, pošten...” I onako... njemu su svi Crnobarci krasni ljudi... Jedino vrči na Aleksu, njega ne mari. Neće da čuje reči o njemu!... Popu prekipe. — Slave ti, Ivane, zar si ti mene zato zvao? — Pa ja...
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
(Pođe, no udari na Jelicu.) 5. JELICA, malo zatim MARIJA, PREĐAŠNjI JELICA: Gospodin baron, jedna devojka pita za Aleksu Nikića. ALEKSA: Pak šta se to mene tiče? JELICA: Kaže da ste vi. ALEKSA: To je lepo.
Ali kako ga dobiste, za ime božije? MARKO: To će ti najbolje kazati gospodin baron. (Pokazuje rukom na Aleksu.) BATIĆ: Gospodin baron? Zar baroni varaju stare žene tantuzima?
BATIĆ: Ja ovog nitkova moram vući u policiju, koji stare žene vara. (Uhvati Aleksu za prsi.) MARKO: Ho, ho, ho! JELICA: Hülfe! Rettung! MITA: Barona za prsi! BATIĆ: Ovaj je baron? Ovaj je baron?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Mitraljezac, daj koji trupac... Kakvi ste, bre, ljudi, dođu vam gosti pa ni da ponudite. A šta — namignu na Aleksu — došao majčin sin.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ja jedno s drugim nikada ne brkam! ja sam Hamlet samo na sceni, i tačka! SOFIJA: Zato tvoj Hamlet miriše na Aleksu Žunića! VASILIJE: Valjda ne misliš da duh pokojnog danskoga kralja treba da tražim i po užičkim pijacama?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zar bi babica što je lično kraljicu Nataliju porađala jela mačke? — kaže Mijat i miluje ibrik u senci. — Hoćeš u Aleksu da ti se zakunem da mi je Đorđe davao prase za onoga moga šarenog mačka?
— Ječi. Samo se to čuje. — Ćorđe se spotače o Toline noge i sede. — Vidiš da je bole što ti nisam dao Aleksu. Šta bi sad radio s njim? ...Dečaci su pod guberom činili jedan drugom poslednje pakosti pred spavanje.
Anđa je dojila preživelog bliznaka Aleksu i žalila se da joj je mala gladnica počupala grudi. Šta bi Aćim rekao? Uzeo je dete u naručje i osmehnuo se sumnjivoj
A dete se praćaknulo protiveći se. Kao da mu je ono dalo hrabrosti da kaže: „Ja bih uzeo Aleksu čim se odbije od sise. Hoćeš da mi ga daš?“ — „Pokrašće ti taj svako gnezdo, ne boj se. — „Ozbiljno Mislim. Usvojiću ga.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
dobio je, i ovde u Beogradu, kao i svuda gde je bivao, učenika kome je mogao da se sav posveti: Aleksu, Voždovog sina.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
VIĆA: A kako bi bilo, gospodine kapetane, da još sad odmah pošaljemo poverenika Aleksu da malo procunja po varoši? JEROTIJE: Ne verujem da je to lice u varoši; ono se krije negde u srezu.
VIĆA: Pa imao bih da vam kažem. JEROTIJE: Šta? VIĆA: Poslao sam već Aleksu. JEROTIJE: Ako, dobro si učinio! Dakle, šta sam ono hteo da kažem? (Seti se.) Ah, da!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Slao sam u nekoliko mahova psara Aleksu da prisluškuje na vratima, ali on se uvek vraćao bez ičega. Mrzim Jelenu, ne volim Doroteja, pa ipak im ne bih mogao
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Dok pogubim kneza Grbovića iz lijepa sela Mratišića, — on je paša, a ja sam subaša. Dok pogubim i Aleksu kneza iz lijepa sela Brankovine, i Jakova, brata Aleksina: car i ćesar kad se zavadiše, kod ćesara obršteri biše i