Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I tek uoči svadbe, u subotu, kada po običaju sa svima devojkama i mladim ženama iz rodbine i komšiluka ode u amam, da se iskupa i spremi za sutrašnji dan, za venčanje, prvi put što se tamo zaplaka. Ceo amam je bio zakupljen.
Ceo amam je bio zakupljen. Mati i druge joj tetke i stare žene ostale su kod kuće. Jedino što je pošla baba Simka, čuvena trljačic
Zato je Sofka sa tom baba Simkom i pošla. Mati joj je imala samo što više jela, pita i kolača da ispošlje u amam, čime će se one tamo ča- | stiti i gostiti.
Na kapijama žene, devojke ustajale su i, znajući da to ona, Sofka efendi-Mitina, ide u amam, radoznalo su iščekivale da je vide.
uskom ulicom i približavajući se amamu i onom ćošku za koji su morale da zađu i odatle pravo čaršijom naviše da odu u amam, Sofka je znala da će, kao uvek, na tom ćošku oko dućana biti skupljenih momaka, neženjenih, i drugog sveta.
— More, šta se rasturate? — zaustavljala ih da bi, kao što je red, običaj, sve zajedno stigle | pred amam, koji se odmah više mosta video. On je bio okrugao, sa starim kamenovima a pri dnu, okolo, sav memljiv i vlažan.
Krov polegao, širok i sav crn. Jedino u sredini gore, gde su bila stakla kroz koja je u amam dolazila svetlost, video se kreč, malter.
Oko amama svuda voda, naročito od one amamske česme, iz koje se amam vodom puni a koja se posle ovamo u čaršiji i oko amama razlevala.
Ubrzo se amam zašareni | svučenim haljinama, ispuni se razgovorom, kikotanjem, radosnim uzvicima od žurbe. I poče i pre kupanja:
haljina jedne na drugu, silom svlačenje i otkopčavanje nekih, koje su se stidele, jer su tek sada prvi put dolazile u amam. Naročito od mladih žena, skoro udatih; nije se moglo opstati. One su prve bile svučene, prve gotove.
Ali kada vide da se sve svukle, gotovo sve otišle u amam, a do njenih nogu jedina ostala baba Simka, pa i ona već gotova, opasana pištimaljem i sa velikim nanulama na suvim
Ali se trže i sama otvori druga vrata i uđe u amam. Isprva se nije moglo od pare ništa da vidi. Jedino je odozgo kroz zrakasta stakla dolazila svetlost i osvetljavala
Stanković, Borisav - JOVČA
! Gazdarice su mi, snaške! A moram jednako sa njima da sam, da ih služim, dvorim. Ako u amam na kupanje pođu, ja da ih pratim, iz amama dočekujem; kod kuće, u sobi, da ih raslađujem, donosim piće, jela...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A iz oči gi, ete, toj čitam!... A ja si veće ubavo znajem zaradi koga mi taj čes’ čine. Njeknja si beja’ u amam, a tuj si u amam beoše i one, ete, ta Dika Grnčarska, Gena Krivokapska i Lenče ono Kubedžijsko.
A ja si veće ubavo znajem zaradi koga mi taj čes’ čine. Njeknja si beja’ u amam, a tuj si u amam beoše i one, ete, ta Dika Grnčarska, Gena Krivokapska i Lenče ono Kubedžijsko.
— reče i ispi opet jednu čašicu mastike, pa dodade: — Ako iskaš, Jevdo, ete, sve da ti ga zberem jedan dan na kup u amam, ta da gledaš i seiriš i biraš, ete, za tvojega Manču, pa da ti, kako i men’, dođe žal i krivo što nesi ti Manča!
— Ama s men’ u amam da iskočiš, — salete je Doka — da seiriš i da vidiš jednu ubavinju i lepotiju odi devojčiki!... Mori, u pašine saraje,
— Ete, toj Zone Čorbadžijsko da vidiš sal!... — veli joj Doka izlazeći. — Ja ću si razberem kad će Adžijsko u amam, pa da si odemo ja i ti; a ja ću platim amam i za men’ i za teb’ — sal ono Zone Adžijsko da vidiš i ti da seiriš, pa...
— veli joj Doka izlazeći. — Ja ću si razberem kad će Adžijsko u amam, pa da si odemo ja i ti; a ja ću platim amam i za men’ i za teb’ — sal ono Zone Adžijsko da vidiš i ti da seiriš, pa... ako što nesi muško...
Ugovoriše da sutra pre podne cela rodbina ide u amam, gde i tako nisu odavno bili. I Zona će moći, jer joj je danas već mnogo lakše.
I Zona će moći, jer joj je danas već mnogo lakše. Tu utvrdiše tačno i poimence kojim će je sve ulicama odvesti u amam, a kojim će je, drugim ulicama, vratiti iz amama.
Što su rešile, to su učinile. Sutradan se iskupila sva mnogobrojna rodbina i krenula se, sa Zonom u sredini, u amam. jednim su je ulicama odveli, a drugim su se ulicama posle svi vratili.
prozore, istrčavao na avlijska vrata i radoznalo ih gledao, i kada su išli tamo i kad su se vraćali amo; kad su išli u amam, on se čudio, a kad su se vraćali iz amama, — on se smešio.
— Ću te pitujem, ako, demek, znaš da mi kažeš ništo... Eli se, Mičo, devojke vode predi svadbu u amam, eli posle svadbu?... — Pre svadbu, — odgovara Miče Šebinče — ja si tol’ko znam i pantim...