Obradović, Dositej - BASNE
Ovo dete, imenem Alija, postane s vremenom prvi carski vezir. Ovi imađaše u dvoru svomu jednu sobu u koju nikoga ne puštaše, no sam svaki dan
Kaže mu ovi sovjet roditelja svoga. Tada car zagrli ga k prsima svojima i, sa suzam u očima, ljubeći ga, vopijaše: „Alija, predragi Alija! Ti si božji čovek! Ti si stolp carstva moga!
Tada car zagrli ga k prsima svojima i, sa suzam u očima, ljubeći ga, vopijaše: „Alija, predragi Alija! Ti si božji čovek! Ti si stolp carstva moga!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad četiri dahije Memed-aga Fočić, Mula Jusup, Kučuk Alija i Aganlija postanu i preko vezira počnu vladati, i što gode oni napišu i zapovede, to je vezir Hadži-Musta-paša svojim
) Čuje to i Poreč-Alija, muselim valjevski, uzme valjevske Turke, ode na Ub-kasabu, krene sve Ubljane (Turke) i žene i decu u Valjevo poseli, i
pa se sa njim zatvorite, a mi ćemo jemačno doći na vas; a znajte da je jači car i sav narod nego tvoj Poreč-Alija”. — To sluša Đorđe Krstivojević iz Zabrdice, kmet, koji je došao s novim knezom Pejom, pak reče: „Čuješ, kneže Pejo!
Ja nji̓ ostavim u Pošara i Jasenici, da oni kupe što više vojske, i da čuvaju da ne bi Poreč-Alija udario u vilajet i da imadu sporazumije sa knezom (Nikolom) Grbovićem, Kedićem i Milivojem a ja otrča̓ da donesem
Kad Turci to vide, onda Poreč-Alija zapovedi, te se sve kuće oko njegove kamene avlije popale, da bi puškama plac učinio, i tako se na noći čini da se svo
a tako i oni učine, pa onda iskreno mi kažu: „Mi smo — vele — prekjuče udarili na Jagodinu, a nismo znali da je Kučuk-Alija s krdžalijama došao, i tu nas Turci razbiju, i Jagodinu ostavimo, i otišao je Crni Đorđe po onom kraju iskupljati
Ja te noći prepišem ona pisma i dam kopije da oni Crnom Đorđu dadu, i tako ja opet dođem u Šabac. Ovaj Kučuk-Alija, četvrti dahija, kako je vidno da se sa Srbima umiriti ne mogu, uzme mnoge novce, provede ga neki knez Maksim iz
jedno sto momaka; i kad po polju vidi vojsku, mislio je da je naša, jer nije se nadao Turcima s one strane; dok Kučuk Alija napadne tući, a nije ni u njega mlogo više vojske bilo.
Crni Đorđe sa ono momaka tukući se s mukom u planinu izmakne, a Kučuk Alija ugrabi crveni ćurak Crnoga Đorđa, odnese u Kragujevac i kaže: „Rajo, ja sam Crnoga Đorđa pogubio, i evo mu ćurka”.
A naši ne znali da je tu s krdžalijama Kučuk Alija, i tako udare na Jagodinu i budu razbijeni. Kako je Kučuk-Alija naše od Jagodine odbio, krene se Beogradu, no Vasa
A naši ne znali da je tu s krdžalijama Kučuk Alija, i tako udare na Jagodinu i budu razbijeni. Kako je Kučuk-Alija naše od Jagodine odbio, krene se Beogradu, no Vasa Čarapić dočekao ga kod Belog Potoka oko Avale i više od 100 glava
Sve četiri dahije sede u gradu i izlaze na boj sa krdžalijama, koje je Kučuk Alija pod platu doveo. Mi smo imali plaćena prijatelja u Zemunu, i kako razbere da će Turci sutra na nas udariti, on dođe
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— upita harambaša. — Turčin!... Drugog imena ne znam, a i što će mi!... Zvao se on Mujo ili Meho, Asan ili Alija — meni je dušmanin jer je Turčin!... Zato dođoh ovamo, misleći da vam neću biti na odmet...
— upita Marinko, pa mu se bezobrazno unese u lice. — Jer da imaš obraza, ti bi se danas zvao Muja ili Alija, a ne bi poganio srpsko ime. Marinko se okrete subaši: — Eto ga, efendija!... Čuj šta ti u oči govori!...
Radičević, Branko - PESME
“ Pusto umlje amo ga zanelo, Srpsko zrno srce mu raznelo. Pade Memed i pade Alija, Ujede i ona srpska zmija, Pade, brate, mladi Mustaj-aga, Na domu mu osta ljuba draga, Ljuba, brate, jedva dovedena,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Počinje selidba. Dofurava i nosač Alija na triciklu, pa naša familija tovari svoje prnje. Komšiluk se provodi kao lud; svi su na prozorima — prvi red balkona,
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Što će biti, ko će ugoditi? Srb i Turčin ne slaže se nigda, no će priđe more oslačati. SVAT TURČIN Drž, Alija, kurvino kopile, Kotarke se mlade razbježaše!
Čujaste li kako se pojaše? Zaludu se nedružina druže, sve nekakvi prigovori stari: Miloš, Marko — Mujo i Alija! Pripravlja se, dok odjednom pukne; već previre kȁpa na sve strane.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
bješe da posječe bega, ali ovaj opali iz svoje šešane pa hitro iz obje kubure na Marka, a u isto vrijeme povika: „A, Alija i Mujo, crn vi obraz! zar me ostaviste?“ Olovo povi Markom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Mila majka svoju ćerku kara, Ćerku kara, nevi prigovara. Mujo umro, Bojčić oboljeo: Sam Alija vojevat’ ne more. Na dv’je grane nije dobro stati: Račvast kolac u zemlju ne ide.
— Ubode li se, Mujo? — Srce mi ga zna. — Ciganine, ti i u neđelju kuješ? — Pa kakvo mi dobro vidiš? — Crn Alija, crn ti si mi, sinko? — Crna si me i rodila, majko! — Šta ti čini otac? — Klanja. — Šta ti čini mati? — Krsti se.
O TURCIMA Alija, đe je Arbanija? — Pripovijeda se kako je jednome dalmatinskome brodu kalauzio nekakav Turčin, pa kad su u moru bili,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
je cikala i vikala od ushićenja, ubeđena da je ona njihova džugra besni pas Džuki, a onaj koji ju je terao, opasni lopov Alija.
„Šta radite vrapčići moji?“ „Divno se igramo!“ - Ovo je arapska pustinja! „Ovo je pas Džuki!“ „Ja sam lopov Alija!“, graknuše dečica.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Vredi vam dosta da ga vidite i čujete — rekao mi je tumač Alija Nuhbegović. Zatekli smo starca kraj vatre, koja je tinjala u sredini mračne i neprijatne sobe.
Mali, poguren, simpatičan i potpuno ćosav čičica pušio je i kušao da ustane kad nas je ugledao. Razumeo sam kad mu je Alija, pozdravljajući ga i dajući mu znak da sedne, rekao: — Ovo ti je srpski oficir. Hteo je da te vidi i da porazgovara.
On progovori sa rukom na srcu: — Živeo! I neka mu Alah da što želi. Slušao sam mnogo dobroga o Srbima. A Alija, pošto mi ovo prevede i pošto sedosmo pred starca, reče: — To ti je, gospodine, stari Đoktula Abdula iz Kašara.
Je li video gospodin ono groblje pored puta gde su kiparisi... Hm... I starac se strese pa nastavi: — Pokaži, Alija, kad onuda prođete. U kućici sahranili smo mladence, maločas bujne, rumene, pune života.
Blago njemu. Eto reci, Alija, gospodinu: takvi smo mi. Dok sam mogao, išao sam na groblje. Sad ne mogu, star sam. Ima samo od svadbe pedeset godina.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
I njega je oterala. MITAR: Moja ćerko, jest da je Vasilije dobar, i da je i tvoj otac jošt namislio da te za njega da, alija ti to ne mogu dopustiti, a ni za što drugo nego što je siroma. (EVICA plače.) MITAR: No, no, ti plačeš?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
TREĆI TURČIN: Već ako ti ne htjedneš? STANA: U sanu pseto znači zlotvora. PRVI TURČIN: ’Ma babo, Alija ne reče za pseto, nego za pašinu kerušu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Negde u to isto vreme Bojičić Alija bio je zapovednik tvrđave Zadvarja (u klisuri kod donje Cetine). Kuna Hasan-aga je bio zapovednik u Kninu, gde je i
Nek s' okreće kolo naokolo! (Đerzelez Alija) Drino, vodo, plemenita međo izmeđ' Bosne i izmeđ' Srbije! Naskoro će i to vreme doći kada ću ja i tebeka preći, i
i Marko Kraljević i Musa Kesedžija; opise bitke u pesmama: Ženidba Maksima Crnojevića, Ženidba od Zadra Todora, Bojičić Alija i Glumac Osman–aga.
Ne bijaše silan Vlah-Alija, no bijaše jedan stari derviš: bijela mu prošla pojas brada, s njime nema nitko pod čadorom; bekrija je taj nesrećan
okom razgleda, Turčina je dlanom ošinula, ošinu ga po desnom obrazu, ošinu ga, pa mu progovara: „Gospodare, silan Vlah-Alija, nu se digni, glavu ne digao!
Strahinova progovara ljuba: „Gospodare, silan Vlah-Alija, ta l' ne vidiš? ispale ti oči! Ono nije carevi delija, — moj gospodar Strahiniću bane; ja poznajem čelo kako mu je, i
“ Ja kad začu Ture Vlah-Alija, kako li se Ture pridrnulo, te poskoči na lagane noge, opasuje mukadem-pojasa, a pinjale ostre za pojasa, i tu britku
Udari se junak na junaka. Pruži ruke silan Vlah-Alija, u ruku mu koplje ufatio, pa ti banu riječ progovara: „Kopilane, Strahiniću bane, a šta li si, Vlašče, premislilo?
Nijes' ovo babe šumadinske, da razgoniš i da nabrekuješ, no je ovo silan Vlah-Alija, što s' ne boji cara ni vezira: što j' u cara vojske državine, čini mi se sva careva vojska kao mravi po zelenoj
Dok satrše ona koplja bojna, potegoše perne buzdohane. Kad udara silan Vlah-Alija, kad udara Strahinića bana, iz sedla ga konju izgonjaše, a na uši đogu nagonjaše; bog pomože Strahiniću banu, ima đoga
I ZMAJOGNjENI VUK Vino piju do dva pobratima u Avali više Biograda: jedno bješe Porča od Avale, a drugo je Đerzelez Alija.
Kad se ladna napojiše vina i junački ćeiv zadobiše, al' govori Porča od Avale: „Pobratime, Đerzelez-Alija, ti se nalij vina izobila, vinograd je nama do čardaka, imam dosta u podrumu vina, imam dosta vina i rakije“.